Specijalna emisija o međuizborima u SAD: Demokrate preuzele kontrolu nad Kongresom, kakve posledice čekaju Trampa?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rezultati međuizbora u Sjedinjenim Američkim Državama doneli su značajan preokret na političkoj sceni Vašingtona. Demokrate su osvojile većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu, čime su preuzele kontrolu nad oba doma američkog Kongresa i otvorile novo poglavlje odnosa zakonodavne i izvršne vlasti. Izborni rezultat, koji se u javnosti opisuje kao „plavi talas“ ili „plavi cunami“, pokrenuo je pitanje koliko će Donald Tramp ubuduće moći da sprovodi svoju politiku bez ozbiljnijeg otpora političkih protivnika.
Iako se glasovi na pojedinim mestima još broje, već sada je jasno da će predsednik SAD u drugom delu mandata morati da računa na drugačiji odnos snaga u Kongresu. Kao neki od ključnih faktora izbornog rezultata izdvajaju se nezadovoljstvo građana zbog rasta troškova života, poskupljenja goriva, ali i američki angažman u ratu sa Iranom, koji je izazvao podele čak i među Trampovim najodanijim pristalicama.
Da li je reč o kazni birača za politiku Donalda Trampa, koliko će demokrate koristiti nova ovlašćenja za kontrolu predsedničke administracije i kakve posledice izborni rezultat može imati po američku spoljnu politiku, bila su neka od pitanja specijalne emisije Euronews Srbija.
O rezultatima izbora, političkim posledicama i reakcijama iz međunarodne zajednice govorili su naučni saradnik Instituta za društvene nauke Neven Cvjetićanin i profesor Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić, koji se uključio iz Berlina.
Cvjetićanin: Rat u Iranu, inflacija i nezadovoljstvo birača kao ključni faktori poraza republikanaca
Naučni saradnik Instituta za društvene nauke Neven Cvjetićanin ocenio je da je na izborni rezultat uticalo nekoliko međusobno povezanih faktora, ali da se među njima posebno izdvajaju rat u Iranu i njegove ekonomske posledice po američke građane.
Kako je objasnio, američki angažman u Iranu doveo je do rasta i oscilacija cena goriva, što se odrazilo na inflaciju i svakodnevne troškove života. Upravo je to, prema njegovoj oceni, predstavljalo veliki problem za Trampovu administraciju, posebno imajući u vidu da je predsednik tokom kampanje obećavao da će okončati ratove i smanjiti američko učešće u međunarodnim sukobima.
Cvjetićanin je ukazao da značajan deo pokreta MAGA, koji je podržavao Trampa i tokom njegovog prvog dolaska na vlast, pripada političkom i društvenom krugu koji zagovara izolacionizam, odnosno politiku u kojoj bi se Sjedinjene Američke Države više bavile sopstvenim problemima, porodicama i unapređenjem životnog standarda građana, a manje intervencijama širom sveta.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, Tramp se našao u situaciji u kojoj nije uspeo da završi rat u Iranu, dok su ekonomske posledice sukoba nastavile da opterećuju birače. Posebno je značajno što je nezadovoljstvo počelo da se pojavljuje i među ljudima koji su ranije predstavljali najčvršće jezgro njegove političke podrške.
Kao ilustraciju tog raskola, Cvjetićanin je pomenuo i komentare američkog medijskog komentatora Takera Karlsona, koji je ranije bio jedan od glasnijih Trampovih podržavalaca, a koji je poslednjih dana iznosio oštre kritike američke politike prema Iranu, uključujući i upozorenja o mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja.
Govoreći o kampanji, Cvjetićanin je ocenio da su demokrate imale drugačiji i, kako je naveo, promišljeniji pristup. Dok su republikanci koristili oštru retoriku i optuživali političke protivnike za različite oblike ekstremizma, demokrate su se usredsredile na konkretne probleme građana, pre svega na rast troškova života.
Posebno je izdvojio poruku demokratskog kandidata iz Mičigena, koji je biračima poručivao da novac ne treba da bude u rukama političara, već u njihovim džepovima. Takva poruka, smatra Cvjetićanin, direktno je odgovarala raspoloženju građana koji su se suočavali sa sve većim životnim troškovima.
Gemini (Google AI)
Ipak, sagovornik Euronews Srbija upozorio je da izborni rezultat ne treba posmatrati kao isključivu pobedu demokrata ili kao dokaz da je Tramp izgubio podršku svih svojih birača.
On je podsetio da međuizbori, odnosno izbori koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata, u američkom političkom sistemu tradicionalno predstavljaju mehanizam uspostavljanja ravnoteže između izvršne i zakonodavne vlasti.
Prema njegovim rečima, samo dva puta u istoriji dogodilo se da stranka aktuelnog predsednika na međuizborima osvoji većinu u oba doma Kongresa – 1934. godine, tokom mandata Frenklina Ruzvelta, i 2002. godine, kada je predsednik bio Džordž Buš mlađi, u periodu nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.
Zbog toga Cvjetićanin smatra da rezultat treba posmatrati i kao potvrdu funkcionisanja američkog sistema institucionalne kontrole i ravnoteže, poznatog kao „checks and balances“, čiji je cilj da spreči preveliku koncentraciju političke moći u rukama jednog čoveka.
Nova većina u Kongresu neće značiti kraj Trampovih ovlašćenja
Govoreći o tome gde će se najviše osetiti promena odnosa snaga u Vašingtonu, Cvjetićanin je ukazao da će ključnu ulogu imati pregovori između demokrata i republikanaca, jer američki politički sistem podrazumeva saradnju dve stranke u donošenju najvažnijih zakona.
Iako demokrate sada imaju većinu u oba doma Kongresa, Tramp zadržava značajna ustavna ovlašćenja. Predsednik može da koristi pravo veta, ali i da donosi izvršne naredbe i odluke u oblastima u kojima mu Ustav i zakoni to omogućavaju.
Cvjetićanin je podsetio da je Tramp i ranije često koristio predsednička ovlašćenja, zbog čega, kako je naveo, ne treba potcenjivati njegovu političku i institucionalnu poziciju.
Ocenio je i da je predsednik već nakon objavljivanja izbornih rezultata pokazao spremnost na pregovore sa demokratama, uz poruku da je spreman na saradnju sve dok njihovo delovanje ne postane, kako je sam naveo, destruktivno.
Euronews Srbija
Prema Cvjetićaninovoj interpretaciji, takva poruka pokazuje da je Tramp svestan nove političke realnosti i da će pokušati da pronađe prostor za dogovor sa većinom u Kongresu.
S druge strane, demokrate su najavile mogućnost pokretanja različitih istraga koje bi se odnosile na rad predsedničke administracije, uključujući i pitanja potencijalnog sukoba privatnih i javnih interesa.
Ipak, Cvjetićanin je bio oprezan kada je reč o mogućnosti pokretanja postupka opoziva predsednika, odnosno impičmenta, podsećajući da su demokrate tokom Trampovog prvog mandata već dva puta pokretale takvu inicijativu, ali bez uspeha.
Kako je objasnio, sada se pre može očekivati političko nadmetanje u kojem će Tramp koristiti pravo veta, dok će demokrate imati mogućnost da pokreću istrage i vrše pritisak na administraciju.
Promena odnosa snaga mogla bi da oslabi SAD na međunarodnom planu
Jedna od posledica izbornog rezultata, prema oceni Cvjetićanina, mogla bi da bude i smanjenje manevarskog prostora Sjedinjenih Američkih Država u međunarodnim odnosima.
On je ukazao da se svet nalazi u periodu u kojem je potrebno brzo donositi političke i bezbednosne odluke, dok će Tramp sada morati da računa na dodatna ograničenja i pregovore sa demokratskom većinom.
Posebno je izdvojio rat u Iranu, ocenjujući da bi nova politička situacija mogla da primora američkog predsednika na opreznije postupanje.
Kako je naveo, američki institucionalni sistem zahteva poštovanje procedura i saradnju različitih grana vlasti, dok pojedine druge velike sile, poput Kine, imaju drugačiji model donošenja odluka.
Cvjetićanin smatra da će nova raspodela političke moći u Vašingtonu uticati na sposobnost SAD da brzo i samostalno donose odluke u međunarodnim krizama.
Surlić: Senat je posebno važan za kontrolu predsedničke vlasti
Profesor Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić, koji se u specijalnu emisiju Euronews Srbija uključio iz Berlina, istakao je da je osvajanje većine u Senatu posebno značajno za demokrate, jer taj dom Kongresa ima važne nadležnosti u odnosu na predsedničku administraciju.
Kako je objasnio, pobeda demokrata u Predstavničkom domu bila je očekivana, ali je osvajanje Senata predstavljalo mnogo veći izazov, jer su morali da ostvare pobede i u državama u kojima republikanci tradicionalno imaju snažnu podršku.
Surlić je podsetio da Senat ima značajnu ulogu u nadzoru rada predsednika, ali i u potvrđivanju imenovanja na važne državne funkcije, uključujući sudije i ambasadore.
Zbog toga bi nova većina mogla da blokira ili uspori pojedine Trampove inicijative, naročito one koje se odnose na međunarodne obaveze, budžetska izdvajanja i dalje finansiranje ratova i vojnih aktivnosti širom sveta.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, Tramp će svakako nastaviti da koristi svoja predsednička ovlašćenja, uključujući pravo veta, ali bi takav odnos mogao da dovede do ozbiljnog političkog nadmetanja i blokade pojedinih procesa.
Surlić je ocenio da se ne može isključiti ni situacija u kojoj će predsednik i demokratska većina u Kongresu pokušavati da međusobno nametnu političke uslove, čekajući ko će prvi odustati od svojih zahteva.
Birači tražili snažniju kontrolu Trampa, a ne nužno pobedu demokrata
Govoreći o porukama koje su birači poslali na međuizborima, Surlić je ukazao na podatke prema kojima je oko sedam od deset birača, uključujući približno četiri od deset republikanaca, smatralo da Kongres nedovoljno kontroliše predsednika.
Istovremeno, kako je naveo, tek oko polovine birača imalo je povoljno mišljenje o Demokratskoj stranci, što pokazuje da izborni rezultat ne mora nužno da znači i nagli rast popularnosti demokrata.
Prema njegovoj oceni, deo građana glasao je za demokratske kandidate pre svega zato što je želeo snažniji nadzor nad predsedničkom administracijom i ograničavanje Trampove političke moći.
Surlić smatra da je upravo to jedna od ključnih poruka međuizbora – birači su iskoristili mogućnost da na polovini predsedničkog mandata promene odnos snaga u Kongresu i time uspostave dodatnu kontrolu nad izvršnom vlašću.
Podsetio je i da su ekonomska pitanja, rat u Iranu i Trampova spoljna politika bili među temama koje su mogle da utiču na raspoloženje birača.
Kako funkcioniše američki Kongres i zašto je pobeda demokrata veliki udarac za Trampa?
Zakonodavna vlast Sjedinjenih Američkih Država podeljena je na dva doma, od kojih svaki ima različitu ulogu i različita ovlašćenja.
Prvi je Predstavnički dom, koji ima 435 članova, a mesta su raspoređena prema broju stanovnika svake savezne države. Kongresmeni imaju kratak mandat od dve godine, a ovaj dom smatra se "glasom naroda", a njegova ključna poluga moći je u kontroli državne kase.
Svi zakoni o budžetu, porezima i trošenju državnog novca polaze sa pomenute tačke.
Drugi, odnosno gornji dom, jeste Senat. U njemu sedi 100 senatora. Svaka savezna država, bez obzira na veličinu i broj stanovnika, ima dva predstavnika. Njihov mandat je nešto duži i on traje šest godina. Senat ima ulogu stabilizatora, i njegova ekskluzivna ovlašćenja su potvrđivanje ministara, ambasadora, sudija Vrhovnog suda, kao i odobravanje međunarodnih ugovora, ali i ratnih operacija.
Tanjug AP/J. Scott Applewhite
Da bi jedan zakon stupio na snagu, moraju da ga potvrde oba doma.
Donedavno, američki predsednik Donald Tramp i njegova republikanska stranka kontrolisali su Kongres, a danas je situacija obrnuta. Demokrate su odnele ubedljivu pobedu u onome što se naziva "plavi cunami", a ključ uspeha krije se u preuzetim mestima i saveznim državama, dakle, žargonski rečeno, u flipovanju.
Demokrate su uspele da naprave istorijski presedan i preotmu čak sedam senatorskih pozicija iz ruku republikanaca. Države koje su promenile stranu su Ohajo i Ajova, međutim tu se nalaze i neka konzervativna uporišta, poput Teksasa i Kanzasa. Sa ovim preokretom, Demokrate su osigurale čvrstu većinu od 54 mesta u Senatu. A osim Senata, Demokratska stranka preuzela je kontrolu i nad Predstavničkim domom, prešavši prag od neophodnih 218 mesta, dobivši 25 novih. Ovaj rezultat donosi istorijski trenutak za američku političku scenu: jedan od kandidata Demokrata, Hakim Džefris, postaće prvi afroamerikanac na poziciji predsedavajućeg Predstavničkog doma, i on preuzima takozvani "čekić moći" i postaje treća najvažnija figura u državi, iza predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država.
Iako Demokrate sada kontrolišu Kongres i mogu da pokreću istrage, Donald Tramp i dalje ima u rukama ključni ustavni adut, a to je pravo predsedničkog veta. To znači da predsednik može da odbije i blokira bilo koji zakon koji mu novi Kongres pošalje na sto. Kada novi saziv zvanično stupi na snagu 3. januara 2023. godine, počeće politički rat iscrpljivanja. Naime, Demokrate će, sa jedne strane, kontrolisati novac i zakone, a Tramp pravo predsedničkog veta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)