Petrov: Na izborima borba između SNS i fluidnog udruženja građana

Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov ocenio je danas da će se na parlamentarnim izborima nadmetati SNS kao ozbiljno organizovana stranka i jedno fluidno udruženje građana, jer je najveći deo opozicije odlučio da podrži studentsku listu.

Petrov je za Tanjug rekao da je samim tim opozicija pokazala da je izgubila izbornu trku, jer na izborima neće učestvovati ddoajući i da je to ogroman poraz za parlamentarnu stranačku demokratiju.

“Očigledno ćemo na izborima imati borbu između ozbiljno organizovane stranke, SNS, i jednog fluidnog udruženja građana koje možda ima dobru apsorpcionu sposobnost i kvalitet, ali može takođe da dovede u problem one koji ne žele da glasaju direktno za Vučića ali ne žele ni da glasaju za jedno veliko ništa. Program koji su studenti objavili je spisak lepih želja da bi država trebalo da krene od nulte tačke u 2026. godini, što je po meni potencijalno opasan program”, poručio je Petrov.

Petrov je ocenio i da pojedine opozicione stranke koje daju podršku studentskoj listi i odustaju da izađu samostalno na izbore, ne bi verovatno mogle ni da pređu cenzus.

Kako je naveo, te stranke daju neku vrstu političkog iskustva bloku koji ga nema, jer i sami tvrde da je studentska lista sastavljena od ljudi koji nisu ranije bili aktivni u politici, kako bi nakon izbora u nekim pregovorima i dogovorima došlo do pokušaja da te opozcione stranke učestvuju u vršenju funkcija koje budu dobili.

"Ovaj konglomerat različitih pokreta, uključujući i tajne organizacije poput ProGlas-a, nešto što stvara ozbiljnu strepnju da čak i ako dobiju relevantan broj glasova, pa samim tim i broj mandata, da ćemo imati ozbiljan razdor u njihovom sistemu. Postavlja se pitanje kako je moguće da svi ti različiti politički akteri podržavaju listu, a nisu sami deo jedne relativno čvršće organizacije koja ima ime i prezime", izjavio je on.

Petrov je poručio da izbori treba da prođu mirno, da sve bude u skladu sa ustavom i zakonom, da se utvrde konačni rezultati izbora na vreme, jer smatra da Srbija više nema mogućnost i privilegiju da gubi vreme nakon više od dve godine stanje koje je polu institucionalno.

Istakao je da bi građani na predstojećim parlamentarnim izborima trebalo prednost da daju onima koji se više drže ustava i zakona Srbije, nego onima koji svaki svoj potez ili grešku pravdaju time da im je neka druga strana nekakvo pravo uskratila.

Govoreći o predizbornoj kampanji, Petrov je rekao da bi svi politički akteri koji budu učestvovali u izborima trebalo da pokažu dobru, institucionalnu i ustavno zakonsku borbu, i dodao da bi novi politički akteri trebalo da pokažu jednu vrstu kohezije tako što će prihvatati institucije Srbije, medije, početi da gostuju na svim televizijama, da idu među narod kako bi narod upoznao glavne ljude na Studentskoj listi, njihovu političku harizmu i nove ideje koje oni nude Srbiji nakon ovih izbora.

"Želim da verujem da ćemo imati jednu dobru izbornu kampanju, da ćemo posle dve godine faktičkog vanrednog stanja imati možda priliku da zaista razmišljamo o nekim politički alternativama. Pojedina raspadanja političkih saveza pred izbore ne ukazuju na to, već ukazuju na ogromnu fragmentaciju tzv. studenata u blokadi i pokazuju da dolazi doba propasti i propadanja političkih stranaka", ocenio je on.

Osvrćući se na to što je koalicija "Narodna Srbija" predala listu a zatim odustala od izbora i stala iza studenata, i to što je Socijalistička partija Srbije (SPS) pre raspisivanja izbora isključila iz partije Branka Ružića, Petrov je rekao da personalne promene i ta isključenja ne pokazuju samo da postoje problemi u neslaganju između vodećih ličnosti u političkim strankama, nego pokazuju da postoji ozbiljna unutrašnja organizaciona i strukturalna slabost političkih partija što, smatra on, nije dobro.

Podsetio je na član 5. Ustava koji kaže da u kreiranju demokratske volje učestvuju političke partije, napomenuvši da sve neformalne grupe i razna udruženja građana koje se sada registruju pred izbore za svrhe izbora nemaju odgovarajući politički kredibilitet u smislu iskustva i organizacije, da bi građanima koji žele da glasaju protiv vlasti dali dovoljnu garanciju da će znati za koga i za šta glasaju.

"Još jednom apelujem da sve to što se dešava ne ide u pravcu podizanja agresivnih nastojanja, čak uključujući i reči. Probajmo da terminologiju ćaci i blokaderi zamenimo jednim zakonskim i demokratskim rečnikom a to je predstavnici ove ili one izborne liste", rekao je Petrov.

Komentarišući program od 11 tačaka koji je juče objavila Studentska lista, Petrov je ukazao da prva tačka polazi od pretpostavke da je sudstvo i tužilaštvo “zarobljeno”, da treba da bude oslobođeno i da praktično sve sudije vrše svoj posao i svoju funkciju pod uticajem političke vlasti što je, kako kaže, netačno.

“Pomisao na formiranje nekakve specijalne policije koja će sve to da proverava je nešto što ljudima može da stvori dodatnu nesigurnost i uvuče strah u kosti jer je to valjda poruka da nadležni organi, uključujući i Upravni sud, treba da se pribojavaju nekakve lustracije koja bi trebalo da bude sprovedena od strane te specijalne policije. To je antidemokratski i za osudu, nadam se da će ti nevidljivi faktori to promeniti”, poručio je on.

Petrov je izjavio da iako sudstvo i tužilaštvo može da radi mnogo bolje, promene se ne mogu sprovoditi mimo ustava i zakona već samo u skladu sa ustavnim i zakonskim procedurama i mehanizmima.