"Hokej i nostalgija nas neće održati zajedno": Deo stanovnika Alberte želi otcepljenje nakon pobede liberala u Kanadi
Komentari
02/05/2025
-11:12
Premijerka Alberte Danijela Smit nije odmah izdala saopštenje kada su mreže objavile da su pobednici saveznih izbora liberali Marka Karnija, ali se može reći da nije sve mirno na zapadnom frontu. Četvrta uzastopna pobeda liberala na saveznim izborima podiže tenzije između Alberte i Otave, budeći nekada nezamislivu mogućnost referenduma o odvajanju prerijske provincije od Kanade, piše "National Post".
U vreme raspisivanja izbora, liberali su vodili u samo dve od 37 izbornih jedinica Alberte.
Kameron Dejvis, bivši organizator Ujedinjene konzervativne partije (UCP) koji podržava nezavisnost Alberte, rekao je da je zgrožen upotrebom istrošenih nacionalnih klišea u kampanji liberala, za koje je rekao da umanjuju značaj ozbiljnih problema sa kojima se suočava federacija.
"Hokej i nostalgija ne plaćaju račune, taj hokej i nostalgija neće održati Kanadu zajedno", rekao je Dejvis i dodao:
"Bez reinterpretirane konfederacije, postojaće jak separatistički pokret u Alberti", rekao je on.
Dejvis, koji je u četvrtak podneo ostavku UKP-u, kaže da planira da provede narednih nekoliko nedelja vodeći "iskrene, teške razgovore" sa istomišljenicima u Alberti.
Na odluku stanovnika Alberte mogu da utiču liberalne politike Karnija
Smit je upozorila uoči izbora da bi pobeda liberala mogla dovesti do "neviđene krize nacionalnog jedinstva" ako Karni u prvih šest meseci ne poništi nekoliko liberalnih politika za koje je rekla da nepravedno ometaju naftni i gasni sektor Alberte.
Povezane vesti
"Stanovnici Alberte više neće tolerisati način na koji su nas federalni liberali tretirali u proteklih 10 godina", napisala je Smit u objavi na društvenim mrežama.
Osnivač Reformske stranke Preston Mening ubrzo je podigao ulog, nazivajući samog Karnija "pretnjom nacionalnom jedinstvu" u široko rasprostranjenoj kolumni.
Mening je napisao da "veliki broj zapadnjaka jednostavno neće tolerisati još četiri godine liberalne vlade, bez obzira ko je vodi".
On je predvideo da će, ako Karni izađe kao pobednik na izborima u ponedeljak, "tada biti identifikovan u istorijskim knjigama, tragično i nepotrebno, kao poslednji premijer ujedinjene Kanade".
Tanjug/AP/Adrian Wyld
Smit je već najavila da će pokrenuti post mortem izbornu komisiju kako bi stanovnicima Alberte pružila priliku da se izjasne o pitanjima koja bi možda želeli da stave na referendum.
Ankete pokazuju da bi čak tri od 10 stanovnika Alberte glasalo za izlazak iz federacije ako liberali nastave da drže vlast u Otavi.
"Karni mora da iskoristi priliku da resetuje odnose sa Albertom", rekla je Marta Hol Findli, direktorka Škole za javnu politiku Univerziteta u Kalgariju i dodala:
Povezane vesti
"Mislim da je prilika da se krene napred apsolutno tu. Imam puno poverenje da će premijer Kanade i premijerka Alberte shvatiti da mogu postići mnogo više radeći zajedno nego međusobno se svađajući".
Dvoje lidera će imati neke prepreke koje treba da poprave nakon razmene uvreda tokom kampanje, primećuje kanadski medij National Post.
"Frustracije u zapadnoj Kanadi su porasle, a oduvek tinjaju ispod površine"
Smit je posebno optužila Karnija za seksizam nakon što ju je uvredio na jednom predizbornom skupu. Ona je rekla da liberalni lider očigledno ima problem sa snažnim konzervativnim ženama.
Povezane vesti
Hol Findli je rekla da bi Karni mogao da izgradi dobar odnos sa Smit odustajanjem od postojećih ciljeva za federalno ograničenje emisija gasova, koje je postavio ministar za životnu sredinu iz doba Trudoa, Stiven Gilbo.
"Nadam se da će Karni pokazati pragmatizam prema Zapadu. Savršen primer: prestaje da bude uzdržan oko ograničenja emisija, čak i ako kaže da i dalje verujemo u ograničenje emisija gasova, ali da vremenske okvire treba preispitati", rekla je Hol Findli.
Hol Findli je inače bila liberalna poslanica od 2008. do 2011. godine, zauzimajući mesto u oblasti Toronta, pre nego što se preselila u Albertu da radi u sektoru nafte i gasa.
Rejčel Parker, nezavisna novinarka koja se kreće u krugovima nezavisnih, rekla je da nije toliko optimistična u vezi sa ishodom izbora.
"Znate, frustracije u zapadnoj Kanadi su prilično porasle. One su uvek nekako ključale ispod površine, što je stvari ubrzalo", rekla je Parker.
Tanjug/AP/The Canadian Press
Parker je dodala da se pokret za nezavisnost Alberte organizovao u nedeljama koje su prethodile saveznim izborima i da očekuje da će se ta aktivnost pojačati u narednim nedeljama.
Dodala je da ne misli da će mnogo toga proizaći iz postizbornog panela premijerke Smit.
"Paneli su zapravo način na koji vlada kaže 'radimo nešto, radimo nešto', kada se zapravo samo pomera pitanje u budućnosti", objašnjava ona.
Prethodni premijer Alberte Džejson Keni pokrenuo je "Panel za fer dogovore Alberte" ubrzo nakon što je postao premijer 2019. godine, navodeći rastuću frustraciju pokrajine Otavom. Panel je generisao 25 preporuka, otvarajući put za referendum o učešću Alberte u saveznom programu izjednačavanja poreskih davanja u jesen 2021. godine, a koštao je oko 650.000 dolara.
Džek Džedvab, šef Udruženja za kanadske studije, kaže da se suverenizam Alberte razlikuje od poznatije kvebečke varijante u nekoliko važnih tačaka.
"Opisao bih ga kao oblik ekonomskog nacionalizma koji je vođen osećajem nezadovoljstva, gde mnogi stanovnici Alberte osećaju da daju više nego što dobijaju od savezne vlade", rekao je Džedvab i dodao:
"Stanovnici Alberte se snažno identifikuju kao Kanađani i ne osećaju se emocionalno odvojeno od Kanade, što je nešto što verovatnije karakteriše izraz nacionalizma u Kvebeku".
Trampov poziv da Kanada postane 51. država SAD je na stolu
Mogućnost da savezna država Alberta krene putem secesionizma dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp ponavlja da bi Kanada kao federacija trebalo da postane 51. država SAD, sa argumentima koji bi uporište mogli da pronađu upravo u Alberti.
Naime, činjenica da razlozi za secesionizam Alberte nisu nacionalističke ili identitetske prirode, već ekonomske, vrlo dobro razume i Tramp, koji je o svom pozivu govorio i uoči kanadskih parlamentarnih izbora.
"Srećno velikom narodu Kanade. Izaberite čoveka koji ima snagu i mudrost da prepolovi vaše poreze, besplatno poveća vašu vojnu moć na najviši nivo u svetu, učetvorostruči vaše poslovanje sa automobilima, čelikom, aluminijumom, građom, energijom i u svim drugim industrijama, bez carina ili poreza, sve to ako Kanada postane dragocena 51. država SAD", napisao je Tramp na svojoj mreži "Truth social".
Tanjug/AP/Alex Brandon
Prema njegovim rečima "nema više veštački povučene granice od pre mnogo godina".
"Pogledajte koliko bi ova kopnena prostranstva bila prelepa. Slobodan pristup bez granice. Sve pozitivno bez negativnih strana. Tako je suđeno. Amerika više ne može subvencionisati Kanadu sa stotinama milijardi dolara godišnje koje smo trošili u prošlosti. To nema smisla osim ako Kanada ne postane 51. američka savezna država", navodi se u Trampovoj objavi.
Praktično od momenta stupanja na dužnost predsednika SAD po drugi put Tramp ponavlja poziv Kanadi, kao što je slučaj i sa Grenlandom, navodeći ekonomiju i nacionalnu bezbednost kao razloge za objedinjavanje Severne Amerike, što bi uz postojeće odnose unutar Kanade, posebno u njenom zapadnom delu, na kraju ipak moglo da nađe sagovornike.
Komentari (0)