Izborna tišina u digitalnom svetu: Šta je dozvoljeno, a šta kažnjivo?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Politička objava može nastati pre početka izborne tišine, a do javnosti stići tek tokom njenog trajanja. To otvara pitanje na koji način propisi prate društvene mreže kakve mi danas poznajemo, ali i šire, šta je na njima zabranjeno, ko je odgovoran za sadržaj koji se objavljuje, ali i kako građani mogu da zaštite svoja prava.
Da društvene mreže nisu prostor van granica Srbije kaže za Euronews Srbija advokat Tamara Radojčić navodeći da se na društvene mreže primenjuje Krivični zakon Srbije i svi drugi zakoni.
Ona zato naglašava da građani treba da paze kada objavljuju stvari na društvenim mrežama, jer one mogu da podležu krivičnoj odgovornosti.
Prema njenim rečima, sloboda izražavanja je dozvoljena, ali nije dozvoljeno pretiti, pozivati na nasilje, širiti govor mržnje.
"To su radnje koje imaju neke elemente krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, a isto tako vređanje predstavlja krivično delo uvrede koje se goni po privatnoj tužbi", navodi sagovornica Euronews Srbija.
Gde je granica između slobode govora i govora mržnje?
U praksi je, kaže Radojčić, jako teško definisati gde je granica između slobode izražavanja, uvrede, pretnje i govora mržnje.
Ona objašnjava da je sloboda izražavanja jedno od ustavom zagarantovanih osnovnih ljudskih prava, ali da je sloboda govora upravo ograničena Krivičnim zakonom i drugim zakonima Srbije.
"Zavisi od konkretnih okolnosti. Svako ima pravo na izražavanje svog mišljenja i kritiku, ali onog trenutka kada ona pređe u pretnju, u govor mržnje, u bilo koje delo uvrede koje se goni po službenoj dužnosti, tu je granica. Ona je praktično ograničena Krivičnim zakonom i o tome treba voditi računa da vaša sloboda govora ne ugrožava nečije drugo pravo", rekla je ona.
Kakve su kazne?
Za uvredu je predviđena, pre svega, novčana kazna, kaže Radojčić.
Ona je precizirala da je uvreda krivično delo koje se goni po privatnoj tužbi.
"Za govor mržnje predviđena je kazna za osnovni oblik, blaža, a najteža može biti od dve do 12 godina. Takođe, pretnja, odnosno ugrožavanje sigurnosti, za osnovni oblik predviđena je novčana kazna ili kazna do godinu dana. A najteži oblik, ukoliko su te pretnje upućene javnim funkcionerima, novinarima, sudijama i tužiocima, može da bude i do pet godina zatvora. U zavisnosti od konkretnih okolnosti krivičnog dela, zavisiće i kvalifikacija i same kazne", rekla je ona.
Tanjug/AP
Građani takav sadržaj koji je kažnjiv po zakonima mogu a prijave samoj platformi, policiji i javnom tužilaštvu.
"U zavisnosti od ozbiljnosti tih pretnji, odnosno krivičnog dela koje je učinjeno, zavisiće i njihova zaštita. Ukoliko su u pitanju neke pretnje nasiljem, ja predlažem da građani što pre kontaktiraju policiju i potraže zaštitu", napominje ona.
Prema njenim rečima, sporovi zbog objava na društvenim mrežama su sve češći u poslednje vreme.
"Upravo je najteže dokazivanje postojanja tog krivičnog dela. Zato predlažem građanima da, ukoliko se susreću sa takvom objavom, da slikaju ekran, naprave taj screenshot, sačuvaju linkove, poruke, i sve to može da se koristi u dokaznom postupku", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Ko sve može da odgovara?
Radojčić navodi da u zavisnosti od konkretnih okolnosti dela, može da odgovara pre svega autor sadržaja, odnosno onaj ko je postavio taj sadržaj na društvene mreže.
"Može da odgovara i lice koje je podelilo to, a može da odgovara i sama platforma. Ona vrlo retko odgovara, ali opet, u zavisnosti od okolnosti, može i ona da snosi određenu odgovornost što je dopustila takav sadržaj", rekla je ona.
Radojčić naglašava da treba unaprediti borbu protiv digitalnog nasilja, pre svega, sistem prijavljivanja i treba raditi na digitalnoj pismenosti građana, kako bi oni znali da prepoznaju šta je manipulacija, šta predstavlja krivično delo i koja njihova prava su ugrožena, kako bi mogli što pre da se zaštite.
Ona smatra da je u tom smislu zaštita maloletnika izuzetno bitna, ali da se protivi potpunoj zabrani korišćenja društvenih mreža i da podržava neki vid roditeljske kontrole.
"Oni treba da imaju pristup internetu, ali moraju da budu zaštićeni i u pogledu sadržaja koji oni konzumiraju i u pogledu sadržaja koji oni objavljuju", rekla je ona.
Kako je izborna tišina regulisana na društvenim mrežama?
Parlamentarni izbori biće održani u Srbiji u nedelju, 25. oktobra, a izborna tišina počinje u četvrtak u ponoć.
Postavlja se pitanje kako je izborna tišina regulisana na društvenim mrežama i da li postoje kazne u slučaju njenog kršenja.
Radojičić kaže da isto pravilo važi za društvene mreže.
Izborna tišina počinje 48 časova pre dana izbora i traje sve do zatvaranja glasačkih mesta u nedelju u 20 sati.
"Može se desiti da neko na društvenim mrežama prekrši izbornu tišinu, ali to opet zavisi od konkretnih okolnosti koje lice je prekršilo i da li to predstavlja neke teže povrede", navodi ona.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)