Prvo izdanje specijalne emisije "Srbija bira": Da li su odnosi Srbije sa susedima bolji ili lošiji nego 2012. godine?

Prvo izdanje specijalne emisije „Srbija bira“, posvećene parlamentarnim izborima u Srbiji koji će biti održani 25. oktobra, bavilo se regionalnim odnosima, položajem Srbije u susedstvu i pravima Srba koji žive u zemljama regiona.

Predstavnici izbornih lista Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija, Ivica Dačić – Faktor Srbije, Evropska Srbija i Autentična desnica izneli su različite ocene o razvoju odnosa sa susednim državama. Dok su Marina Raguš i Đorđe Milićević isticali regionalnu saradnju, infrastrukturne projekte i zaštitu državnih i nacionalnih interesa Srbije, Mihailo Brkić ocenio je da su odnosi sa većinom bivših jugoslovenskih republika lošiji nego 2012. godine. Miloš Jovanović smatra da su regionalni odnosi loši zbog širih geopolitičkih okolnosti i nerešenih pitanja iz prošlosti.

Raguš: Srbija vodi suverenu politiku, a Balkan treba da pripada balkanskim narodima

Marina Raguš, predstavnica liste Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija, ocenila je da su odnosi Srbije sa državama regiona uglavnom dobri, uz povremena politička zatezanja.

„Politički povremeno ume da dođe do zatezanja tih odnosa, zato što je stav Srbije vrlo jasan: ovaj put ne možete da je ponižavate“, rekla je Raguš, dodajući da region dobro sarađuje kroz brojne regionalne inicijative i u okviru multilateralnih formata.

Ona je navela da bi Srbija želela da se događaji iz prošlosti prepuste istoričarima, koji bi, kako je rekla, za nekoliko decenija mogli da ih sagledaju bez političkog tereta sadašnjosti. Kao primer navela je usvajanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i, kako je istakla, borbu Vučića da se spreči revizija istorije na štetu srpskog naroda.

Raguš je podsetila i na inicijativu „Otvoreni Balkan“, navodeći da je ideja bila slobodan protok ljudi, robe i kapitala i ravnopravna saradnja zemalja regiona.

„Naša ideja je bila tada, sada i uvek će biti da Balkan pripada balkanskim narodima“, istakla je Raguš.

Euronews Srbija

Govoreći o odnosima sa Rumunijom, navela je da je najavljen dogovor o izgradnji autoputa koji bi povezivao Beograd, Pančevo, Vršac i Temišvar, uz ocenu da su veze sa tom zemljom veoma dobre. Podsetila je da je Rumunija među članicama Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Raguš je ocenila i da razvoj putne i železničke infrastrukture Srbiju pozicionira na drugačiji način u regionu, navodeći kao primere povezivanje Beograda i Budimpešte, kao i pravac Niš–Dimitrovgrad–Sofija.

Prema njenim rečima, na pogoršanje odnosa sa pojedinim bivšim jugoslovenskim republikama uticala je i odluka Srbije da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

Milićević: Miran i povezan region, uz zaštitu državnih i nacionalnih interesa

Đorđe Milićević, predstavnik liste Ivica Dačić – Faktor Srbije, rekao je da Srbija želi miran, stabilan i povezan region, u kojem bi ekonomija, investicije i infrastrukturni projekti bili zajednički imenitelj saradnje.

„Kada kažem miran, stabilan i povezan region, naravno da ne mislim da Srbija treba da odustane od svojih interesa, a tu pre svega mislim na državne i nacionalne interese“, naveo je Milićević.

On je istakao da Srbija ne treba da odustane od vojne neutralnosti i da mora da vodi računa o pravima i položaju Srba koji žive u drugim državama regiona.

Prema njegovim rečima, Srbija je pružila ruku saradnje susedima, ali za uspešnu saradnju mora da postoji spremnost obe strane.

„Da li će druga strana pružiti tu ruku, to opet ne zavisi od Srbije“, rekao je Milićević, dodajući da su razmena robe i usluga, privreda i infrastrukturni projekti oblasti u kojima građani svih zemalja mogu da imaju korist.

Odgovarajući na ocenu Mihaila Brkića da su odnosi sa državama nastalim raspadom Jugoslavije uglavnom lošiji nego 2012. godine, Milićević je odbacio odgovornost Srbije za loše odnose sa susedima.

Euronews Srbija

Govoreći o položaju Srba u regionu, naveo je da su jezik, ćirilica, kultura, istorija, tradicija i identitet ključni elementi njihovih prava.

Milićević je posebno ukazao na položaj Srba u Hrvatskoj i Crnoj Gori, uz ocenu da je potrebno da se osećaju ravnopravno i sigurno. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, istakao je da Srbija treba da štiti Republiku Srpsku i Dejtonski mirovni sporazum.

Dodao je da regionalna saradnja obuhvata i projekte poput gasnog interkonektora sa Severnom Makedonijom, koji bi se dalje povezivao sa Grčkom, kao i izgradnju autoputa prema Bosni i Hercegovini.

Brkić: Odnosi sa većinom bivših jugoslovenskih republika lošiji nego 2012. godine

Mihailo Brkić, predstavnik liste Evropska Srbija, ocenio je da ne stoji tvrdnja da su regionalni odnosi u poslednjih 15 godina bolji nego pre 2012. godine.

„Odnosi uglavnom sa državama nastalim iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije uglavnom su lošiji nego što su bili 2012. godine“, rekao je Brkić.

On je naveo da su odnosi sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom imali različite faze, ali je ocenio da su pojedini bilateralni odnosi previše zavisili od ličnih odnosa političkih lidera.

Kao primer naveo je Srbiju i Mađarsku, ističući da su odnosi dve zemlje u jednom periodu bili veoma dobri, ali da je, prema njegovoj oceni, nedovoljno urađeno na izgradnji dugoročnih veza između dve susedne države. Istovremeno je ocenio da su odnosi sa Rumunijom, tradicionalnim saveznikom Srbije, bili zapostavljeni.

Euronews Srbija

Brkić je rekao da bi Srbija trebalo da posveti više pažnje odnosima sa Rumunijom i Grčkom, koje su članice Evropske unije i nisu priznale nezavisnost Kosova.

Govoreći o položaju Srba u regionu, Brkić je istakao da Srbija treba da razdvoji dva nivoa svoje politike – odnose sa Srbima koji žive u susednim državama i bilateralne odnose sa tim državama.

On je naveo da Republika Srpska ima poseban strateški značaj za Srbiju, ali da to ne bi trebalo da znači zanemarivanje odnosa sa Federacijom Bosne i Hercegovine i državom Bosnom i Hercegovinom u celini.

Kada je reč o Crnoj Gori, Brkić je ocenio da bi Beograd trebalo da olakša političko delovanje Srba u toj zemlji, umesto da ga, kako tvrdi, otežava.

Prema njegovim rečima, strateški interes Srbije jeste da Crna Gora funkcioniše što bolje, a da srpski narod u njoj ima potpunu ravnopravnost.

Jovanović: Region je nestabilan, Srbiji je potrebna dugoročna strategija

Miloš Jovanović, predstavnik liste Autentična desnica, ocenio je da su odnosi u regionu loši i da se Srbija i srpski narod nalaze u nestabilnom i, kako je rekao, neprijateljskom okruženju.

On smatra da takvo stanje nije posledica isključivo politike aktuelne vlasti ili opozicije, već geopolitičkog raspada bivše Jugoslavije i nerešenih pitanja koja su iz njega proistekla.

„Mnogo nas posla čeka, ovo je nešto što prevazilazi stranačke razlike, ozbiljnu strategiju zahteva“, rekao je Jovanović.

On je naveo da Srbija mora da štiti svoje nacionalne interese i interese srpskog naroda u regionu, ocenjujući da dobrosusedski odnosi ne mogu biti održivi ukoliko se od Srbije očekuje da odustane od svojih stavova o Srebrenici, Republici Srpskoj ili Kosovu i Metohiji.

Euronews Srbija

Jovanović je ocenio da se međunarodni poredak menja i da svet ide ka multipolarnosti, uz rast uticaja Kine, što bi, prema njegovim rečima, Srbiji moglo da otvori veći manevarski prostor za vođenje samostalne politike.

Govoreći o evropskim integracijama, rekao je da Srbiji jeste potrebna saradnja sa Evropskom unijom, ali da članstvo, prema njegovoj oceni, ne bi rešilo ključne probleme zemlje.

„Treba nam saradnja s njima, apsolutno je treba pospešiti, ali uz vojnu neutralnost za koju se mi zalažemo kao autentična desnica, mislim da bi dobro došla i neka vrsta političke neutralnosti“, naveo je Jovanović.

On je tokom rasprave sa Raguš insistirao i na tome da se Kosovo i Metohija u političkom govoru označavaju kao prostor secesije, ocenjujući da formulacija „nećemo priznati nezavisnost Kosova“ može da ostavi pogrešan utisak da je njegova nezavisnost već prihvaćena kao činjenica.

Raguš mu je odgovorila da je Vučić, prema njenim rečima, uspeo da izdejstvuje povlačenje priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova od više država, kao i da je zvanično tražio povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 

Kompletnu emisiju pogledajte na početku teksta.