FEST između umetnosti i politike: Emisija "Plenum" o bojkotu premijere filma "Djeca Kozare"

Dvogodišnje političke podele sve snažnije se prelivaju na kulturnu scenu Srbije, a jedna od kulminacija bila je na otvaranju 53. FEST-a, kada deo glumačke postave filma „Zlatni rez 42: Djece Kozare“ Lordana Zafranovića nije prisustvovao premijeri.

Ovaj potez otvorio je pitanje da li su umetnici bojkotovali festival zbog njegovog termina i navodne političke instrumentalizacije ili je njihov postupak predstavljao mešanje politike u kulturne institucije.

O odnosu umetnosti i politike, položaju kulturnih manifestacija i posledicama sve izraženijih podela u emisiji "Plenum" govorili su novinarka Tatjana Nježić, pisac Vule Žurić i sociolog kulture Zoran Avramović.

Nježić: Država nije isto što i partija na vlasti

Novinarka Tatjana Nježić kaže da razume odluku glumaca da ne prisustvuju premijeri, ali ističe da treba razlikovati državu od političke partije na vlasti.

„Državni novac je novac poreskih obveznika, ali država nije politička partija na vlasti, ili bar ne bi trebalo da bude. Ovo kako sam razumela, oni neće da budu u funkciji nečega što ima manje ili više prizvuk predizborne kampanje“, rekla je Nježić.

Na pitanje da li je problem u tome što se FEST održava u vreme predizborne kampanje, Nježić je navela da ne govori u ime glumaca, već o načinu na koji razume njihove motive.

Prema njenim rečima, pitanje koje treba postaviti jeste zašto su veliki reditelj i istorijska tema iskorišćeni u dnevno-političke svrhe.

Euronews Srbija

Ona je ocenila da se FEST, posle odlaganja i promena na čelu manifestacije, našao u terminu koji odgovara vlasti, dok je kao primer navela i druge kulturne manifestacije čiji su termini menjani.

Nježić smatra da su paralelni festivali svojevrsna reakcija na odnos države prema manifestacijama, umetnicima i institucijama.

Govoreći o argumentu da pojedini glumci bojkotuju državne manifestacije, iako nastupaju na događajima koje finansiraju lokalne vlasti predvođene SNS-om, Nježić je napravila razliku između učešća u predstavi i političke zloupotrebe njenog izvođenja.

„Čovek je uradio predstavu, predstava otvara festival. Nema veze što nije film, ali nije zloupotrebljeno“, rekla je ona.

Nježić je istakla i da odnos glumaca prema Lordanu Zafranoviću i temi filma, kako smatra, nije sporan, navodeći da su njihove uloge u filmu odlične.

„To što nisu došli da se poklone na premijeri je njihov odgovor na činjenicu da je premijera zloupotrebljena, dakle, tema, reditelj, pa i oni kao glumci, u dnevno-političke svrhe. To je njihov odgovor. Oni imaju pravo na svoju reakciju“, rekla je Nježić.

Avramović: Umetnici ne bi trebalo da koriste institucije za političke ciljeve

Sociolog kulture Zoran Avramović situaciju vidi drugačije. On podseća da su velike kulturne manifestacije decenijama finansirane javnim novcem i da je država tradicionalno imala važnu ulogu u njihovom organizovanju.

„Jesen je u Beogradu vreme festivala. Tu imamo BEMUS, Bitef, Sajam knjiga. Prosto, to je vreme kada se 70 godina održavaju ti festivali. Za tih 70 godina država je preko Ministarstva kulture, ili Ministarstva za kulturu grada Beograda, odnosno Sekretarijata, finansirala sve te manifestacije“, rekao je Avramović.

On smatra da se odnos politike i kulture promenio tako što se deo umetnika danas direktno politički angažuje kroz kulturne institucije.

„Sada su neki akteri u kulturi, stvaraoci pre svega, i to najviše glumci, oni su najbrojniji, sada preuzeli tu igru i oni se politički mešaju u kulturu“, rekao je Avramović.

Prema njegovom mišljenju, problem nije u tome što umetnici imaju političke stavove, već u tome što ih, kako tvrdi, plasiraju kroz institucije kulture.

„Možete vi da izađete na ulicu, možete da se upišete u partiju, možete da idete gde hoćete sa svojim stavovima, ali ne možete da ubacujete politiku u instituciju, u organizaciju“, rekao je Avramović.

Euronews Srbija

On je bojkot premijere „Djece Kozare“ ocenio kao „moralni skandal“, ističući da su glumci učestvovali u projektu i da su, prema njegovom mišljenju, time imali profesionalnu obavezu da ispoštuju njegovu premijeru.

„Morali ste da poštujete napor Lordana Zafranovića, koji je 40 godina pripremao taj film i koji je tu imao premijeru“, rekao je Avramović.

Posebno je istakao istorijsku temu filma, ocenjujući da je zbog stradanja o kojem govori trebalo da bude iznad dnevne politike.

„To je jedno zlo koje je neopisivo. I to je takođe jedna motivacija da vi prosto dođete, kao što je publika došla, prosto da vidite kako je to umetnički oblikovano“, rekao je Avramović.

On je naveo da umetnici imaju pravo na političko delovanje, ali da ne bi trebalo da koriste pozorište, FEST ili druge kulturne organizacije za ostvarivanje političkih ciljeva.

Žurić: Ovo više nije svađa, već ruženje naroda

Pisac Vule Žurić bio je još oštriji u oceni postupka dela glumačke postave. On smatra da je jedino pozitivno to što su takav potez napravili glumci, koje je opisao kao „veliku decu“.

„Deca prave razne gluposti. Ne zato što su zlobna, ne zato što imaju neke loše namere, nego jednostavno zato što možda ne umeju do kraja da sagledaju kontekst“, rekao je Žurić.

On smatra da je sve ostalo što se dogodilo na premijeri „Djece Kozare“ zaslužilo veoma oštru osudu.

„Ja čak ne bih rekao ni kritiku, nego bih rekao jednu vrlo oštru reč, a to je prezir“, rekao je Žurić.

Prema njegovim rečima, posebno je problematično što je do podele došlo oko filma koji govori o stradanju dece u Jasenovcu.

„Mi smo uspeli i nad žrtvama naše dece, naše dece u Jasenovcu, da se posvađamo. I da se posvađamo na najgori mogući način. Da se posvađamo prostački, da se posvađamo primitivno“, rekao je Žurić.

On je ocenio da je slučaj „Djece Kozare“ pokazao koliko su duboke društvene podele.

„Ovo je lice i naličje, u stvari, najružnija slika onoga na šta naše društvo danas, ako možemo uopšte da ga nazovemo društvom, izgleda“, rekao je Žurić.

Euronews Srbija

Posebno je naglasio da je Zafranović, koji je hrvatski reditelj, decenijama pokušavao da realizuje film.

„On je hteo da snima taj film još od 2012. i ranije. Pa i ova vlast mu nije davala pare na raznim konkursima, pa je nekako uspeo da to napravi“, rekao je Žurić.

Zbog toga, smatra on, odluka glumaca da ne prisustvuju premijeri dodatno dobija na težini.

„Oni su umetnici. Oni su ljudi umetnosti. Oni treba da budu glumci za sve. I za jedno i za drugo“, rekao je Žurić.

„Kultura ne može da preživi ako umetnici prestanu da rade“

Žurić je kao primer naveo period bombardovanja 1999. godine, kada su pozorišta nastavila da rade, uprkos ratnim okolnostima.

„Pozorišta su radila, predstave su bile u jedan popodne. Bila su puna pozorišta i svi glumci, bez obzira da li su bili za Slobu ili nisu, svi su igrali“, rekao je.

Prema njegovim rečima, tada je postojala svest da kultura mora da opstane bez obzira na političke okolnosti.

„Svi su izražavali jedan stav, jedno osećanje: da mi bez kulture ne možemo da preživimo“, rekao je Žurić.

On smatra da je i u prethodne dve godine bilo moguće drugačije odgovoriti na političke okolnosti – većim angažovanjem u umetnosti, a ne njenim napuštanjem.

„Mogli su da rade duplo više i da na taj način pokažu otpor. Ovo neučestvovanje, neko stavljanje samog sebe na neku pauzu, na neki 'stand by', mislim da umetnici ne bi trebalo to da rade“, rekao je Žurić.

Euronews Srbija

Govoreći o premijeri Zafranovićevog filma, dodao je da su glumci, ukoliko nisu želeli da prisustvuju događaju, mogli da svoj odnos prema temi pokažu na drugi način.

„Ako već nisu došli u Sava centar, mogli su tog dana da odu do Jasenovca i da polože cveće. Mogli su nešto da urade“, rekao je.

Avramović: Umetnost i politika imaju različite ciljeve

Avramović je ponovio da problem vidi u korišćenju kulturnih institucija za političko delovanje.

„U politici se ljudi dele. U umetnosti se delimo po umetničkom ukusu. To je jedna delatnost, profesija, koja ima svoj cilj, svoja sredstva, svoje vrednosti i potpuno se razlikuje od politike“, rekao je.

Prema njegovom mišljenju, mešanje politike i umetnosti unutar kulturnih institucija neminovno proizvodi nove podele.

„Ukoliko vi ubacujete politiku u umetničku organizaciju, vi samim tim delite i stvarate konfliktnu situaciju u samoj ustanovi i širite tu konfliktnost dalje“, rekao je Avramović.

On je odbacio argument da je problem u tome što se FEST održava u vreme aktuelne vlasti.

„Da li se slažete s tom vlašću ili ne, to je prosto pravo svakog građanina. Ali vi sada da kažete da to dovodite u vezu sa ovim bojkotom, to je... moj razum ne može da shvati“, rekao je.

Avramović smatra da umetnici svoje političke stavove mogu slobodno da iskazuju van institucija kulture.

„Naravno, ima pravo da izađe na miting, izađe na ulicu, da se upiše u partiju i da se bori za neke svoje vrednosti. Ali ne može da koristi ustanovu pozorišta, ne može da koristi ovu organizaciju FEST-a, ne može da organizuje Sajam knjiga. Znači, ne može to da koristi za svoje političke ciljeve“, rekao je.

Prema njegovim rečima, upravo razlika u političkim stavovima umetnika pokazuje koliko bi politizacija institucija mogla da produbi podele.

„Imate pet drugih grupa koje takođe mogu tako da se ponašaju. I šta onda dobijate? Haos u ustanovi“, poručio je Avramović.

Kompletnu emisiju "Plenum" pogledajte u video prilogu na početku teksta.