Tišina između Trampa i Fon der Lajen: Poziv koji nedostaje u računici trgovinskih pregovora između SAD i EU

Iako Evropska komisija ima isključivu nadležnost za trgovinsku politiku, Donald Tramp se od povratka u Belu kuću nije sastao niti razgovarao sa njenom predsednicom, Ursulom fon der Lajen.

"Sto odsto" - tako Donald Tramp procenjuje šanse za postizanje sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, dve najveće ekonomije na svetu.

"Biće trgovinskog sporazuma, sto odsto", rekao je Tramp tokom susreta sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni i dodao: "Oni to jako žele i mi ćemo napraviti sporazum, potpuno to očekujem. Ali to će biti fer sporazum".

Potreba za postizanjem dogovora postala je prioritet za obe strane, iako iz različitih razloga. Za EU to je način da izbegne bolne posledice carina od 20 odsto koje je Tramp najavio ranije ovog meseca, a zatim privremeno pauzirao. Za SAD, to je način da se umire tržišta, umire zabrinuti investitori i postigne marketinška pobeda.

Bela kuća predstavila je ovu 90-dnevnu pauzu kao ključni vremenski okvir u kojem druge zemlje treba da dođu u Vašington, dobiju audijenciju kod američkog predsednika i pokušaju da pronađu kompromis. Da li će taj kompromis biti obostran ili jednostran, ostaje nejasno.

Poseta Đorđe Meloni bila je prva poseta nekog evropskog lidera od kada su carine uvedene i označila je još jedno poglavlje u nizu diplomatskih susreta. Dan ranije, Tramp se sastao sa trgovinskom delegacijom iz Japana.

"Svi su na mom spisku prioriteta", rekao je Tramp.

Italijanska premijerka, koja koristi svoju desničarsku reputaciju da se predstavi kao most između Evrope i Amerike, podelila je optimizam u prostoriji i pozvala predsednika u zvaničnu posetu Italiji.

"Sigurna sam da možemo da postignemo dogovor, i ovde sam da pomognem u tome", rekla je novinarima.

Meloni je zatim dala jasno pojašnjenje koje je, svesno ili nesvesno, otkrilo ograničenja njene moći.

Ne mogu da pregovaram u ime Evropske unije", rekla je.

AP/Alex Brandon

Kao članica EU, Italija je deo velike carinske unije i jedinstvenog tržišta koje deli sa još 26 država. Iste carine, kvote, povlastice i sankcije primenjuju se širom zajedničke granice, što EU čini jedinstvenim entitetom prema trgovinskim partnerima.

U praksi to znači da Nemačka ne može da uvede 10 odsto carine na Chevrolet SUV, a da Italija za isti proizvod naplaćuje upola manje. Takođe, to znači da Nemačka ne može da ukine carine sa Japanom dok Italija to isto radi sa SAD. Svih 27 članica vezane su istim ptavilima i sporazumima. 

Jedina koji može da odlučuje o visini carina jeste Evropska komisija, kojoj su osnivački ugovori dodelili isključivu nadležnost za upravljanje trgovinskom i carinskom politikom Unije.

To značajno sužava broj ljudi koje Tramp može da pozove radi trgovinskih pregovora – praktično na jedno ime: Ursula fon der Lajen. A ipak, od svog povratka u Belu kuću nije se ni sastao ni razgovarao sa predsednicom Komisije.

Sukob narativa

Trampova antipatija prema EU je dobro poznata. Republikanac je više puta nazvao Uniju monopolističkom silom koja je, po njegovom mišljenju, stvorena da "prevari" SAD i odbija da kupuje američku robu. Njegovo stalno naglašavanje da voli evropske države pojedinačno, samo dodatno ističe njegovu odbojnost prema EU kao projektu političke i ekonomske integracije.

"Mislite da je Evropska unija prijateljski nastrojena. Oni nas deru. To je tako tužno. Patetično je", rekao je Tramp prilikom objavljivanja carina.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Zvaničnici u Briselu pokušali su da ospore ovaj narativ širim kontekstom: dok EU ima tradicionalni suficit u robi sa SAD – u vrednosti od 156,6 milijardi evra u 2023. – ona ima i značajan deficit u uslugama, u vrednosti od 108,6 milijardi evra. To ukazuje na uravnoteženiji odnos nego što Vašington prikazuje kao opravdanje za kaznene tarife.

Uprkos milijardama koje su u igri, obe strane su napravile malo ili nimalo napretka u sprečavanju mogućeg trgovinskog rata punog posledica. Nedostatak komunikacije između Trampa i fon der Lajen postaje sve očigledniji i zabrinjavajući iz dana u dan.

Uoči Trampove inauguracije u januaru, tim Fon der Lajenove pokušao je da organizuje sastanak između njih dvoje, ali ti pokušaji nisu urodili plodom. Napetosti između EU i SAD počele su da rastu odmah nakon što je Tramp stupio na dužnost i pokrenuo napade na suverenitet Grenlanda i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, što je izazvalo ogorčenje u Uniji i dodatno otežalo diplomatske kontakte.

Iako se fon der Lajen i dalje opisuje kao "veliki prijatelj" Amerike i "ubeđeni atlantista", značajno je pooštrila ton u javnosti.

"Evropa je i dalje mirovni projekat. Nemamo oligarhe koji donose pravila. Ne napadamo svoje susede i ne kažnjavamo ih", izjavila je za list Die Zeit.

Ćutanje između Trampa i Fon der Lajen stvorilo je ozbiljan vakuum na najvišem političkom nivou, ostavljajući veoma osetljiva pitanja zamenicima koji nemaju mandat da donose ključne odluke.

Fon der Lajen sada se oslanja na Maroša Šefčoviča, evropskog komesara za trgovinu, koji je ponekad u pratnji njenog šefa kabineta, Bjorna Zeiberta.

AP/Virginia Mayo

U poslednjim mesecima, Šefčovič je imao više razgovora i sastanaka sa američkim kolegama: Hovardom Latnikom, američkim sekretarom za trgovinu, i Džejmisonom Grirom, predstavnikom SAD za trgovinu. Njihov poslednji susret održan je u Vašingtonu samo nekoliko dana nakon što je Tramp objavio 90-odnevnu pauzu, a fon der Lajen uzvratila.

Saopštenje sa Šefčovičeve posete ponovilo je ponudu EU o "nultim carinama za industrijske proizvode", što je Tramp ranije odbacio, a spomenute su i teme poput poluprovodnika, farmaceutske industrije i globalnog viška kapaciteta u proizvodnji čelika i aluminijuma.

Pregovori će se nastaviti na tehničkom nivou kako bi se "dodatno istražila osnova za uzajamno koristan sporazum", rekao je portparol Komisije.

Međutim, izgleda da je to još daleko.

Izvor upoznat sa pregovorima rekao je za Euronews da napori u pozadini ne daju očekivane rezultate, te da Komisija čak strahuje da bi Bela kuća mogla da odustane od 90-odnevnog vremenskog okvira koji je Tramp proglasio.

Senka novih tarifa na farmaceutski sektor, koje je američki predsednik najavio, dodatno komplikuje situaciju.

"Mislim da su se SAD u početku malo uplašile efekta tih tarifa jer nisu procenile posledice po lance snabdevanja, ali moguće je da neće čekati ishod pregovora", rekao je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Kada je reč o tehnologiji, Komisija se plaši da krajnji cilj Amerike jeste da "razmontira ceo digitalni regulatorni okvir" koji je uveden u prethodnom mandatu, posebno Zakon o digitalnim uslugama (DSA) i Zakon o digitalnim tržištima (DMA). Ovi zakoni omogućili su pokretanje istraga protiv kompanija kao što su Meta, Google, X i Apple, koje mogu rezultirati velikim novčanim kaznama ako se utvrdi kršenje pravila.

Dok Brisel insistira da su te istrage odvojene od pitanja tarifa, Bela kuća to vidi drugačije. Piter Navaro, Trampov lojalista i savetnik za trgovinu i proizvodnju, napravio je direktnu vezu između trgovinskih tokova i digitalnih propisa, nazivajući ih "pravnim ratovanjem" (lawfare).

Razlike su toliko velike – i narativi toliko nepomirljivi – da postoji mogućnost da Šefčovič, Latnik i Grir postignu privremeni dogovor, ali da on "ne opstane" jer Tramp i ljudi iz njegovog najužeg kruga iznenada promene mišljenje, upozorava zvaničnik.

Čak i ako bi Fon der Lajen uspela da dobije željeni telefonski razgovor – ili lični susret – Trampov nepredvidiv karakter mogao bi biti nepremostiva prepreka za iskusnu pregovaračicu naviklu na krize.

"Ne žurimo", rekao je Tramp tokom posete Melonijeve, potirući tako ranije najavljenih 100 odsto šansi".

Na pitanje da li će se sastati sa Fon der Lajen, Tramp je samo rekao da je njegov tim imao "brojne razgovore" sa "drugim zemljama", bez pominjanja predsednice Komisije. Takođe je branio svoju politiku, izjavivši: "Tarife nas čine bogatima".