Savet ministara BiH odobrio glasanje državljana Srbije na 27 lokacija: Zašto je pokušana opstrukcija tog procesa?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Savet ministara Bosne i Hercegovine jednoglasno je odobrio glasanje državljana Republike Srbije na parlamentarnim izborima 25. oktobra na 27 lokacija u BiH, nakon što je ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković najavio pokušaj blokade tog prava uz upozorenja o mogućim posledicama po osoblje Ambasade Srbije. Odluci je prethodila politička trgovina oko tehničkih pitanja diplomatsko-konzularne mreže, dok analitičari ocenjuju da se radi o dnevno-političkoj igri u kontekstu formiranja vlasti i slabljenja Konakovićeve pozicije nakon izbora.
Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne bezbednosne studije kaže da je Konaković iskoristio prostor da se nametne kao lider koji zastupa bošnjačke interese prema Republici Srpskoj i Srbiji.
Velizar Antić smatra da političke elite u BiH još ne shvataju konsocijativnu demokratiju i da Konaković "pumpa nacionalne mišiće u poslednjim trzajima pred odlazak sa funkcije".
Odluka Saveta ministara i politička trgovina
Ministar Staša Košarac, inicijator omogućavanja glasanja, kazao je da je cilj pojedinih ministara bio da se to pravo opstruiše.
"Mislim da je bilo u cilju da se onemogući glasanje državljana Republike Srbije u Bosni i Hercegovini kao vrlo tendenciozan izraz, i rekao bih, jedan segment antisrpske histerije. I ne znam šta je drugo hteo da uradi, osim da nastavi da se obračunava sa Republikom Srpskom i Republikom Srbijom. Meni je drago da smo mi istrajali na temelju politika državnog rukovodstva Republike Srpske i Republike Srbije", kaže Košarac.
Elmedin Konaković je insistirao da se prvo reše tačke o diplomatiji.
"Da nisu ministri iz SNSD-a otkočili dokumente koje koče već duži period, ne bi sigurno bilo glasanja državljana Srbije u Bosni i Hercegovini. I sigurno, dakle, ne bismo prvo glasali za nelegalan predlog Košarca, koji nije imao pravo to predlagati. Poslušali su naše zahteve, glasali su za tačke koje su za nas važne. To se zove, dakle, osnovice za ljude u DKP mreži, da napokon uskladimo njihova primanja sa stvarnim potrebama. Veoma nam je važna i ova kupovina objekata, završavamo Rim i Vatikan, dakle, rekonstruišemo Madrid", ističe Konaković.
Šolaja opisuje kontekst kao dnevno-političku igranku.
Euronews
"Ako uzmemo u obzir da su, evo, u Bosni i Hercegovini pre svega prošli izbori prije nekih dvije sedmice, i da se vide neki rezultati koji ne idu u prilog mnogima, i da je trenutno u toku niz pregovora oko potencijalnog formiranja vlasti na svim nivoima u Bosni i Hercegovini, negde mi je razumljivo da gospodin Konaković, koji je pored činjenice da je ministar spoljnih poslova i lider jedne političke stranke koja je do sada učestvovala u vlasti, a na ovim izborima nije ostvarila željeni rezultat, na neki način iskoristio ovaj prostor da se nametne kao neka vrsta lidera, odgovornog političara koji zastupa određene političke interese koji su uglavnom u skladu sa onim kako Bošnjaci vide odnos sa Republikom Srpskom i Republikom Srbijom", objašnjava Šolaja.
Konakovićeva pozicija
Antić kaže da Konaković "pumpa mišiće" pred odlazak sa funkcije.
"Konaković je bio u vlasti na državnom nivou i u Federaciji u prethodne četiri godine. Ta struja je izgubila izbore sada od SDA, i Konaković na neki način pumpa te svoje mišiće, nacionalne, upravo ovako. Ovo mu je poslednja neka prilika, jer on neće više biti ministar. Ovo je Savet ministara koji je manje-više izgubio svoju vlast, izgubio legitimitet na izborima, i onda on pokušava na neki način da podigne svoj rejting kod birača upravo ovakvim izjavama", rekao je i dodao:
Euronews Srbija
"Međutim, videli smo da je 'Trojka' još više SDA od same SDA, što je velika greška za same njih, i njih su kaznili njihovi birači jer nisu radili na dogovoru sa Srbima, na dogovoru sa Hrvatima, nego su hteli da budu veći SDA od same SDA. Birači su ih kaznili tako da Konaković neće biti neki bitan igrač u sledećem periodu", ocenjuje Antić.
Šolaja dodaje da Konaković zloupotrebljava poziciju.
"Gospodin Konaković veoma često zloupotrebljava poziciju ministra inostranih poslova na kojoj se nalazi, preteći, konkretno, određenim stvarima koje nisu u njegovoj nadležnosti. Videli smo ranije situaciju sa zahtevima koji su u nadležnosti Predsedništva Bosne i Hercegovine, za kojima je on posezavao kako bi se odnosio ne samo prema Republici Srpskoj, Srbiji konkretno u jednom periodu, ali evo i prema Republici Hrvatskoj. Naprosto, ovo se koristi u jednu dnevno-političku svrhu, kako bi se gospodin Konaković na neki način, u određenoj meri, zadržao i opstao u političkom životu u Federaciji Bosne i Hercegovine", kaže Šolaja.
Konsocijativna demokratija u BiH i odnosi konstitutivnih naroda
Antić podseća na suštinu sistema.
"Mislim da političke elite u Bosni i Hercegovini iz sva tri konstitutivna naroda još uvek ne shvataju kako sistem funkcioniše i kako bi trebao da funkcioniše. U suštini, da je Bosna i Hercegovina konsocijativna demokratija, da sve odluke trebaju i moraju da se donose dogovorom i konsenzusom. To je suština. Međutim, mi imamo naše političare, možda to i shvataju, ali koriste, baš kao što je kolega Šolaja lepo primetio, u svoje neke dnevno-političke prilike i interese tu poziciju da one druge koče, da one druge uslovljavaju. Ovo nije da se desila ova situacija sada, ovo se konstantno dešava u Bosni i Hercegovini prethodnih 30 godina, i jedni druge koče, uslovljavaju, ako vi nama ne glasate za ovo, mi nećemo vama", objašnjava Antić.
Euronews Srbija
Šolaja govori o funkciji Saveta ministara.
"Savet ministara je pomoćni organ Predsedništva i u određenim segmentima igra određenu funkcionalnu ulogu, ali ne možemo da kažemo da je Savet ministara izvršna vlast koja donosi određene vrste odluka. Zato i ovo samo pitanje, koje se negde našlo na dnevnom redu, je u suštini dato na saglasnost, o njemu se nije glasalo na način da to bude određena vrsta odluke koja može imati određen politički uticaj. Ovo je bilo negde u domenu onoga što su prirodni odnosi dve zemlje koje svoje odnose ne grade samo na dobrosusedskom principu, nego naprosto u okviru i Dejtonskog mirovnog sporazuma, ako uzmemo u obzir da je Republika Srbija potpisnik u ime Republike Srpske, da je garant Dejtonskog mirovnog sporazuma i da postoje posebni oblici saradnje sa Republikom Srbijom", ističe Šolaja.
O uvlačenju Srbije Antić dodaje.
"Čitava ta bošnjačka politička elita, političari, intelektualna elita, kulturna elita, sve vreme i konstantno pokušavaju i Srbiju da uvuku u sve ono što mi imamo u Republici Srpskoj i mi iz Republike Srpske unutar same Bosne i Hercegovine. Tako da, to nije sada samo neki incident. Oni konstantno, sve vreme uvlače Srbiju, bez obzira ko je na vlasti u Srbiji, nego Srbiju kao državu, u čitav taj problem i uvek u problem koji mi imamo u Bosni i Hercegovini, i uvek pokušavaju nekako da odgovornost za sve ono što se dešavalo ne toliko prebace na samu Republiku Srpsku, koliko žele u čitavu priču da uvuku Srbiju", kaže Antić.
Motivacija birača i značaj glasanja
Šolaja očekuje solidnu izlaznost.
"Veliki broj ljudi koji ostvaruje pravo dvojnog državljanstva sa Republikom Srbijom vidi posebnu čast u svemu tome, s obzirom na to da mi svi koji smo nosioci državljanstva imamo neku i direktnu vezu, da li je to bio neki period koji smo eventualno proveli, živeli u Srbiji ili porijeklo roditelja i tako dalje. Ali generalno, osećamo određenu vrstu i odgovornosti i obaveze. I ljudi stvarno gledaju da ispune tu svoju građansku dužnost, pogotovo oni koji, evo, imaju priliku da glasaju ovde na izborima, koriste tu mogućnost da doprinesu razvoju Republike Srbije, kao što gledaju da doprinesu i razvoju Republike Srpske. Tako da ja negde očekujem da će ta izlaznost biti na nivou kao i nekog prethodnog perioda, koja je onako prilično značajna", kaže Šolaja.
Grok AI
Antić naglašava mali procenat u ukupnom biračkom telu.
"Imamo skoro 20.000 ljudi prijavljenih. To nije ni velika cifra, da se mi razumemo. Sveukupno ljudi, ako sam negde video podatak, oko 100.000 je naših građana koji će glasati van granica Srbije. Od tih 100.000, svega 20.000, manje od 20.000 je u Bosni i Hercegovini, a tome se pridaje značaj kao da će to da reši pitanje izbora u Srbiji, a neće to da reši. Svi oni su 0,3 odsto ukupnog biračkog tela koje će sutra da izađe. Znači, jako je mali taj procenat. Samo bi se odnosi dodatno narušili između Federacije i Srbije, između Federacije i Republike Srpske", objašnjava Antić.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)