Kozarev: Srbija pridaje veliki značaj pitanju nestalih tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev istakao je danas na plenarnom delu Četvrte međunarodne konferencije o nestalim licima u Bakuu, da Srbija pridaje veliki značaj rešavanju pitanja nestalih lica iz vremena sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, pre svega zbog porodica koje decenijama čekaju odgovor o sudbini svojih najmilijih.
Kozarev je podsetio je da je tokom ovih ratova nestalo oko 40.000 ljudi, dok se više od 9.500 osoba i dalje vodi kao nestalo u regionu. Naglasio je da je utvrđivanje sudbine nestalih pre svega humanitarna i civilizacijska obaveza i da je za napredak neophodna kontinuirana saradnja nadležnih institucija, međunarodnih organizacija, forenzičkih stručnjaka i porodica nestalih, saopštilo je resorno ministarstvo.
Kao konkretan primer regionalne saradnje naveo je Regionalnu bazu podataka aktivnih slučajeva nestalih lica iz oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, razvijenu u okviru Berlinskog procesa uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica.
Istakao je, međutim, da je u prethodnih nekoliko godina, usled politizacije čitavog procesa, došlo do zastoja u saradnji sa institucijama Hrvatske i privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji, što je rezultiralo zanemarljivim brojem rešenih slučajeva nestalih lica.
Govoreći o tragičnim iskustvima srpskog naroda, Kozarev je podsetio na stradanja tokom Prvog i Drugog svetskog rata i ratova devedesetih, kada su Srbi bili izloženi teškim zločinima, progonu i etničkom čišćenju.
"Najmračnije poglavlje ovog stradanja ispisano je tokom Drugog svetskog rata u fašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, gde je nad našim stanovništvom počinjen genocid u logoru Jasenovac, kada je približno 500.000 Srba brutalno i svirepo istrebljeno od strane ustaša, dok je ukupan broj žrtava dostigao oko 700.000”, istakao je Kozarev.
Naveo je da se više od 1.500 Srba sa područja današnje Hrvatske i dalje vodi kao nestalo, dok je tokom zločinačke operacije "Oluja" više od 250.000 Srba proterano sa svojih ognjišta. Kozarev je naglasio da se obrazac zatiranja srpskog postojanja dogodio i širom Bosne i Hercegovine, u Sarajevu, dolini Neretve i delovima Podrinja i Posavine, gde brojne porodice i dalje ostaju u agoniji, nesvesne sudbine svojih najmilijih.
Povezane vesti
Govoreći o Kosovu i Metohiji, ukazao je na brojne slučajeve kidnapovanja i nestanaka Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, naglasivši da ni više od dve i po decenije nakon sukoba sudbina svih nestalih nije rasvetljena.
"Slučajevi poput monstruozne trgovine ljudskim organima u „Žutoj kući“, u kojima sudbina žrtava ostaje nerazjašnjena čak i posle 28 godina, ostaju nepobitan dokaz selektivne pravde i dvostrukih standarda međunarodne zajednice”, rekao je Kozarev, dodajući da je važno imati u vidu da nijedan pripadnik tzv. Oslobodilačke vojske Kosova nije odgovarao za ove zločine.
Kozarev je poručio da Srbija ostaje posvećena međunarodnoj i regionalnoj saradnji usmerenoj na pružanje odgovora porodicama nestalih, kao i razmeni i proveri informacija koje mogu doprineti rešavanju preostalih slučajeva, zaključivši da rasvetljavanje sudbine nestalih predstavlja važan doprinos poverenju, pomirenju i trajnom miru u regionu.
Konferenciju, koja je okupila visoke vladine predstavnike, zvaničnike međunarodnih organizacija i priznate stručnjake iz ove oblasti, otvorio je putem video-obraćanja predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.
Bonus Video:
Komentari (0)