Igre 
Optužnica za Petrovačku cestu otvorila vrata starim pretnjama: Koliko daleko Hrvatska može da ide u blokiranju Srbije
Komentari23/08/2022
-21:33
Tenzije o odnosima Srbije i Hrvatske koje su već neko vreme zategnuti, ponovo su eskalirale u pretnji predstavnika zvaničnog Zagreba da će iskoristiti "keca u rukavu" koji se po pravilu povlači u turbulentnim periodima za dve strane i - blokirati evrointegracije Srbije. Povod je zapravo isti kao i onaj koji je bio inicijalna kapisla nove faze zategnutih odnosa - optužnica protiv četiri hrvatska generala koja ih tereti za ratni zločin nad civilima tokom akcije "Oluja".
Potvrđivanje ove optužnice prošle nedelje od strane Apelacionog suda u Srbiji otvorilo je vrata nizu pretnji hrvatskih zvaničnika po proces integracija Srbije u EU, ali hoće li zvanični Zagreb i zasita iskoristti pravo veta i koliki je u tom procesu njihov domet?
Analitičari iz Beograda i Zagreba negativno gledaju na ovakve poruke Hrvatske i to iz više razloga. Sa jedne strane je, kako ukazuje hrvatski advokat Anto Nobilo to što na osnovu zakona o univerzalnoj jurisdikciji Srbija ima nadležnost za podizanje optužnice protiv pilota, i Hrvatska teško zbog toga može da prigovara Srbiji jer i sama u svom krivičnom zakonu ima univerzalnu jurisdikciju. Osim toga, on ističe da zvanični Beograd na svojoj strani ima i takozvani "strašan argument", jer ovaj zločin, o kome postoje podaci, niko nije istražio 27 godina, a imao je prilike za to. On ističe i da je "nedopustivo i neodgovorno govoriti da je ovde reč o političkim optužnicama" i da ne može da se preti Srbiji vetom na članstvo u EU.
Takođe, Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ukazuje da ne veruje da će doći do scenarija blokade, ali da činjenica da su ovog puta i neki ministri u hrvatskoj vladi glasniji po tom pitanju "podiže nivo ozbiljnosti pretnje".
Apelacioni sud u Beogradu prošle nedelje je, podsetimo, potvrdio optužnicu protiv četvorice hrvatskih pilota koja ih tereti za ratni zločin nad civilima tokom akcije "Oluja". Oni su optuženi da su 7. i 8. avgusta 1995. naredili raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada, a tom prilikom je stradalo 13 osoba i povređeno je 24.
Tanjug/Vladimir Dimitrijević
Podizanje optužnice tako je još jednom, nekoliko meseci nakon što su prvi put u javnost isplivali njeni delovi, dodatno dovela do tenzija u ionako hladnim odnosima između Beograda i Zagreba. Osim Jandrokovića, i hrvatski ministar pravosuđa i uprave Ivan Malenica rekao je da je reč o političkom procesu koji, kako kaže, može da bude razlog za blokadu ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Na ovakve izjave stigla je oštra reakcija zvaničnog Beograda, a premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da hrvatsko rukovodstvo sada i zvanično preti zato što "nakon 27 godina tišine i nepravde, tražimo da konačno neko odgovara za stravičan zločin na Petrovačkoj cesti". Na najave Zagreba reagovali su i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar unutašnjih poslova Aleksandar Vulin, kao i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović.
Povezane vesti
Koliko je pretnja realna
Hrvatska će, kako je rekao Jandroković, "zaštititi svoje građane", te je dodao da Zagreb odbacuje optužnice. Kako bi, kako je rekao, Srbiji poslala poruku da "takve stvari neće tolerisati", Hrvatska će koristiti pregovore Srbije sa Evropskom unijom. On je ocenio da je optužnica "političke prirode" i da "nema nikakvog pravnog utemeljenja" i da "Srbija podizanjem optužnice protiv hrvatskih pilota pokušava da skrene pažnju sa svojih problema".
"Hrvatska će koristiti pregovore kako bi Srbiji poslala poruku da takve stvari neće tolerisati. Ako žele prema Evropskoj uniji, moraju se evropski ponašati. Moraju odlučiti žele li prema Rusiji ili Zapadu", rekao je Jandroković, a preneo portal index.hr.
Usledio je niz reakcija iz Beograda, pa je premijerka, aludirajući na Jandrokovićevu izjavu, između ostalog, navela da se Srbija okrenula budućnosti.
"Hrvatsko rukovodstvo sada i zvanično preti da će blokirati evropski put Srbije zato što, nakon 27 godina tišine i nepravde, tražimo da konačno neko odgovara za stravičan zločin na Petrovačkoj cesti. Jedna članica EU se usuđuje da javno kaže da ukoliko tražite pravdu za ubistvo srpske dece - jer četiri ih je tamo pobijeno, starosti šest do 13 godina, da zbog toga ne možete da budete deo EU. To je vladavina prava? To su evropske vrednosti? I nije vas sramota da to kažete otvoreno?", poručila je Brnabić.
AP/Bela Szandelszky
Kako ocenila ministarka Jadranka Joksimović pretnje o blokadi dokaz su da Hrvatska ni posle skoro deceniju od članstva u EU nije usvojila njene vrednosti o dobrosusedstvu.
"Neka shvate kolege iz Hrvatske da evropske integracije nisu neka vrsta hendikep igre u kojoj država kandidat mora jednostrano i bez pogovora da ispunjava sve želje i uslove koje joj bilateralno postavljaju pojedine države članice, niti su građani Srbije, Vlada i predsednik Republike naivni da učestvuju u teatru apsurda koje kreiraju naše komšije koristeći aktuelnu geopolitičku situaciju, u kome rade sve da predstave Srbiju kao nekakvog hegemona u regionu i krivca za sve probleme", navela je Joksimović u saopštenju.
(Zlo)upotreba prava veta
A da li Hrvatska može da blokira pregovarački proces Srbije i da li će to zaista i uraditi - odgovor nije jednostavan. Subotić objašnjava da pregovarački okvir ukazuje da se odluke u EU jednoglasno donose odluke i da svaka država članica od početka do kraja procesa ima pravo veta.
Povezane vesti
"U tom smislu, pravno gledano, ništa ne može da spreči Hrvatsku u slučaju da se na to odluči, da upotrebi to pravo veta. Međutim, to je nelegitimno imajući u vidu da se ovo ne odnosi ni na koje od 35 poglavlja. Isto tako, problematično je sa praktične strane. Imajući u vidu da je sama EU shvatila koliko može da je zaboli glava kada jedna država krene da postavlja svoje neke nacionalne interese u prvi plan i samim tim da zloupotrebljava politiku proširenja na uštrb interesa svih ostalih članica", rekao je on.
Ovo inače nije prvi put da Zagreb preti Beogradu blokadom evropskog puta, a Subotić ističe i da su najčešće te pretnje dolazile ili od predsednika koji nema ovlašćenja da nas blokira, kao ni predsednik Sabora. Ipak, s obzirom na to da su neki ministri ovog puta glasniji, nivo pretnje je ozbiljniji.
"Međutim, s obzirom na to da nije premijer taj koji je najglasniji to meni daje nadu da će Hrvatska barem kratkoročno gledano ovo koristiti kao nešto za političko potkusurivanje umesto zaista da iskoristi kao nešto što može da dovede u opasnost celokupnu politiku proširenja. Ne mislim samo na mogućnost Srbije da napreduje, već će poslati poruku celom regionu, ali i Ukrajini i Moldaviji - poslaće poruku da je članstvo nešto što nažalost nema veze sa pravnim tekovinama EU, već sa pojedinačnim i nacionalnim interesima država članica", naglašava Subotić.
Povezane vesti
Ukoliko bi se ovo pitanje zaista našlo pred evropskim institucijama, na pitanje da li bi Hrvatska mogla da očekuje podršku nekih članica EU, Subotić odgovara i da i ne.
"Ne, jer ovo je ipak isključivo njihovo nacionalno pitanje koje je stvar njihove interpretacije i nisam primetio da imaju saveznike u EU ako bi se to pitanje stavilo na agendu. Međutim, ono što treba imati u vidu, čak i da Hrvatska blokira odnosno ne blokira to možda i nije relevantno imajući u vidu da Srbija svakako ne otvara klastere i ne zatvara poglavja. Mi već stojimo, već imamo veliki broj država članica koje nas de facto blokira jer su nezadovoljni našim neusaglašavanjem sa spoljnom politikom kada je Rusija u pitanju. Tako da na ovaj način mi smo dobili još jednu državu koja nas ne bi želela u skorije vreme u EU", rekao je on.
profimedia
Dodaje da veto Hrvatske u ovom trenutku ne bi bio presudan, ali da bi to postao ukoliko bismo zamislili da se Srbija usaglasi sa sankcijama, da sve uradi i da Hrvatska opet iskoči kao "džoker", kao nešto što "iz vedra neba" može da ugrozi put Srbije.
Nobilo kaže da je "nedopustivo i neodgovorno govoriti da je ovde reč o političkim optužnicama" i ističe da Hrvatska ne može da preti Srbiji vetom na članstvo u EU, zbog toga što je kao kandidat pokrenula postupak za zločin koji se evidentno dogodio.
"Kad se to tako otvoreno govori, mislim da se pravi šteta Hrvatske. Ne sme se zloupotrebljavati pravo u političke svrhe. To je temelj funkcionisanja pravne države", rekao je Nobilo, istakavši da je jedini način da Hrvatska pomogne svojim pilotima da se uključu u proces.
Nobilo: Strašan argument Srbije
A upravo komentarišući proces, Nobilo kaže da celi niz radnji koje predstavljaju jednu klasičnu advokatsku odbranu treba napraviti u Hrvatskoj. Hrvatska, kaže, može da kaže da je nekorektno što Srbija u odnosu na Hrvatsku koristi univerzalnu jurisdikciju.
"Ali Srbija ima strašan argument, da 27 godina niko nije istražio ovaj zločin i utvrdio činjenice, pa ako ima elemenata, da bude i procesuiranja. Ne samo to, na zahteve bosanskog tužilaštva, na čijoj teritoriji se sve dogodilo, Hrvatska nije odgovarala. Teško možemo prigovarati Srbima za univerzalnu jurisdikciju, kad 27 godina nismo reagovali", rekao je Nobilo gostujući na zagrebačkoj N1 televiziji.
Podsetimo, potvrđenom optužnicom obuhvaćena su četvorica pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina.
Na teret im se stavlja da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. Drugostepeni sud je odbio žalbe branilaca okrivljenih i potvrdio prvostepenu odluku Posebnog odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, precizirano je u odluci objavljnoj na sajtu Apelacionog suda u Beogradu.
Nobilo pak napominje da se o optužnici Srbije još ništa ne zna i dodao da se tek kada ona bude pročitana može videti za šta tačno Beograd tereti hrvatske pilote.
"Problem je što svi političari znaju da je politička optužnica, da je neosnovana, da nema dokaza, ali niko nema saznanja o njoj, nismo je primili ni videli. Mislim da se celoj priči u Hrvatskoj prišlo s pogrešne strane", kaže Nobilo.
Komentari (0)