Đurđev: Lustracija "sa puškom u ruci" otkriva suštinu studentskog programa
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajinski dizajner Viktor Anisimov dobio je neobično precizan zadatak da Volodimiru Zelenskom stvori odeću koja nije vojna uniforma, ali koja će svakoga ko je pogleda na rat podsetiti pre nego što predsednik izgovori prvu reč. Koncept je politički gotovo besprekoran sačuvati lik 'predsednika u ratu', a učiniti ga dovoljno otmenim za Belu kuću, Brisel i evropske salone u kojima se odlučuje o oružju, novcu i miru. Maslinastu je zamenila crna, taktičku jaknu sako, ali je vojnička silueta pažljivo sačuvana. Nema činova, nema epoleta, nema generalskih zvezdica, sve je civilno, osim utiska", izjavio je predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.
Ukazujući da kamera više nije samo svedok, već način na koji događaj dobija značenje, on je taj primer povezao sa predstojećom izbornom noći u Srbiji.
"Uostalom, u savremenoj politici najuspešnija scenografija jeste ona za koju publika veruje da scenografija uopšte ne postoji. Zato bi Srbija pred izbore 25. oktobra trebalo pažljivo da posmatra ne samo šta joj politički akteri govore, nego i kakve joj slike pripremaju. Izborna noć neće se voditi samo brojem glasova već i televizijskim kadrovima, štabovima, licima kandidata, konferencijama za novinare, rečnikom pobede i poraza i, naročito, načinom na koji će različiti akteri predstaviti prve rezultate. U političkoj komunikaciji XXI veka kamera odavno nije samo svedok događaja, ona je jedan od načina na koji događaj dobija značenje. I tu Zelenskijev sako postaje zanimljiviji za Srbiju nego što na prvi pogled izgleda. Ako je moguće pažljivo koncipirati odeću koja istovremeno govori 'civil' i 'rat', onda je svakako moguće koncipirati i političku sliku koja istovremeno govori 'izbori' i 'istorijski trenutak'", objašnjava Đurđev.
Napominjući da ne tvrdi da postoji unapred napisan scenario za Beograd, upozorio je da bi bilo naivno verovati da štabovi o tome ne razmišljaju.
"Ne tvrdim da negde postoji režiser sa scenarijem za beogradsku noć 25. oktobra, takva tvrdnja zahtevala bi dokaze. Ali bilo bi prilično naivno verovati da politički štabovi, medijski savetnici i komunikacioni stručnjaci ne razmišljaju unapred o svakoj reči, pozadini, fotografiji i kadru te večeri. Posebno zato što Srbija ove izbore ne održava u političkom vakuumu. Evropa je u ratu, odnos Zapada i Rusije postao je jedno od centralnih bezbednosnih pitanja kontinenta, a Srbija ostaje vojno neutralna država koja nije uvela sankcije Rusiji. Zato će pitanje posle izbora biti mnogo veće od toga ko je osvojio koliko poslaničkih mesta kakav će biti strateški pravac Srbije i da li će nova parlamentarna većina menjati njen odnos prema Rusiji, NATO-u i Evropskoj uniji", naveo je Đurđev.
Poručio je da te noći treba gledati scenu pre statistike, ali i da se mogući scenariji ne smeju unapred pretvarati u činjenice.
"Zato bih u noći 25. oktobra pažljivo gledao scenu pre nego statistiku. Ko prvi proglašava pobedu, ko govori o neregularnostima, ko poziva pristalice na ulice, ko traži smirivanje, ko govori o 'novoj Srbiji', a ko o odbrani postojećeg državnog kursa sve će to biti politički značajno, ali ne treba unapred pretvarati moguće scenarije u činjenice. Stari garda diplomata bi verovatno rekao da se ozbiljne namere jedne države ne čitaju iz kroja sakoa. Stari garda obaveštajac bi, možda, ipak pogledao i sako. Zato je Anisimovljev rad zanimljiv daleko izvan mode. On pokazuje koliko precizno savremena politika ume da konstruiše vizuelnu poruku. Zelenskom je napravljeno odelo koje u predsednički salon ulazi kao civilno, a u svesti gledaoca sa sobom unosi rat. A kada u Srbiji u noći 25. oktobra počnu da stižu rezultati, ne treba gledati samo ko je pobedio. Treba pažljivo gledati i ko pokušava da nam objasni šta ta pobeda ili poraz treba da znači", dodao je Đurđev.
Povezane vesti
Prešavši na studentsku listu, poručio je da se njen program ne razume ako se krene od socijalnih obećanja.
"Ko želi da razume šta Studentska lista zaista nudi Srbiji, ne treba da počne od besplatnih udžbenika, jeftinijih lekova ili stanova za mlade. Treba da počne od pitanja vlasti, države i kontinuiteta institucija. Treba da pročita šta se nudi kada se govori o specijalnoj tužilačkoj policiji, temeljnoj kontroli MUP-a, odstranjivanju ljudi iz službe, lustraciji javnih funkcionera, preispitivanju odgovornosti, reviziji velikih državnih projekata i promeni postojećeg medijskog poretka. Kada se sve to sabere, pred nama više nije samo program smene jedne vlasti. Pred nama je politička ideja dubokog institucionalnog diskontinuiteta", rekao je Đurđev.
Istakao je da lustracija nije slučajna reč u programu.
"Zato lustracija nije jedna reč slučajno zalutala među programske tačke. Ona otvara najvažnije pitanje ko će posle promene vlasti imati pravo da ostane u institucijama i javnom životu Srbije, ko će određivati kriterijume i gde prestaje zakonska odgovornost, a počinje politička podobnost", objašnjava Đurđev.
U tom svetlu, postavio je pitanje sastava liste i odsustva prepoznatljivih nacionalno-konzervativnih imena.
"U tom svetlu treba čitati i sastav same izborne liste. Zašto na njoj nema profesora Mila Lompara, koji je čitav život sa knjigom u ruci, jednog od prepoznatljivih predstavnika srpske konzervativne intelektualne scene? Zašto je profesor Dejan Mirović, koji je čitav život sa knjigom u ruci, javno govorio o potiskivanju nacionalno orijentisanih kandidata? Zašto je nacionalno-konzervativna komponenta, koja je nesumnjivo postojala među ljudima koji su podržavali studentske proteste, daleko manje vidljiva kada je došlo vreme da se od protesta napravi izborna lista?", pitao je Đurđev.
Mirovićeve tvrdnje o stranim uticajima, dodao je, ostaju njegove tvrdnje, ali pitanje ko je sastavljao listu ostaje legitimno.
Povezane vesti
"Mirovićeve tvrdnje o zapadnim političkim uticajima prilikom sastavljanja liste ostaju njegove tvrdnje i kao takve ih treba tretirati. Isto važi za javne navode o otporu pojedinim kandidatima. Ali pitanje ostaje legitimno ko je i prema kojim političkim kriterijumima odlučivao ko predstavlja studentski pokret kada on više nije bio protest, nego kandidat za upravljanje državom?", naveo je.
Posebno se osvrnuo na prvog čoveka liste, profesora Iliju Srdanovića, i njegovu izjavu o sebi kao vojniku.
"Posebno je zanimljiv čovek postavljen na prvo mesto liste. Profesor Ilija Srdanović je govoreći o sebi rekao: 'Ceo život sam, u suštini, vojnik. Klasičan vojnik, sa puškom u ruci, regrutovan za vreme rata. Dalje, vojnik u struci, u borbi za živote ljudi. Sve moje kolege i ja sa njima. I na kraju, vojnik koji se bori za bolje sutra svoje nacije. Za mene to jeste patriotizam. Boriti se za bolje sutra svoje države. Boriti se za slobodu.' Tu izjavu ne treba falsifikovati niti joj oduzimati kontekst jer Srdanović nije pozivao na oružanu političku borbu. Govorio je o svom ratnom iskustvu, lekarskom pozivu i onome što smatra borbom za bolje društvo. Ali upravo zato što je postao prvi čovek liste koja pretenduje da promeni Srbiju, javnost ima pravo da zna šta za njega znače 'borba', 'sloboda' i 'bolje sutra' kada se te reči pretoče u konkretnu državnu politiku", rekao je Đurđev.
Povezane vesti
Ocenio je da isto važi i za Srdanovićev odnos prema predsedniku Republike.
"Isto važi i za njegov odnos prema predsedniku Republike. Povodom najave Aleksandra Vučića da bi ga pozvao na televizijski duel, Srdanović je odgovorio da ima 'mnogo važnija posla' nego da razmišlja o onome što Vučić govori u javnosti. To je njegovo pravo. Ali čovek koji želi političku promenu Srbije moraće pre ili kasnije da odgovori na politička pitanja Srbije", dodao je.
Najveća pitanja, istakao je, nisu personalna.
"A najveća među njima uopšte nisu personalna. Gde je Kosovo i Metohija? Gde je Republika Srpska? Gde je položaj Srba u Crnoj Gori i Hrvatskoj? Gde je vojna neutralnost? Kakav je odnos prema NATO-u? Kakav prema Rusiji? Kakav prema Evropskoj uniji? Gde su demografski opstanak, porodica, nacionalni identitet, kultura i srpski jezik? Za patriotsku politiku to nisu fusnote. To su pitanja državnog opstanka", rekao je Đurđev.
Po njegovom uverenju, iza unutrašnjeg sukoba stoji i borba oko spoljnopolitičkog položaja Srbije.
"Zato se mora postaviti još jedno pitanje koje će, po mom uverenju, biti jedno od najvažnijih pitanja ovih izbora da li se iza unutrašnjeg političkog sukoba u Srbiji nalazi i borba oko budućeg spoljnopolitičkog položaja naše zemlje? Moje političko uverenje jeste da se srpska kriza ne može razumeti ako se Srbija posmatra izolovano od onoga što se dešava u Evropi i u odnosima Zapada i Rusije. Srbija je evropska država koja nije članica NATO-a, koja je zadržala vojnu neutralnost i koja ima istorijske, političke i ekonomske odnose sa Rusijom. Zato pitanje budućeg odnosa Beograda prema Moskvi nije sporedna tema srpskih izbora", objašnjava Đurđev.
Podsetio je na aktuelni rat u Ukrajini i paralelno jačanje vojnih kapaciteta Srbije.
"Pogledajmo samo svet oko nas. Dok Srbija ulazi u završnicu izborne kampanje, rat u Ukrajini ne pokazuje znake političkog razrešenja. U noći između 17. i 18. septembra ruski zvaničnici saopštili su da je više od 350 bespilotnih letelica krenulo prema Moskovskom regionu, dok su 64 oborene na prilazima glavnom gradu Rusije. Istovremeno Srbija ubrzano razvija sopstvene vojne kapacitete. Predsednik Aleksandar Vučić otvorio je pogon za sklapanje bespilotnih letelica izraelskog dizajna namenjenih Vojsci Srbije i izvozu, a najavljeno je otvaranje još najmanje tri fabrike sa izraelskim partnerima. Te dve vesti nisu dokaz nikakvog tajnog plana protiv Srbije i ne treba ih tako predstavljati. Ali one pokazuju nešto mnogo važnije da Evropa u kojoj Srbija bira svoju buduću vlast više nije Evropa od pre deset godina. To je kontinent koji se ubrzano naoružava i na kojem odnos Rusije i Zapada postaje jedno od centralnih bezbednosnih pitanja", naveo je Đurđev.
Zato, rekao je, posebno zanima ko bi sutra donosio odluke u ime Srbije.
"Upravo zato me posebno zanima ko su ljudi koji bi sutra trebalo da donose odluke u ime Srbije. Studentska lista ima 250 kandidata. Posebnu političku težinu ima njen gornji deo, jer se tu nalaze ljudi koji bi, u zavisnosti od izbornog rezultata i raspodele mandata, mogli da postanu narodni poslanici. Među njima ima profesora, naučnika, lekara i drugih stručnjaka sa ozbiljnim međunarodnim biografijama. U javno dostupnim biografijama pojedinih kandidata pominju se Fulbright, Sasakawa/SYLFF, JICA, različiti programi Evropske unije i evropske naučne saradnje, kao i školovanja, istraživanja i profesionalni boravci u Sjedinjenim Državama, Japanu i evropskim zemljama", rekao je Đurđev.
Naglasio je da to samo po sebi nije optužba.
"To samo po sebi nije ni optužba ni dokaz političke zavisnosti. Čovek nije agent strane države zato što je studirao u Americi, kao što nije agent Rusije zato što je studirao u Moskvi. Stipendija nije dokaz političke lojalnosti. Naučni grant nije dokaz političke kontrole. Ali kada 250 ljudi traži mandat da upravlja Srbijom, javnost ima pravo da zna njihove biografije. Zato treba napraviti potpunu i preciznu mapu ko je bio stipendista, ko je dobijao grantove, ko je učestvovao u stranim programima, ko je radio za strane institucije, u kojim zemljama se usavršavao i ko je finansirao konkretne programe. Ne da bismo ljude unapred proglasili krivim, već da bismo znali ko nam nudi novu Srbiju. Isto važi i za navode o stipendijama Vlade Crne Gore kojima je obuhvaćen dobar deo studentske liste", objašnjava Đurđev.
Vraćajući se lustraciji, upozorio je da država mora da preživi svaku vlast.
"Konzervativna politika ne sme da se plaši istine, ali ne sme ni da je zamenjuje sumnjom. Zato se vraćamo lustraciji. Možete smeniti vlast. Možete reformisati policiju, tužilaštvo i javna preduzeća. Možete suditi svakom za koga postoje dokazi da je počinio krivično delo. Možete oduzeti nezakonito stečenu imovinu u zakonom propisanom postupku. Ali država mora da preživi svaku vlast. Srbija nije nastala sa Aleksandrom Vučićem, ali Srbija ne sme ni da nestane sa Aleksandrom Vučićem. To je razlika između države i režima, između reforme i revolucionarnog diskontinuiteta", rekao je Đurđev.
Poručio je da patriotski konzervativac mora biti oprezan pred rečima o čišćenju i radikalnom rezu.
"Zato patriotski konzervativac mora biti oprezan kada čuje reči 'lustracija', 'odstranjivanje', 'čišćenje' i 'radikalni rez'. Ne zato što bilo ko treba da bude zaštićen od zakona. Naprotiv. Ako je neko krao neka odgovara. Ako je zloupotrebio funkciju neka odgovara. Ako je počinio krivično delo neka mu sudi nezavisan sud. Ali politička podobnost nikada ne sme zameniti sudsku presudu", dodao je.
Na kraju je postavio pitanje koje, po njemu, Studentska lista mora da razjasni pred biračima.
"Pred Srbijom zato nije samo pitanje ko će posle 25. oktobra sedeti u Nemanjinoj ulici i Narodnoj skupštini. Pitanje je mnogo veće. Kakva će biti Srbija u Evropi koja se ponovo naoružava? Hoće li ostati vojno neutralna? Kakav će odnos imati prema Rusiji? Kakav prema NATO-u? Ko će odlučivati o tome? I zašto se o tim pitanjima govori mnogo manje nego o tome koga treba lustrirati? Zato je pitanje koje Studentska lista mora da razjasni pred biračima jednostavno. Da li 25. oktobra traži mandat da promeni vlast ili mandat da promeni politički poredak i strateški pravac Srbije? To nisu iste stvari. I Srbija ima pravo da pre izbora dobije jasan odgovor", zaključio je Đurđev.
Komentari (0)