Kristofer Hil za Euronews Srbija: Dolazimo do ključnog momenta u procesu dijaloga Beograda i Prištine

Mislim da svi shvatamo da dolazimo do jednog ključnog momenta u procesu dijaloga u Briselu i budućem Sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, rekao je ambasador SAD u Beogradu Krisfofer Hil u intervjuu za Euronews Srbija. Hil je naveo da je optimista i da misli da je Sporazum dobar za obe strane, definitivno za Srbiju, a dobar je i za Kosovo. 

"Glavno pitanje za Srbiju, i mislim da je to inače pozitivan trend, jeste da pregovara sa EU. I dok pregovara sa Kosovom, Srbija praktično pregovara sa EU o skupu obaveza na koje će se obavezati prema EU. E sada, da li treba da budem optimista za to, videćemo... Mislim da smo vblizu jednog ključnog trenutka u tom procesu i videćemo kako će to ispasti", rekao je Hil.

Šta mislite o implementaciji, čuli smo suprotstavljene zaključke pregovarača - šta je razlog za to? 

- Često imamo drugačije zaključke, ali ono što je jasno je da će doći do sprovođenja nekih ključnih pitanja. Jedno od najvažnijih, a to je rekla i EU, i SAD, to je potreba da se što pre osnuje Zajednica srpskih opština (ZSO). To je važno iz više razloga - jer je to dugoročna obaveza, prošlo je deset godina i to je jedan razlog da se sa tim krene. Drugi je još važniji, a to je da srpska zajednica koja živi na Kosovu dugo, dugo vremena, zna koja je njihova budućnost.  

Često govorite o ZSO - da li mislite da smo blizu njenog formiranja i da li će se to zasnivati na Briselskom sporazumu ili isključivo na tom Sporazumu i da li će to biti znak da dolazi do implementacije? 

- Da, dolazi do implementacije. Pregovori su bili teški, ali dolazi do jasne smernice, a to je Briselski sporazum iz 2013. Iako će pregovori naravno biti teški, đavo je u detaljima, kako se kaže, a ima ih puno. Ali, mislim da imamo jasne smernice jer iz prvih šest tačaka Briselskog sporazuma iz 2013. znamo kako će izgledati ta zajednica. Ne želim da kažem da će biti lako, jasno je da ljudi imaju drugačije ideje o tome, ali na kraju tog proces biće jasno na koji način Srbi koji žive na Kosovu u teškim uslovima u ovom trenutku, kako treba da gledaju budućnost.

Kako prebroditi to kad gospodin Kurti kaže da ne bi trebalo da bude autonomije za Srbe? 

- Mislim da su to teška pitanja, ljudi ponekad nešto kažu i onda još više otežaju ceo proces. Verujem u medijatore, verujem gospodinu Lajčaku i gospodinu Eskobaru, da oni jasno shvataju obe strane - i gospodina Kurtija i srpsku stranu. Mislim da postoji jedan konsenzus o tome šta sledi i šta će se desiti. Naravno, puno se razgovara i priča i ako to sve u pregovorima ukrstite, ne izgleda uvek dobro, ali postoji jedno razumevanje veće nego što reči to pokazuju.  

Euronews

Kažete da će obe strane biti konstruktivne? 

- Videćemo, verovatno će biti iskrene razmene mišljenja, još jedan diplomatski izraz mislim da postoji shvatanje obe strane da ovo ne može večno da traje. Mora da postoji napredak. Mnogi u Srbiji posmatraju ovo pitanje ZSO i kažu ‘mi verujemo u pregovore, ali moramo da vidimo rezultate’. Videćemo kako će ispasti, ali mislim da svi shvatamo da dolazimo do jednog ključnog momenta u ovom procesu. 

Izjavili ste već da su pitanje rešavanja spora Beograda i Prištine i neuvođenje sankcija Rusiji - različite stvari. Na koji način pronalaženja rešenja za Kosovo u ovom trenutku ubrzava taj proces, opet zbog situacije u Ukrajini? 

- Ako pogledate sa čime se međunarodna zajednica, a sada evroatlanska zajednica suočava je teška i opasna situacija u Ukrajini zbog ruske agresije. Velika pažnja je sada na Ukrajini, sa pravom. Recimo, Borelj posle Ohrida nije imao puno vremena da priča o tim razgovorima već se odmah vratio na pitanje potrebe da Ukrajinci dobiju pomoć da se brane od ruske agresije. To je ključno pitanje i u svačijem je interesu da se pitanja poput Kosova i poput tog dijaloga između Beograda i Prištine reše na jedan pozitivan način, tako da ljudi mogu da se koncentrišu na ono čime treba da se bave u ovom trenutku, a to je da pomognu Ukrajini da se brani od agresije. 

Rubin dolazi u posetu Zapadnom Balkanu, ali ne i u Srbiju

Čuli smo poslednjih dana zanimljivu vest, gdin Džejms Rubin, bivši pomoćnik američke državne sekretarke Medlin Olbrajt dao je intervju za N1 i rekao da će posetiti Zapadni Balkan. Rekao je da će tema biti mediji i medijsko okruženje, zagađeno dezinformacijama Rusije. Imate li više informacija o tom angažovanju? 

- Gospodin Rubin je određen za specijalnog izaslanika koji se bavi medijima i borbom protiv dezinformacija koje dolaze ne samo iz Moskve - fokusira se na tu tematiku. Primarni fokus će biti Evropa. Mislim da on dolazi u posetu nekim zemljama Zapadnog Balkana, koliko znam ne u Srbiju - možda eventualno kasnije. 

Zanimljiv naslov na jednom regionalnom portalu u tom kontekstu - da li Eskobar odlazi? 

- Ne, ne to apsolutno nema nikakve veze sa poslom Gabrijela Eskobara, to su posebne funkcije. Da jednostavno razjasnim i odagnam tu glasinu, to nije istina.  

Hvala što ste nam to pojasnili. Hajde da govorimo o vašoj nedavnoj izjavi, kada ste izrazili saučešće žrtvama bombardovanja na godišnjicu bombardovanja Srbije. Rekli ste da prošlost ne sme biti zaboravljena, ali da bi ljudi trebalo da krenu dalje. Šta vi mislite o reakcijama koje su usledile? 

- Znam da su ovde jaka osećanja vezana za 1999. Naravno, niko od nas ne želi da kaže da sve to treba zaboraviti, ali važno je da ljudi shvate u kom pravcu se nalazi budućnost i da tamo krenu. Ja imam veliko saosećanje za porodice ljudi koji su izgubili život u tim teškim vremenima devedestih godina, ne tražim od njih da zaborave, ali moramo se okrenuti boljoj budužćnosti za našu i njihovu decu. To sam hteo da kažem tom prilikom. 

Dakle, niste zamolili ljude da zaborave, niti da oproste? 

- Već samo da se okrenu budućnosti, naravno o tome treba da odluče sami ljudi kako će da krenu napred, ali to je važno. 

Otvoreni Balkan je najuzbudljivija incijativa i ona koja najviše obećava

Hajde da razgovaramo o nekim inicijativama na Zapadnom Balkanu. Poslednja je KVAD inicijativa EU, ona se sastoji od Severne Makedonije, Albanije, Kosova i Crne Gore. Cilj je povezivanje između tih zemalja, na spoljnopolitičkom planu prema EU, kako je vi shvatate? 

- Pozdravljamo sve inicijative zemalja regiona da razgovaraju o svojim zajedničnkim ciljevima i poduhvatima. Te četiri zemlje žele da razgovaraju o tome kako da koordiniraju svoju spoljnu politiku tako da bude u skladu sa EU i da pokušaju da ubrzaju članstvo. Naravno, te zemlje su u različitim fazama, ali mislim da je to jedno nastojanje vredno pohvale. Svaki put kada zemlje sednu da koordiniraju situaciju, da izbegnu da dođe do nekih podela, to je uvek dobra inicijativa. Ne verujem da je to na uštrb neke druge inicijative... Ima nekih pozitivnih koje su u toku na Balkanu, o regionalnim integracijama. Recimo, inciijativa Otvoreni Balkan je najuzbudljivija od tih incijativa i ona koja najviše obećava. Ja sigurno to pratim i da li tu može nešto više da se uradi i može li Amerika da pomogne. 

Mislite li da to nisu suprotstavljene inicijative?  

- Naravno da ne.  

"Voleo da se Srbija više uskladi sa EU po pitanju sankcija"

Čuli smo izjave u našim emisijama o inicijativi KVAD da je to možda politička poruka koja ističe razlike između zemalja koje su uvele sankcije Rusiji i onih koji nisu? 

- Pitanje sankcija Rusiji je odvojeno pitanje, neke od tih zemalja nemaju direktne aktvine veze sa Rusijom, neke zemlje u okviru KVAD-a nemaju neku razmenu energenata sa Rusijom, tako da imaju neko drugačije viđenje. Ta inicijativa je nastojanje da se uspostavi koordinacija nekih manjih zemalja u regionu u vezi sa Srbijom i pitanjem usklađivanja sa EU po pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Srbija tu mora sama da donese odluku u nekom trenutku. Već godinu dana i više u Srbiji se misli da je ona sama doživela teške sankcije i ne želi da ih uvodi drugima. Mnoge zemlje u Evropi, manje zemlje su uvele sankcije ne zato što smatraju da će Rusija zbog toga prekinuti svoju agresiju na Ukrajinu, već shvataju da imaju odgovornost prema drugim zemljama. To je nešto o čemu će Srbija morati sama da odlučuje. Da je do mene, a nije - ja bih voleo da se Srbija više uskladi sa EU uključujući i po pitanju sankcija, ali Srbija će to odlučiti.  

Ne zvuči toliko hitno kada vi to kažete? 

- Ako pitate Evropljane oni misle da je to hitno pitanje i ja to razumem. SAD su uvele veliki broj sankcija Rusiji, mi bismo preferirali da se Srbija pridruži ostalim. Ruska agresija protiv Ukrajine je užasna, ja nikada nisam video tako nešto u svom životu. Napadi na civilnu infrastrukturu, bezumni napadi vojske ,recimo u Bahmutu... Sve je to izmenilo Ukrajinu koja će to morati da prebrodi. Trajaće godinama, ali iskreno rečeno promenila se još više i Rusija. Veliko pitanje je da li će Rusija ikada biti ista posle ovoga što su uradili svojim susedima.  

Sastanak sa tužiteljkama: Mešanje u unutrašnja pitanja?

Da se vratimo na Srbiju. Nedavno ste se sastali sa tužiocima Bojanom Savović i Jasminom Paunović, javno ste ih podržali. Zvanična reakcija Ministarstva spoljnih poslova je da se mešate u unutrašnja pitanja suverene države. Da li ste se mešali? 

- Kao američki ambasador u Srbiji imam dve glavne funkcije, jedna je da objasnim ljudima u Srbiji ono što se dešava u Americi I da tu nema nesporazuma. Istovremeno, moj posao je da pokušam da shvatim ono što se dešava u Srbiji i razgovaram sa što je više ljudi moguće. U kontekstu toga, bilo mi je zadovoljstvo da se upoznam sa dve tužiteljke - jedna od njih je inače obučavana u Americi za svoj posao i bila je to dobra prilika da čujem njihovo mišljenje.  

Dakle, niste se mešali? 

- Svaki dobar diplomata mora da ima kontakte sa ljudima. Ne vredi ništa da sedite u ambasadi i pričate sami sa sobom. Morate da izađete napolje i razgovarate i, možda još važnije - da slušate.

Još jedan proces se dešava u Hagu - suđenje bivšim članovima OVK, oni su optuženi po ličnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine... Ako budu osuđeni da li je to problem za NATO koji je sarađivao sa njima devedesetih? 

- Sud za ratne zločine je odavno osnovan, čak i pre onoga što se dešavalo na Kosovu. Mislim da je važno da dozvolimo nastavak tih suđenja, da se prezentuju dokazi, da optuženi imaju priliku da se objasne, videćemo šta će reći sudije na kraju. Mislim da nije relevantno da sada pričamo o tome jer suđenje traje.  

"Neke od naših najboljih i najsavremenijih kompanija ulažu u Srbiju"

Razgovarali smo o sankcijama, o dijalogu Beograda i Prištine, često čujemo da će, ako budemo imali pozitivan ishod, doći nekakva nagrada obema stranama. Čini se da je proteklih meseci ekonomska saradnja između SAD i Srbije bolja – da li je to jedan od pozitivnih ishoda? 

- Mi smo veoma ponosni na našu ekonomsku saradnju sa Srbijom. Neke od naših najboljih i najsavremenijih kompanija ulažu u Srbiju. Ne samo da ulažu u sebe, već ulažu i u Srbiju i njenu budućnost i mlade ljude. Ja sam ponosan na to, ne bih stavljao u kontekst Briselskog dijaloga ili situacije sa Prištinom. Ja bih to stavio u kontekst uspešnijih odnosa između Srbije i SAD. Ja ću puno vremena provoditi pozivajući američke firme da posluju u Srbiji jer zaista mislim da naše dve zemlje mogu jedna drugoj puno da ponude.