Sastanak Trampa i Sija: Poluvreme u "ratu" dveju sila – šta je ostalo iza skupocenih poklona i praznih obećanja?

Američki predsednik Donald Tramp je azijsku turneju započeo u Maleziji, nastavio u Japanu i završio u Južnoj Koreji, gde se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Po pompi, skupocenim poklonima i medijskoj pažnji, podsetila je na njegovu bliskoistočnu turneju iz prvog mandata. Za Trampa, susret sa Sijem bio je "fantastičan", a nesuglasice u trgovini – rešene. Kina je, kao i uvek, bila uzdržanija u ocenama.

Zorana Baković, dopisnica lista "Delo" za Daleki istok, analizirala je u razgovoru za "Euronews Srbija" šta se zaista dogodilo iza kulisa. Prema njenim rečima, samit u Seulu nije bio "win-win" situacija, već pre "lose-lose" – obe strane su izašle kao gubitnici. Iako je susret dvojice lidera konačno realizovan nakon dugih pregovora i šest godina pauze, ništa nije potpisano.

"Njih dvojica su položili dve karte na sto: Si je obećao nastavak izvoza retkih zemnih metala, a Tramp ukidanje carina, ali u svakom trenutku mogu povući potez nazad. Sve je na ivici", kaže Baković.

Ona objašnjava da su SAD i Kina nekada bile kompatibilne ekonomske sile – Kina je nudila jeftinu radnu snagu i otvorenost za strane investicije, dok su SAD želele da izvezu deo industrije. Danas su to dve inkompatibilne sile u oštrom tehnološkom takmičenju. Kina više ne želi da bazira razvoj na ekstenzivnim industrijama i jeftinoj radnoj snazi, već cilja na ulazak u uski klub zemalja koje proizvode najsavremenije visoke tehnologije.

"Već a priori možemo reći da je jako teško doći do dogovora. Ovoga puta je napravljena stanka, da ne kažem primirje – jer primirje bi bila prejaka reč", ističe Baković.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, Tramp je najavio da će sa Sijem raditi na "brzom pronalaženju rešenja". Baković smatra da Kini odgovara prekid sukoba, jer trenutna situacija koči inicijativu "Pojas i put", ključni projekat za sledeću fazu kineskog razvoja, koji nosi lični pečat predsednika Sija. Međutim, Trampova retorika – da će nakon Ukrajine "svom silom" krenuti na zaustavljanje kineskog rasta – može umanjiti interes Pekinga za mir.

"Ako se takva retorika nastavi, Kina će početi da gubi motiv da rat stane, jer joj je prioritet broj jedan – nastavak rasta", upozorava Baković.

Ona dodaje da zahtev za potpunim prekidom uvoza ruske nafte nije ni stigao na dnevni red, jer "ne dolazi u obzir". Ipak, veruje da postoje kanali kojima SAD i Kina pokušavaju da pronađu zajednički instrument za privlačenje Putina ozbiljnijim pregovorima. Kineski stav ostaje nepromenjen: Peking ne želi potpuni poraz Rusije, nestabilnost duž granice od 4.200 kilometara, niti smenu vlasti u Kremlju. Ali ni potpunu pobedu Putina.

"Kina želi kompromis, što je u ovom trenutku izuzetno teško, jer Evropa stoji iza Ukrajine i njene celovite pobede", nastavlja.

Cela turneja, prema njenoj oceni, bila je nastavak Trampovog stila samopromocije. U Kuala Lumpuru prisustvovao je potpisivanju mirovnog sporazuma između Tajlanda i Kambodže, pripisao ga sebi i ponovo pomenuo Nobelovu nagradu – što, kako kaže Bakovićeva, "počinje da zvuči prilično smešno". Kina je, međutim, istakla da je učinila više za smirivanje sukoba, a ključno pitanje granice ostalo je nerešeno.

U Japanu je Tramp imao "izvanredne razgovore" sa premijerkom Sanae Takaiči, prvom ženom na čelu japanske vlade. Njen uzor je Margaret Tačer, a mentor Šinzo Abe. Tramp voli jake lidere, a Takaiči je oštra – posebno prema Kini, što njemu odgovara. Najavila je povećanje vojnih izdvajanja na 2 odsto BDP-a, čime je obnovila savezništvo sa SAD, koje je bilo poljuljano.

U Južnoj Koreji, međutim, hemije sa novim predsednikom Li Đem Jungom, levičarem različite agende, nije bilo. Tramp je izrazio želju da se sretne sa Kim Džong Unom – bilo na jugu ili severu – ali bez ikakve potvrde iz Pjongjanga. Kim je, umesto odgovora, ispalio krstareće rakete tokom Trampovog boravka u Južnoj Koreji, pokazavši da su se vremena promenila od njihovog poslednjeg dijaloga pre sedam godina.