Nova pravila proširenja EU: EK predstavila plan za brži prijem članica - šta to znači za Srbiju i Klaster 3?

Evropska komisija predstavila je novi plan reforme politike proširenja Evropske unije, koji bi trebalo da ubrza proces pristupanja država kandidata, ali i da smanji mogućnost blokada koje su poslednjih godina usporavale evropske integracije. Jedna od najvažnijih novina jeste mogućnost primene kvalifikovane većine prilikom odlučivanja o otvaranju novih klastera, umesto dosadašnjeg jednoglasnog odlučivanja. Za Srbiju bi to moglo biti posebno značajno zbog dugotrajnog zastoja u otvaranju Klastera 3.

Predlog, međutim, ne menja pravilo po kojem o prijemu novih članica i dalje odlučuju države članice. Ključno pitanje zato ostaje - da li će nova pravila zaista ubrzati proširenje ili će samo promeniti način na koji se države kandidati kreću kroz pregovarački proces?

Potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Branka Latinović ocenjuje da predložene promene ne predstavljaju radikalan zaokret, već korišćenje mehanizama koji već postoje u evropskom pravnom okviru.

"Sve ovo što smo čuli i saznali zasnovano je na postojećim pravilima i mehanizmima Evropske unije. Sama Ursula fon der Lajen rekla je da Evropska unija ima institucionalni i budžetski kapacitet, kao i postojeću regulativu, da bez promene ugovora može, uz odgovarajuća prilagođavanja, da bude efikasnija i vidljivija u kontekstu svojih geopolitičkih ambicija. Kvalifikovana većina, odnosno takozvana pasarela formula, već postoji. Nije potrebno menjati postojeća pravila i procedure, već je pitanje trenutka i političkog momentuma za njenu primenu. Za nas je posebno važno što bi se ta formula primenjivala kod otvaranja novih klastera, pre svega Klastera 3", ističe Latinović.

Euronews

Prema njenim rečima, međutim, ni eventualno uvođenje kvalifikovane većine neće automatski rešiti problem Srbije. Za otvaranje klastera potrebno je obezbediti podršku kvalifikovane većine država članica, zbog čega će bilateralni odnosi i dalje imati značaj.

"Mislim da smo tu na jednoj rizičnoj liniji, jer je poslednji slučaj glasanja o otvaranju Klastera 3 pokazao da to nije jedna, dve ili tri države, već nešto više. Zato je potrebno uložiti bilateralni napor, imati dobru komunikaciju i negovati dobre odnose sa državama članicama, uključujući i samu Evropsku uniju kao instituciju", objašnjava ona.

Latinović, međutim, naglašava da se suštinsko pravilo ne menja - o prijemu novih članica i dalje odlučuju države članice.

"Ono što je čitava poenta ovoga jeste da se motivišu države kandidati da sa većom ambicijom, posvećenošću i ispunjavanjem ono što su njihove obaveze, i poštovanje svega onoga što su standardi, pravila i pre svega ono što je glavni moto Evropske unije, a to su pravne tekovine, ispoštuju na što verodostojniji način, i da na taj način pokažu zaista svoje evropsko opredeljenje", kaže naša sagovornica.

Milić: Sistem kvalifikovane većine smanjio bi moć pojedinačnih članica

Da bi promena zaista imala efekta, smatra Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta, posebno bi mogla da bude značajna za zemlje koje imaju bilateralne probleme sa pojedinim članicama Evropske unije.

"Verujem da može da bude korisno za države koje trenutno imaju velike ambicije kada je reč o reformama i koje Evropska unija vidi kao dobre kandidate za buduće članstvo. Ukoliko bi sistem kvalifikovane većine bio usvojen, smanjila bi se moć pojedinačnih država članica, prvenstveno iz regiona, koje imaju bilateralne zahteve prema državama kandidatima. Njihova moć bila bi manja, jer se kod kvalifikovane većine, osim broja država, računa i stanovništvo Evropske unije kao kriterijum“, kaže Milić.

Euronews

On, međutim, podseća da se predlog ne odnosi na samu odluku o prijemu novih članica.

"To ne menja pitanje prijema. Ono ostaje praktično identično - kada se govori o usvajanju pristupnog ugovora u svim državama članicama i kada se govori o glasanju u Savetu, taj deo ostaje isti“, kaže Milić.

Dodaje da će konačna odluka biće poznata nakon razgovora država članica, a među onima koje su već izrazile skepsu prema promeni načina glasanja jeste Slovačka. Moguće je da se protiv predloga pojavi otpor i u delu država članica regiona, upravo zbog smanjenja njihovog uticaja.

Posebno pitanje je zašto Evropska komisija može da oceni da je neka država spremna za otvaranje klastera, dok pojedine članice to kasnije mogu da blokiraju.

Latinović objašnjava da je razlog u tome što je proces proširenja, pre svega, politički proces.

Unsplash/Carl Gruner

"To je politički proces, a nije birokratski ili administrativni proces. Evropska komisija, da bi pitanje otvaranja klastera bilo na dnevnom redu, vrši skrining i procenu koliko je država kandidat ispunila kriterijume. Zato se kaže da Evropska komisija preporučuje da Srbija može da otvori Klaster 3, jer je ispunila kriterijume. Ali nova metodologija dozvoljava državama članicama da ne gledaju samo tehničke kriterijume. One vode računa i o sveobuhvatnom pristupu, odnosno o tome koliko država kandidat ima evropsku agendu i koliko je evropski opredeljena“, objašnjava Latinović.

Drugim rečima, preporuka Evropske komisije nije isto što i konačna politička odluka država članica. Pored reformi, sve veći značaj ima i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

Novi plan predviđa i mehanizme kojima bi Evropska unija mogla da reaguje ukoliko neka nova članica, nakon prijema, počne da nazaduje u oblasti vladavine prava.

Milić smatra da je ova mogućnost pre svega svojevrsna garancija državama članicama koje strahuju da bi buduće članice mogle da krenu putem Mađarske ili Poljske.

"Rekao bih da je to poslednji vid upozorenja za države koje imaju ambicije, ali je više usmeren kao garancija za države koje su skeptične prema novim članicama. Ako pogledamo Holandiju, ona je tradicionalno bila stroga kada je reč o vladavini prava i pravosuđu. Verujem da bi njima takav mehanizam bio interesantan kao vid garancije za buduće članice koje bi eventualno krenule putem Poljske. Slično je i sa Mađarskom, koja je imala hronične probleme sa Briselom oko više pitanja - od spoljne i bezbednosne politike do vladavine prava i ljudskih prava“, navodi Milić.

Cilj je, smatra Milić, da Evropska unija dobije mehanizam kojim bi mogla da reaguje ako neka buduća članica počne da se udaljava od zajedničkih vrednosti i politika.

Posebna pažnja u novom planu posvećena je četvorici kandidata – Crnoj Gori, Albaniji, Ukrajini i Moldaviji. Za njih su predviđene mape puta koje bi trebalo da donesu veću predvidljivost u procesu pristupanja.

Latinović: Srbija ima problem što nije otvorila Klaster 3

Crna Gora je pritom postavila veoma ambiciozan cilj – članstvo u Evropskoj uniji do 2028. godine. Latinović smatra da Podgorica za to ima dobre početne pozicije, ali i dalje postoje prepreke na koje ne može direktno da utiče.
 

AP Photo/Omar Havana

"Kada dobijete mapu puta, to znači da ste, slikovito rečeno, blizu diplomiranja. Crna Gora je zatvorila veliki broj poglavlja, a ambicija je da do kraja ove godine zatvori većinu i početkom sledeće preostala. Problem predstavlja Poglavlje 31, spoljna, odbrambena i bezbednosna politika. Ne zato što se Crna Gora nije usaglasila - naprotiv, ona je odavno 100 odsto usaglašena sa politikom Evropske unije u tom poglavlju, već zato što je njegovo otvaranje blokirala Hrvatska“, smatra sagovornica.

Prednost Crne Gore, dodaje Latinović, jeste u tome što je jasno definisala evropsku agendu i ima široku podršku javnosti za članstvo u Uniji.

Za razliku od Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije, Srbija se u ovom trenutku ne nalazi među državama kojima je ponuđena posebna mapa puta.

Razlog, ocenjuje Latinović, nije samo u političkoj odluci Brisela već i u zastoju u samom procesu reformi.

"Srbija sada ima problem što nije otvorila Klaster 3 i što, ne samo da nije otvorila Klaster 3, nego od 2021. godine nije napravila pomak u tom procesu. Pre svega, to je stvar nas. Moramo da se suočimo sa tom činjenicom. Drugo, naša podrška, odnosno procenat usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, jeste oko 60 do 70 odsto. Ali ključno pitanje su sankcije, kojima se mi ne pridružujemo i ne implementiramo ih. Zbog toga smo sada u trećoj grupi, zajedno sa Turskom i Gruzijom. Tu zaista treba da se usvoji jedna veoma zahtevna agenda kako bismo bili u ovoj prvoj grupi", dodaje Latinović.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta ili na našem Jutjub kanalu.