Ono što su odbile Crna Gora i BiH, odobrio Kurti: Centri za prihvat migranata na KiM, ali kakve koristi Priština ima
Komentari02/11/2025
-20:40
Plan britanskog premijera Kira Starmera o otvaranju nekoliko centara za prihvat izbeglica, koje nisu dobile azil u Velikoj Britaniji, mimo te zemlje, nije realizovan u Ruandi, a odbile su ga i Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Prvi i jedini, plan je prihvatio premijer samoproglašenog Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, objavivši tu vest na marginama samita u okviru Berlinskog procesa, održanom pre nekoliko dana, u Londonu.
Glavni razlog prihvatanja migranata kojima je Britanija odbila davanje azila, jeste, kako je rekao Kurti, zahvalnost Ujedinjenom Kraljevstvu za pomoć i podršku tokom oružanog sukoba 1999. godine.
"Ovo je čisto jedan politički spin, politička dobit u izbornoj godini, u susret parlamentarnim izborima, dodvoravanje jednoj ozbiljnoj članici Kvinte. Drugo ne vidim ništa i nikakvu korist od svega toga, sem većih problema koje mogu imati sutra ti migranti, napade i svega ostalog što vidimo, probleme koje zemlje u okruženju imaju, tako da ja sem političkog pamfleta i izborne kampanje ne vidim ništa konkretno i pozitivno", rekao je Dušan Radaković iz NVO "Centar za zastupanje demokratske kulture".
Poznavaoci prilika smatraju i da Priština zbog nedostatka uslova za prihvat izbeglica može narušiti njihova ljudska prava, ali da će zbog Kurtijeve ponude britanskom premijeru, imati finansijsku i političku korist.
"To je dosta riskantno za Kosovo, pogotovo zbog zakonskih okvira i uslova života koje imaju građani Kosova, ali potrebna je politička podrška Velike Britanije, zemlje koja kreira politiku na čitavoj planeti, više od Amerike i Rusije i Kine, koje su možda snažnije od Britanije, ali ona ima tu moć i tu veštinu", rekao je Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka.
A Priština je od Londona zauzvrat zatražila pomoć u odbrani tzv. države Kosovo, kako je Kurti rekao, od Rusije i Srbije, u obliku zaštitne opreme i kroz razmenu obaveštajnih podataka. Zvaničnih informacija od KFOR-a da takva opasnost postoji, nema, ali ih je zato potvrdila predsednica samoproglašenog Kosova Vjosa Osmani, i to u Nemačkoj.
"U našem regionu, Srbija, štićenik Rusije, stalno pokušava da ošteti suverenitet Kosova, kroz destabilizaciju, dezinformacije i podržavanje kriminalnih terorističkih grupa. Cilj je povratak unazad, promena istorije i da se uništi sve što je demokratsko", rekla je Osmani.
Povezane vesti
Organizacija Hjuman rajts voč, izrazila je zabrinustost zbog mogućnosti da u zemljama Zapadnog Balkana budu centri za prihvat migranata. Direktorka te organizacije za Evropu i Centralnu Aziju Džudit Sanderlend izjavila je da je neprihvatljivo koristiti ljude, bilo da su osuđenici ili migranti, kao političko sredstvo za ostvarivanje koristi, jer to vodi, kako je rekla, kršenju ljudskih prava.
Gogić: Priština kupuje podršku jedne vrlo moćne zemlje
Komentarišući najave otvaranja migrantskih centara, politikolog Ognjen Gogić kaže za Euronews Srbija da je to jedna "bizarna priča" i da je bilo pitanje zašto je Samit Berlinskog procesa održan u Londonu, kada Velika Britanija nije deo EU, ali da je to sada jasno.
"Britanija je imala svoju agendu, a to je prihvat migranata kojima nije odobren azil. To je bilo ponuđeno svim liderima Zapadnog Balkana, jedino je to prihvatio Kurti. Kurti na taj način kupuje podršku Britanaca, pošto se on nalazi u međunarodnoj izolaciji, ima sankcije EU, ima prekid dijaloga sa Amerikom, tako da nema puno opcija. Tako da je on jedini prihvatio da se radi na tome da bi zapravo na taj način dobio diplomatsku podršku u Britanije, koja sve vreme narušava jedinstvo unutar Kvinte u vezi sa akcijama Prištine, jedino je Britanija davala podršku Kurtiju za ove jednostrane akcije o kojima se toliko govorilo. Kosovo je 2021. godine prihvatilo izbeglice iz Avganistana koje su posle otišle u Ameriku, onda je sa Danskom postignut dogovor da se jedan broj zatvorenika koji služe zatvorsku kaznu u Danskoj uputi na Kosovo, recimo Albanija je to radila ranije sa Italijom, ali tad su bili jasni benefiti jer Italija je u EU, tako da Kurti možda prihvati jedan deo tih tražilaca azila za koje se ne zna koja je onda njihova sudbina kasnije, da li će moći da se vrate u svoje zemlje porekla ili će onda ostati na Kosovu", rekao je on.
Priština, kako kaže, više nema dobrih opcija, nalazi se u institucionalnom problemu, s druge strane odvija se međunarodna izolacija Kosova, koja osim Turske koja ga naoružava, nema puno partnera i saveznika.
"Tako da Priština na ovaj način kupuje podršku jedne vrlo moćne svetske zemlje tako da verovatno je to manje loša opcija za barem vlast u Prištini u ovom momentu. Dugoročno to znači da se Kosovo pretvara u jednu zonu gde dolaze ilegalni migranti koji onda tu mogu da ostaju i postaju neko neutralizovano stanovništvo što može da ugrozi stabilnost na samom Kosovu pa i Zapadnom Balkanu budući da je reč o nekim licima koja bezbednosno ne prolaze neke provere da bi ostali u Britaniji, a oni onda treba da ostanu na Kosovu", istakao je Gogić.
Komentari (0)