Igre 
Podrška EU se kruni, ali u jednom većina je složna: Kakva bi bila poruka građana Srbije kad bi se sad glasalo o članstvu
Komentari12/02/2023
-18:04
Ukoliko bi u Srbiji sutra bio organizovan referendum o članstvu u Evropskoj uniji, 43 odsto građana glasalo bi "za", pokazalo je istraživanje koje je u decembru sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Čak 32 odsto glasača bilo bi protiv članstva što je još jedan znak da se podrška EU u zemlji proteklih nekoliko godina kruni. Razloga za to je, smatraju analitičari, nekoliko, ali iako sve više građana gubi entuzijazam kada je reč o članstvu, u jednom je većina složna - podržava same reforme i smatra da su one neophodne i mimo ulaska u EU.
U odnosu na decembar 2021. godine, 11 odsto građana promenilo je mišljenje i više nije za evropski put Srbije. Njih 12 odsto ne bi znalo šta bi odgovorilo na pitanje "Da li podržavate članstvo Srbije u EU", dok 13 odsto uopšte ne bi glasalo.
A od onih 32 odsto koji bi bili protiv, najveći broj njih kao razlog navodi da ne vidi pozitivnu stranu ulaska. Kao razlozi navođeni su i to što "nameću i uslovljavaju", da "nam ne žele dobro", te čak i da će se EU "raspasti".
"Mi smo u Srbiji sa jedne strane bili suočeni sa generalno usporenom dinamikom procesa evropskih integracija, jer sa jedne strane, poruke koje smo dobijali od Evropske unije nisu bile toliko jasne. Njihova volja i sve ono što su oni demonstrirali oko priključenja celog ovog regiona i procesa proširenja uopšte nije bila tako jasno izražena. Sa druge strane, država, funkcioneri su konstantno u svojoj komunikaciji slali jednu vrstu zbunjujućih poruka ka građanima", rekla je za Euronews Srbija Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa za Evropsku uniju.
Podrška članstvu EU bila je najviša 2009. godine. Tada je iz Brisela stigla odluka o ukidanju viza za građane Srbije, pa je podrška skočila i iznad 70 odsto. Sve do septembra 2011. ona je bila iznad 50 procenata, a od tada se u različitim fazama spuštala i na svega 41 odsto.
Na pitanje koji događaj u procesu pristupanja je u poslednjih godinu dana bio najznačajniji, najveći broj njih (pored odgovora da ne zna), navelo je da je to dijalog za Prištinom (17%), a "politiku uslovljavanja i ucena koju Evropska unija primenjuje" navode kao nešto što u najvećoj meri usporava i otežava evropske integracije (28%).
Ipak, i pored toga većina ispitanika smatra da bi od ulaska u EU bilo koristi. Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15%), više mogućnosti zapošljavanja (14%), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13%), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.
Povezane vesti
Konstantan pad podrške
Komentarišući za Euronews Srbija ovaj pad podrške članstvu koji se u različitim istraživanjima beleži iz godine u godinu, Bojana Selaković kaže da se mora posmatrati period pre i posle februara 2022. godine, odnosno od kada je počeo rat u Ukrajini. Glavni razlog je, kako dodaje, to što je komunikacija političkih aktera dovela do toga da građani budu zbunjeni.
"To je nešto što je bilo konstantno i dešavalo se godinama, tako da u toj situaciji građani su zbunjeni nisu videli nikakav konkretan, ne benfit, ali neku vrstu izvesnosti da postoji mogućnost da Srbija u nekom trenutku postane deo te evropske porodice i malo po malo a podrška se krunula", rekla je ona.
Nakon februara prošle godine, kako dodaje, situacija se polarizovala.
"Mi kada pogledamo možda i neke druge podatke koji govore o tome kako se izveštava o ratu u Ukrajini, kako se izveštava o tome šta radi Rusija, kakav je odnos Srbije prema Rusiji, kad su sad ti pritisci sa Zapada postali jači. Sve je to dovelo do toga da brojke nakon februara prošle godine krenu da budu drastičnije i da idu u pravcu sve manje podrške EU", istakla je ona.
Međutim, kako je saopštilo ministarstvo, podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, ostala visoka. Od ukupnog broja ispitanika, dve trećine (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše države u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.
Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 28 odsto ispitanika je od ponuđenih odgovora prepoznalo da je EU najveći donator našoj državi, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška. Poredeći sa zvaničnim podacima o bilateralnoj pomoći, građani su u pravu kada identifikuju EU kao najvećeg donatora, jer je u periodu od 2000. do kraja 2020. godine Evropska unija i njene države članice sa 5,3 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava doprineli razvoju Srbije. Dalji redosled najvećih bilateralnih donatora je Nemačka, Švedska i Italija.
"Građani su racionalni. Imate na jednoj strani emocije i to je ono što u velikoj meri definiše stavove nas samih o raznim pitanjima sa kojima se susrećemo, ali kada dođemo na teren realnog života, na teren koristi koji ovaj proces ima za građane i za državu, onda vi vidite da taj racionalni odnos prema ovoj temi izbija u prvi plan", rekla je Ivana Đurić iz Ministarstva za evropske integracije za RTS.
Povezane vesti
Gde je Srbija sa evrointegracijama?
Poslednji put Srbija je otvorila klaster 14. decembra 2021. godine. Reč je o Klasteru 4 - Zelena agenda i održivo povezivanje, koji se sastoji od četiri pregovaračka poglavlja. Još tada, srpski zvaničnici isticali su da je za otvaranje spreman i Klaster 3, međutim, više od godinu dana kasnije to se nije dogodilo.
Evropski zvaničnici nisu propuštali priliku da napomenu da je potrebno da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Takođe, kriza na Kosovu zapretila je i da blokira proces evrointegracija jer bi neuvajanje takozvanog francusko-nemačkog plana, kako je to objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mogla da znači i zaustavljanje evropskog puta.
"Nije to sada samo pitanje i Kosova, postoji čitav niz faktora koji dovodi do toga, odnos između Prištine i Beograda jeste samo jedan mali deo te slagalice. Vrlo je jasno da čitav niz nekih aktivnosti koje se preduzimaju sa strane EU pokazuje da oni sada žele da se tu stvari nekako jasnije postave i da znaju šta mogu na kraju krajeva da očekuju od regiona i tu je Srbija neko ko najviše štrči, ali ne samo zbog tog nerešenog odnosa sa Kosovom nego i zbog odnosa prema toj spoljnoj politici, prema sankcijama, dok sa druge strane vidimo i te neke napore da se Srbiji pomogne maksimalno kada je u pitanju i to oslobađanje od energetske zavisnosti", rekla je Selaković.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (1)
Novi Sad
13.02.2023 12:09
Pa dobro ljudi Božiji, šta još čekamo sa tim sankcijama Rujkama? Rusi medju prvima nam stavili sankcije a mi se kao nećemo još. ODMAH im treba staviti a ne još malo.