Mediji u Srbiji pred izbore: Sloboda novinarstva, politički uticaj i izveštaji međunarodnih organizacija

Medijska scena u Srbiji, uloga novinara tokom predizborne kampanje i kriterijumi na osnovu kojih međunarodne organizacije ocenjuju slobodu medija bile su teme razgovora u večerašnjoj specijalnoj emisiji Euronews Srbija - "Srbija bira" u kojoj su učestvovali Bojana Mlađenović, glavna urednica informativnog programa Radio-televizije Srbije (RTS), Vesna Knežević, novinarka RTS-a i kolumnistkinja Euronews-a, i Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala „Pištaljka“.

Sagovornici su govorili o izveštaju Reportera bez granica, u kojem se Srbija nalazi na 104. mestu od 180 zemalja prema indeksu slobode medija, o odnosu novinarskih udruženja prema različitim medijskim kućama, kao i o političkoj ulozi medija uoči izbora.

U razgovoru su izneta različita tumačenja medijske polarizacije, uticaja međunarodnih organizacija i odnosa između uređivačke politike i političkih interesa.

Knežević: Mediji u Evropi sve više postaju političke organizacije

Vesna Knežević ocenila je da rangiranje zemalja prema slobodi medija ne daje nužno potpunu sliku stanja u novinarstvu, navodeći da uređivačke politike u evropskim državama često podrazumevaju jasno izraženo političko opredeljenje.

Govoreći o Austriji, gde je radila i pratila medijsku scenu, rekla je da se razlike između medija ogledaju i u njihovim uređivačkim linijama, koje, prema njenoj oceni, često ostavljaju malo prostora za drugačije stavove.

„Sloboda je u tolikoj meri što, u stvari, ideš tamo gde je tvoj medij, gde se čovek slaže sa uređivačkom politikom“, navela je Knežević.

Euronews Srbija

Ona je ocenila da mediji u pojedinim evropskim zemljama imaju veliki uticaj na političke procese i da se njihove uređivačke linije sve više pretvaraju u političke pozicije od kojih se teško odstupa.

Kada je reč o Srbiji, Knežević je dovela u pitanje ocenu da su austrijski mediji gotovo deset puta slobodniji od srpskih, ističući da razlike ne vidi nužno u tome da li politika neposredno upravlja redakcijama, već u načinu na koji se unutar njih formiraju i sprovode uređivački stavovi.

Mlađenović: Međunarodne organizacije ne sagledavaju sve slučajeve ugrožavanja novinara

Bojana Mlađenović kritikovala je način na koji međunarodne organizacije, prema njenom mišljenju, prikazuju stanje u srpskim medijima, tvrdeći da se u njihovim izveštajima ne posvećuje dovoljno pažnje slučajevima ugrožavanja novinara RTS-a.

Ona je podsetila na blokadu zgrade javnog servisa i situacije u kojima su zaposleni, kako je navela, uz pomoć policije ulazili u zgradu dok su ih okupljeni vređali i pokušavali da ih dohvate.

„Ako ćemo da pričamo o progonu novinara, onda ja mislim da je to prva tačka koja treba da se nađe“, rekla je Mlađenović, govoreći o snimcima događaja tokom blokade RTS-a.

Dodala je da su ona i direktorka RTS-a Manja Grčić razgovarale sa predstavnicima Saveta Evrope, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija kako bi im ukazale na probleme sa kojima su se suočavali zaposleni javnog servisa.

Euronews Srbija

Prema njenim rečima, u jednom periodu centralne vesti RTS-a pripremane su sa nepoznate lokacije zbog zabrinutosti za fizičku bezbednost zaposlenih.

Mlađenović je ocenila i da se politička opredeljenost medija u Srbiji često predstavlja na neujednačen način, uz tvrdnju da pojedine redakcije sebe nazivaju nezavisnim, iako, prema njenoj proceni, podržavaju određene političke opcije.

Kao primer navela je razliku između medija koji otvoreno saopštavaju svoju uređivačku orijentaciju i onih koji se predstavljaju kao nezavisni.

Radomirović: Politički uticaj na medije ima dugu istoriju

Vladimir Radomirović ocenio je da se politička obojenost medija u Srbiji ne može posmatrati kao pojava koja je nastala preko noći, već da njeni koreni sežu nekoliko decenija unazad.

Podsetio je da su tokom devedesetih godina postojali mediji bliski tadašnjoj vlasti, ali i oni koji su podržavali opoziciju Slobodana Miloševića.

Prema njegovim rečima, u novijem periodu deo medija i nevladinog sektora preuzeo je izraženiju političku ulogu.

„U poslednjih nekoliko godina imamo drugačiju situaciju. Upravo su mediji i nevladin sektor postali političke organizacije“, rekao je Radomirović.

On je izneo i tvrdnju da je u medije i nevladin sektor uložen značajan novac sa ciljem političkog delovanja protiv vlasti Srpske napredne stranke, ali je naglasio da nema pouzdane podatke za sve iznose koji se pominju u javnosti.

Euronews Srbija

Govoreći o međunarodnim organizacijama, Radomirović je naveo da i sam svake godine popunjava upitnik Reportera bez granica, ali da smatra da njegovi odgovori ne utiču dovoljno na konačne ocene.

Osvrnuo se i na reakcije Evropske federacije novinara povodom događaja u Srbiji, podsetivši na upad demonstranata u zgradu RTS-a 2019. godine. Istakao je da je tada tražio snažniju reakciju na taj događaj, koji je smatrao pokušajem zastrašivanja novinara.

Posebno je ukazao na NATO bombardovanje zgrade RTS-a 1999. godine, kada je poginulo 16 zaposlenih, ocenjujući da taj događaj nije dovoljno zastupljen u međunarodnim evidencijama napada na novinare i medije.

Predizborna kampanja i pitanje profesionalnih standarda

Jedna od tema razgovora bilo je i ponašanje pojedinih redakcija tokom aktuelne predizborne kampanje, posebno odluka predstavnika studentske liste da ne učestvuju u većini debatnih emisija.

Mlađenović je navela da je RTS organizovao više debata, intervjua i predstavljanja izbornih lista, ocenjujući da su svi koji su želeli da predstave svoj program i obrate se biračima imali priliku da to učine na javnom servisu.

Prema njenim rečima, dugogodišnje iskustvo RTS-a u organizovanju debata omogućava novinarima da razgovore vode tako da različiti politički stavovi dobiju prostor.

U razgovoru je otvoreno i pitanje odluke novinara televizija N1 i Nove da razgovor sa doskorašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem odlože za period nakon izbora, kao i njihovog protivljenja promenama u uredničkom rukovodstvu posle promene vlasničke strukture.

Mlađenović je ocenila da su sukobi oko novog menadžmenta povezani sa širim političkim kontekstom, dok je Radomirović govorio o vlasničkim i poslovnim interesima u medijskom sektoru, uključujući odnos između kablovskih operatora i televizija.

Radomirović je izneo i kritike na račun međunarodnih reakcija na promene vlasništva u medijima u Srbiji, tvrdeći da se slični poslovni modeli ne ocenjuju uvek na isti način.

Izborna tišina i izazovi na društvenim mrežama

Govoreći o predstojećoj izbornoj tišini, Radomirović je upozorio da bi društvene mreže mogle da postanu prostor za širenje različitih tvrdnji i sadržaja koje će biti teško proveriti.

On je ukazao na razliku između pravila koja važe za tradicionalne medije i onoga što se objavljuje na digitalnim platformama, posebno u periodu neposredno pred glasanje.

Učesnici razgovora dotakli su se i načina na koji mediji izveštavaju o protestima, političkim sukobima i međunarodnim događajima, kao i uticaja selektivnog informisanja na stavove publike.

Knežević je ocenila da digitalno okruženje dodatno pojačava zatvaranje publike u informacione krugove u kojima se uglavnom potvrđuju već postojeća uverenja.

Prema njenim rečima, takav obrazac otežava suočavanje sa drugačijim mišljenjima i doprinosi tome da političke podele postaju izraženije.

Razgovor je otvorio pitanje odgovornosti medija u predizbornom periodu, ali i načina na koji se procenjuje njihova nezavisnost, profesionalnost i odnos prema političkim akterima. Sagovornici su izneli različite stavove o uzrocima polarizacije i ulozi međunarodnih organizacija, saglasni da su odnos medija i politike i poverenje publike među ključnim pitanjima javnog informisanja.

Euronews Srbija

Novinarka Vesna Knežević ocenila je da su mediji postali važan prostor društvene moći, ali je dovela u pitanje način na koji se ta moć koristi. Govorila je i o društvenim posledicama javnog iznošenja stavova koji odstupaju od dominantnih političkih narativa, navodeći da pojedinci zbog svojih mišljenja mogu da izgube prostor u javnosti ili da budu izloženi pritiscima i prekidu ličnih odnosa.

U završnom delu razgovora Knežević je iznela i svoje stavove uoči izbora. Rekla je da ne podržava studentsku listu i pokret studenata u blokadi, uz obrazloženje da, prema njenoj oceni, tokom prethodne dve godine nisu ponudili jasnu političku organizaciju i program, već su se pretežno bavili osporavanjem vlasti.

Kritikovala je i pojedine stavove koji se, kako je navela, iznose u vezi sa međunarodnim sporazumima, Kosovom i Metohijom i mogućim sankcijama Srbiji. Ocenila je da bi radikalni zaokreti u spoljnoj politici mogli da imaju ozbiljne političke i ekonomske posledice po zemlju.
 
Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.

Bonus video: