Jedna smrt svake minute: Klimatska kriza ubija širom sveta, otkrilo opsežno istraživanje

Porast globalne temperature odgovoran je za "smrt jedne osobe svakog minuta širom sveta", otkriva velika studija o uticaju klimatske krize na ljudsko zdravlje.

Štaviše, prema izveštaju "Lancet Countdown on Health and Climate Change" objavljenom u časopisu Lancet, zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva izaziva toksično zagađenje vazduha, požare i širenje bolesti poput denga groznice.

Izveštaj, najsveobuhvatniji do sada, navodi da će se štetni uticaj klimatske krize koju je izazvao čovek na ljudsko zdravlje pogoršati sa liderima poput Donalda Trampa, koji ukidaju klimatske politike, i naftnim kompanijama koje nastavljaju da eksploatišu nova nalazišta.

Prema novom indeksu ovogodišnjeg izveštaja, smrtnost povezana sa vrućinom na 100.000 stanovnika porasla je za 23 odsto od 1990-ih, sa ukupnim brojem smrti koji dostiže 546.000 godišnje u proseku u periodu od 2012. do 2021.

"To znači otprilike jednu smrt povezanu sa vrućinom svakog minuta tokom cele godine", izjavio je profesor Oli Džej sa Univerziteta u Sidneju u Australiji, koji je učestvovao u timu za analizu. "To je zaista zapanjujući broj i brojevi rastu".

Autori izveštaja dalje ističu da se 2,5 miliona smrti godišnje pripisuje zagađenju vazduha koje potiče od kontinuiranog sagorevanja fosilnih goriva. Ova zavisnost od fosilnih goriva takođe opterećuje nacionalne budžete. Kako su cene fosilnih goriva skočile u nebo, vlade su kolektivno potrošile 956 milijardi američkih dolara na neto subvencije za fosilna goriva u 2023. godini. Istovremeno, giganti nafte i prirodnog gasa nastavljaju da proširuju svoje proizvodne planove u razmeri koja je tri puta veća od onoga što održiva planeta može da podnese.

Dok se neke vlade odriču svojih ekoloških obaveza, izveštaj takođe ističe spasonosni uticaj akcija koje su već u toku. Procenjuje se da se 160.000 života spašava godišnje zahvaljujući smanjenom sagorevanju uglja i čistijem vazduhu koji iz toga proizilazi, dok je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora dostigla istorijski visok nivo.

"Ovaj izveštaj oslikava mračnu i neosporivu sliku katastrofalnih posledica po zdravlje koje pogađaju sve kutke sveta. Uništavanje života i sredstava za život nastaviće da se povećava sve dok ne prekinemo našu zavisnost od fosilnih goriva", napominje dr Marina Romanelo sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL), vodeća autorka izveštaja.

"Svake godine svedočimo milionima smrtnih slučajeva koji su mogli biti izbegnuti zbog našeg kašnjenja u rešavanju klimatskih promena i prilagođavanju klimatskim promenama koje se ne mogu izbeći. Vidimo značajne lidere, vlade i kompanije kako odustaju od svojih klimatskih obaveza i stavljaju ljude u sve veći rizik", dodaje ona.

Važno je napomenuti da je deveti godišnji izveštaj indikatora "Lancet Countdown on Health and Climate Change", predvođen Londonskim univerzitetskim koledžom u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, rezultat rada 128 vodećih stručnjaka iz 71 akademske institucije i UN organizacije širom sveta.