Krpelji su aktivni i tokom zime: Kako da se zaštitite od prenosnika zaraznih bolesti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ekipa Sektora za ekologiju i unapređenje životne sredine JKP "Gradska čistoća" sprovela je jesenju akciju suzbijanja krpelja na javnim gradskim površinama. Iako se njihova aktivnost najčešće povezuje sa prolećem i letom, krpelji se mogu pojaviti i tokom hladnijih meseci, ukoliko vremenski uslovi to dozvole.
Ivana Đurić iz tog sektora kaže da do proleća ne planiraju nove akcije suzbijanja, jer se pretpostavlja da će pad temperature uticati na smanjenje njihove brojnosti. Ipak, upozorava da krpelji mogu biti aktivni i tokom zime.
"Dovoljno je da temperatura pređe, na primer, 10 stepeni, da bude topao i sunčan dan, pa da se pojave", navela je Đurić.
Za razliku od komaraca, kojima je potrebno nekoliko dana da iz larvenog pređu u odrasli stadijum, krpelji mogu odmah da izađu na vegetaciju i čekaju domaćina, bez obzira na to da li su u larvenom ili nimfalnom stadijumu.
Krpeljima nije pogodovala sušna godina
U Srbiji, pa tako i u Beogradu, krpelji imaju dva perioda najveće brojnosti - prolećni i jesenji. Prolećni maksimum obično se javlja u aprilu ili maju, u zavisnosti od temperature, dok se jesenji najčešće beleži u oktobru, tokom miholjskog leta.
Ovogodišnja jesenja aktivnost počela je nešto kasnije nego inače, jer krpeljima nije pogodovala izrazito sušna godina. Njihova brojnost bila je značajno manja nego prethodnih godina, a pojavili su se nakon kiše.
"Vlažnost vazduha im je značajnija od temperature, a smeta im i UV zračenje. Važno je i prisustvo domaćina kojima mogu da se hrane", objasnila je Đurić.
Ona je dodala da se brojnost krpelja značajno smanjuje tokom jula i avgusta, što posebno primećuju vlasnici kućnih ljubimaca. Ipak, ukoliko nakon kišnog perioda usledi toplije vreme, moguće je da se njihova aktivnost ponovo pojača, čak i u kasnu jesen.
Kako se zaštititi?
Iako se tokom jeseni beleži manje ujeda kod ljudi, između ostalog i zato što su više obučeni i manje borave na travnatim površinama, zaštita je važna tokom cele godine.
Savetuje se da ljudi nakon boravka u prirodi pregledaju telo, a tokom perioda najveće brojnosti, naročito u proleće, koriste repelente i pridržavaju se uputstava o trajanju njihove zaštite.
Ukoliko se krpelj zakači za kožu, preporuka je da se ukloni što pre, jer se time smanjuje mogućnost prenošenja uzročnika lajmske bolesti. Najpouzdanije je da se uklanjanje obavi u zdravstvenoj ustanovi, kako bi se izbeglo da delovi krpelja ostanu u koži.
Kada je reč o zaštiti kućnih ljubimaca, Đurić savetuje vlasnicima da se posavetuju sa veterinarom o odgovarajućim preparatima i učestalosti njihove primene.
Potreba za zaštitom zavisi i od vremenskih uslova, kao i od mesta na kojima ljubimci borave. Poseban oprez potreban je kod pasa koji često borave u šumskim predelima, dok je rizik manji u suvim, betoniranim delovima grada.
Građani koji primete povećan broj krpelja na javnim površinama u Beogradu mogu to da prijave Servisnom centru grada Beograda na broj 11011 ili putem imejla ekologija@gradskacistoca.rs.
Iz JKP "Gradska čistoća" navode da će ekipe izaći na teren kako bi proverile prijavu i, kada vremenski uslovi budu odgovarajući, obavile tretman suzbijanja krpelja.
Više o jesenjem suzbijanju krpelja pogledajte u priloženom videu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)