Iranka (23) osuđena na smrt zbog objave na društvenim mrežama: Slučaj uznemirio organizacije za ljudska prava
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Organizacije za ljudska prava upozorile su na sve veći broj smrtnih kazni i pogubljenja u Iranu, nakon izveštaja da je Nadžmeh Amini (23) osuđena na smrt zbog bogohuljenja, odnosno objave na društvenim mrežama.
Amini, studentkinja računovodstva, nalazi se u zatvoru Vakilabad u Mašhadu, na severoistoku Irana. U dva odvojena postupka, pred revolucionarnim i krivičnim sudom, osuđena je na smrt i na više od 12 godina zatvora, piše Guardian.
Izvor blizak njenoj porodici rekao je američkoj organizaciji Aktivisti za ljudska prava u Iranu (HRAI) da je Amini osuđena na smrt pod optužbom za "sab ol-nabi", odnosno vređanje proroka. Prema izveštajima, uhapšena je nakon što je iranska sajber policija (FATA) pratila njene aktivnosti na internetu. Sadržaj spornih objava nije javno obelodanjen.
U drugom postupku osuđena je na 12 godina, šest meseci i jedan dan zatvora, između ostalog zbog delovanja protiv nacionalne bezbednosti i širenja propagande protiv režima.
Amini su bezbednosne snage uhapsile tokom januarskih protesta širom zemlje, koji su ugušeni u krvavoj represiji. Prema izveštajima, ubijene su hiljade ljudi, dok je novinska agencija Hrana, povezana sa organizacijom HRAI, saopštila da je uhapšeno više od 50.000 osoba.
U audio-snimku objavljenom prošlog meseca, koji se pripisuje Amini, ona je pozvala međunarodnu zajednicu da interveniše i zatražila od Ujedinjenih nacija, advokata i organizacija za ljudska prava da istraže njen slučaj.
"Ne želim danas da od sebe pravim heroinu. Želim samo jedno: budite moj glas. Ja sam nevina mlada devojka sa toliko nada i snova. Imam roditelje koji me čekaju. Porodicu koja svake noći, u strahu da će me izgubiti, dočekuje jutro", poručila je.
Organizacije za ljudska prava upozoravaju da iranske vlasti sve češće koriste smrtnu kaznu kako bi širile strah i suzbijale neslaganje sa režimom. Prema podacima organizacije "Iran Human Rights" (IHRNGO), sa sedištem u Oslu, ove godine u Iranu je već izvršeno više od 600 pogubljenja.
AP Photo/Vahid Salemi
Direktor organizacije Mahmud Amiri-Mogadam ocenio je da slučaj Amini predstavlja ozbiljno upozorenje.
"Izricanje smrtne kazne mladoj ženi zbog objave na društvenim mrežama nosi rizik da se primena smrtne kazne za mirno izražavanje mišljenja normalizuje i da se njene granice dodatno prošire", rekao je on.
Dodao je da iranske vlasti ispituju koliko je međunarodna zajednica spremna da toleriše primenu smrtne kazne.
"Ako međunarodna zajednica sada ne reaguje odlučno, ovakvi slučajevi mogli bi postati mnogo češći", upozorio je Amiri-Mogadam.
Prema članu 262 iranskog islamskog krivičnog zakona, vređanje proroka Muhameda ili poštovanih šiitskih verskih ličnosti kažnjava se smrću. Međutim, član 263 predviđa izuzetke za izjave izrečene u alkoholisanom stanju ili bez namere da se počini delo, iako u određenim okolnostima i dalje može biti izrečena kazna do 74 udarca bičem.
Iranski list "Khorasan", koji je potvrdio da je sudski postupak vođen, objavio je da je Amini pred sudom rekla da je sporne komentare napisala dok je bila u stanju halucinacija, nakon što je sa prijateljima uzela psihoaktivne pečurke. Njena odbrana tvrdila je da je reč o "omašci u govoru".
Sudija je odbacio tu odbranu i, prema izveštajima, upitao: "Zašto u istom tom halucinantnom stanju niste vređali druge ljude ili protivnike režima, poput Amerike i Izraela?"
Smrtna kazna izrečena Amini nije pravosnažna i na nju može da se uloži žalba Vrhovnom sudu Irana.
Tanjug AP/Vahid Salemi
Slučaj dolazi u trenutku kada iranski poslanici nastoje da kriminalizuju kontakte sa svim stranim medijima, uključujući objave na društvenim mrežama za koje se smatra da ih finansira druga država.
Elnaz (ime je promenjeno radi zaštite identiteta), 24-godišnja učesnica januarskih protesta u Teheranu, uhapšena je zbog objava na društvenim mrežama tokom rata u martu. Ona je rekla da živi u stalnom strahu od nadzora.
"Uhapšena sam iako mi je profil na društvenim mrežama bio privatan. Zato ne moramo da strahujemo samo od sajber policije režima. Tu je i stalno nepoverenje, osećaj da me neko sve vreme posmatra, čak i kada sam sama u svojoj sobi.
Plašim se da bilo šta objavim na društvenim mrežama, ali posle svega što su nam uradili, da li nam je zaista ostalo još nešto što možemo da izgubimo? Mogu da nas ubiju čak i ako ništa ne objavljujemo", rekla je ona.
Iako je broj pogubljenja u Iranu poslednjih godina naglo porastao i dostigao najviši nivo u poslednje tri decenije, smrtne kazne za bogohuljenje i dalje su relativno retke.
Poslednji dokumentovani slučaj zabeležen je 8. maja 2023. godine, kada su Jusef Mehrad i Sadrolah Fazeli-Zare pogubljeni nakon što su osuđeni za dela povezana sa bogohuljenjem i aktivnostima na društvenim mrežama.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)