Bilčik za Euronews Srbija: Priština sa nama usaglašava poziciju prema ruskoj agresiji, očekujemo to i od Beograda

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik pozvao je vlasti u Srbiji da rade na reformama. On je u intervjuu za Euronews Srbija rekao da će u ovom trenutku otvaranje novih klastera biti teško ocenjujući da je to realnost. Kako je naveo, mnogo fokusa se stavlja na otvaranje novih poglavlja, ali on ističe da je potrebno koncentrisati se i na zatvaranje.

Bilčik je govorio za Euronews Srbija o reformama koje je potrebno ispuniti na putu ka EU, o dijalogu Beograda i Prištine, ali i o usaglašavanju sa spoljnom politikom EU.

Prethodna godina je bila veoma važna kada je u pitanju proširenje. Šta možemo da očekujemo u 2023. godini, u kom smeru će se proširenje odvijati?

- Prošla godina je mnogo toga donela kada je u pitanju proširenje. To je postao i jedan od zajedničkih evropskih odgovora na brutalnu agresiju Rusije na Ukrajinu. Dali smo status kandidata Ukrajini, Moldaviji, potencijalno Gruziji. Takođe, ono što je dobro za region Zapadnog Balkana, dali smo status kandidata i Bosni i Hercegovini u decembru, otvorili smo pristupne pregovore sa Skopljem i Tiranom.

Ovom prilikom bih ponovio poziv našim partnerima iz Srbije i vlastima da rade sa nama. A to znači rad na tri važna polja. Prvo je: reforme, reforme, reforme. Moramo da vidimo napredak po pitanju ekonomskih i strukturalnih reformi, uključujući i energiju. Voleli bismo da vidimo jasan plan nove vlade po pitanju diversifikacije izvora energije, posebno u susret narednoj zimi. Mi svi prekidamo snabdevanje ruskim fosilnim gorivima, gasom i naftom, jer je Rusija postala nepouzdan partner. Mi ne možemo da sarađujemo sa Rusijom, jer je napala Ukrajinu, suverenu zemlju. Fosilna goriva se takođe koriste kao oružje, ali i kao sredstvo uticaja na određene vlade, uključujući i vlade na Zapadnom Balkanu. Evropska unija je spremna da radi sa našim partnerima u Srbiji, kako bi postala sigurna da Srbija ima druge izvore prirodnog gasa i nafte, ali i drugih oblika energije. Hajde da istražimo solarnu energiju, vetar... hajde da imamo plan.

Ali, tu su i drugi izazovi – oni u oblasti vladavine prava, što će nastaviti da bude važno kada je u pitanju proširenje. Zatim, dijalog između Beograda i Prištine. To je krucijalno, apsolutno krucijalno. I treće – želimo da naši srpski partneri rade sa nama kada je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu. Srbija se zaista izdvaja kao zemlja koja se nije usaglasila sa brojnim merama, stopa usaglašavanja je veoma, veoma niska. I naravno – sankcije. Sankcije su važne, one su krucijalne. Voz proširenja se kreće kroz veoma specifičnu geopolitičku situaciju, oblikovanu ruskom agresijom. U ovom trenutku, Srbija ne sedi napred, nego na kraju tog voza i nadam se da se to ove godine može promeniti.

Da li su upravo ti uslovi koje ste sada pomenuli ključni za Srbiju? Podsetiću samo da Srbija više od godinu dana nije otvorila nijedan klaster, nijedno poglavlje. Da li će se uoravo to što ste sada pomenuli gledati kada se bude odlučivalo o tome kako će Srbija dalje napredovati na svom evropskom putu? 

- Poslednji klaster koji ste otvorili sadrži značajna poglavlja koja se tiču energije, koju sam upravo zato i pomenuo. Svi znamo šta se dešava u vezi sa kvalitetom vazduha širom Srbije, što je samo jedan od primera. Opet, spremni smo da radimo sa našim partnerima iz Srbije kako bismo to poboljšali, tu je i pitanje saobraćaja. To je vrlo osetljivo područje, u kome moramo da vidimo napredak sa srpske strane. Jedno je otvaranje klastera, ali mi moramo da idemo ka njihovom zatvaranju. A to znači – reforme, reforme, reforme. Znam da je mnogo fokusa na otvaranju dodatnih poglavlja i klastera. I mnogo poglavlja i klastera je otvoreno, ali hajde da se koncentrišemo na zatvaranje.

U ovom trenutku, politički, otvaranje novih klastera će da bude teško. To je realnost. Ukoliko se ne napravi značajan napredak u sve tri oblasti – reforme, dijalog i usaglašavanje sa nama po pitanjima ruske agresije, otvaranje novih poglavlja će biti teško. To ne znači da se proširenje ne pomera, ono može da se pomeri, treba da se pomeri. Ukoliko Srbija napravi brze odluke u svim oblastima, može da se kreće vrlo brzo. Postoji mnogo prostora za rad, što bi moglo da dovede do zatvaranja ovih poglavlja. Hajde da ne štikliramo šta smo otvorili, nego da gledamo šta se dešava na terenu, koliko Srbija radi sa nama, koliko je srpska javnost posvećena. To je zaista veliki problem. Ali opet, to je zadatak za srpsku vlast, da objasni zašto je Evropska unija put kojim bi trebalo da se ide. Nadam se da možemo da radimo zajedno i da nemamo mnogo razmimoilaženja.

Pojedini evropski zvaničnici pominju da bi situacija između Beograda i Prištine mogla da se reši već na proleće. Konkretno Miroslav Lajčak je to rekao, a to je pomenuo i kosovski premijer Aljbin Kurti. Da li mislite da bi ta situacija mogla da se reši u narednih nekoliko meseci? 

- Vidite, dijalog nije nešto novo. On je aktuelan već duže od decenije. I svi mi znamo šta su problemi. Dogovor bi mogao da se postigne za nekoliko nedelja ili meseci, to je realno. Ono što je potrebno je međusobno razumevanje i posvećenost rešavanju problema. Sada vidimo da su Beograd i Priština poprilično udaljeni. Videli smo neki napredak prošle godine kada su u pitanju lične karte, ali videli smo i brojne različitosti – polarizovanu retoriku, nasilje za pravoslavno Badnje veče koje je potencijalno moglo da dovede do ozbiljne tragedije. Postoje pitanja iz prošlosti koja moraju da reše obe strane. Očekujemo od Prištine da nađe rešenje za obećanje u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. To je deo obećanja i niko od toga neće odustati.

Euronews

Postoje i brojni problemi i delovi slagalice koje Beograd mora da popuni i nema lakih rešenja. Na kraju, to mora da bude dogovor, kompromis, ali i nešto što bi Srbiji moglo da pomogne da ide mnogo odlučnije na putu ka Evropskoj uniji. To nije jedina stvar koju Srbija mora da uradi, pomenuo sam tri ključne stvari. Zabrinut sam zbog teške retorike i polarizacije po pitanju te teme u Prištini, ali iskreno i u Srbiji. Kada pratim srpske medije, primećujem koliko ima uvredljivog govora. Da ponovim još jednom – voz proširenja se kreće. Želimo da Srbija bude na početku tog voza, u ovom trenutku nije tamo. No, postoji potencijal da bude, ali političari u Beogradu moraju da donesu neke važne odluke.

Pred sam kraj prethodne godine prištinske vlasti su aplicirale za članstvo Kosova, kakav je vaš stav po tom pitanju? 

- Već sam istakao da je prošla godina bila dobra kada je u pitanju proširenje i vlasti u Prištini su iskoristile tu situaciju. Mnoge zemlje napreduju – Severna Makedonija. Albanija, Bosna i Hercegovina, Ukrajina, Moldavija... i važno je da u takvom trenutku dolazi do aplikacije. Sa druge strane, znamo realnost – Komisija će dati svoje mišljenje. Znamo da pet zemalja ne priznaje Kosovo, ali Unija kao celina, uključujući i tih pet zemalja jasno kaže: posvećeni smo evropskoj budućnosti za sve ljude na Zapadnom Balkanu, uključujući i one koji žive na Kosovu. Ovo je početak procesa, još ne znamo šta će Komisija reći i kako će se prema tome ophoditi, ali jesmo posvećeni evropskoj budućnosti svih na Zapadnom Balkanu.

I taj proces će potrajati godinama, možda dekadu, možda dve...Setite se kada je Srbija predala svoju aplikaciju, pristupne pregovore je počela pre devet godina. Daleko smo od toga da Kosovo uđe u Evropsku uniju, ali to kreira prostor da se dijalog nastavi. Bez normalizacije tih odnosa, mislim da je teško da se govori o evropskoj budućnosti većine regiona. Takođe, moram otvoreno da kažem, vlasti u Prištini rade sa nama vrlo odlučno po pitanju usaglašavanja pozicija prema ruskoj brutalnoj agresiji i to je nešto što očekujemo i od Beograda.