Šta je Trampova "Zlatna kupola", američki stručnjaci tvrde: "Takva je potrebna i Evropi"
Komentari
08/06/2025
-19:09
Ideja je jednostavna, ali i složena u isto vreme: balističke rakete ispaljene na ciljeve bilo gde u Sjedinjenim Američkim Državama bile bi otkrivene i presretnute pre nego što mogu da pogode zemlju. To je koncept plana američkog predsednika Donalda Trampa da izgradi "Zlatnu kupolu za Ameriku", program protivraketne odbrane koji bi imao vrtoglavu cenu čak i prema američkim standardima.
Međutim, vojni eksperti u SAD veruju da postoji pretnja naredne generacije koju predstavljaju zemlje poput Irana i Severne Koreje, kao i velike sile poput Kine i Rusije, što opravdava reorijentaciju zapadne strategije protivraketne odbrane – ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u Evropi.
"Velike sile poput Kine i Rusije ulažu u sposobnosti za napade na velike daljine. Ovo je složena pretnja od koje moramo da znamo da se odbranimo", rekla je za Euronews Patriša Bazilčik iz Centra za strateške i međunarodne studije.
"Zato je važno da Evropa ojača svoj sistem protivraketne odbrane", rekla je Bazilčik, istraživačica u okviru Projekta protivraketne odbrane pri Vašingtonskom think tanku.
Tanjug AP/Evan Vucci
Vilijam R. Forstčen, istraživač vojne tehnologije na Montreat koledžu u Severnoj Karolini, kaže još direktnije: "Za mene je to potpuno jasno. Potreban nam je novi strateški odbrambeni sistem. Nama je potreban, Evropi je potreban", rekao je za Euronews.
Forstčen je autor knjige "Jedna sekunda posle" ("One Second After"), studije o moći raketnog oružja da uništi čitave kontinentalne delove SAD.
"Takođe sam veoma zabrinut za Evropu. Iranska EMP raketa mogla bi da uništi čitavu elektroenergetsku mrežu zapadne Evrope", dodao je.
Povezane vesti
EMP znači elektromagnetni puls. Kada se "detonira", EMP oružje proizvodi impuls energije koji stvara snažno elektromagnetno polje sposobno da izazove kratki spoj na širokom spektru elektronske opreme, posebno računara, satelita, radio uređaja, radarskih prijemnika pa čak i civilnih semafora.
Forstčen je rekao da bi EMP napad pokrenuo lančanu reakciju smrtonosnih događaja. Prva stvar koju bi ljudi izgubili bila bi voda, zatim snabdevanje hranom i lekovima. Nakon toga bi nastupile bolesti.
Dugoročni opstanak, dodao je, zavisio bi od toga da se čovek nalazi na pravom mestu u pravo vreme sa odgovarajućim zalihama hrane.
Prema Tomasu Nađiju, stručnjaku za nuklearnu, svemirsku i protivraketnu odbranu u think tanku GLOBSEC, inicijativa "Zlatna kupola", koja je još u ranoj fazi, suočava se sa značajnim izazovima - uskim grlima u proizvodnji, nedostatkom komponenti i uobičajenim unutrašnjim sukobima u odbrambenoj zajednici u Vašingtonu.
U Evropi je izazov drugačiji. Ukoliko dođe do velikog sukoba sa Rusijom, raketne pretnje bi bile podjednako, ako ne i značajnije kritične s obzirom na moskovsku "ograničenu sposobnost da duboko projicira kopnene snage na teritoriju NATO-a. U takvom scenariju, Rusija bi vrlo verovatno više računala na raketne udare iz daljine", rekao je Nađi.
Bremerhafen, Antverpen ili Hamburg mogli bi da budu meta – kaže bivši general
Slično mišljenje deli i Ben Hodžs, koji je komandovao američkom vojskom u Evropi od 2014. do 2018.
"Pretnje iz Rusije već postoje, setite se njihove sabotaže u Baltičkom moru. Za tri do četiri godine, njihov sledeći korak bi mogli biti vazdušni udari na Bremerhafen, Antverpen ili Hamburg, da vide kako NATO reaguje", rekao je za Euronews, dodajući: "Svakako, postoji potreba za protivraketnom odbranom".
Unsplash
Povezane vesti
Ipak, protivraketna odbrana dugo je zapostavljena tema evropske odbrambene politike. Većini zemalja nedostaje dovoljno presretača da bi odbile masovne napade, a mnoge su svoje dragocene sisteme donirale Ukrajini.
Evropske zemlje su na to reagovale tek nedavno. Inicijativa Evropski nebeski štit (European Sky Shield Initiative – ESSI), koju je prvobitno predložio tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc 2022. godine, predstavlja projekat izgradnje integrisanog evropskog sistema vazdušne odbrane na zemljištu, koji uključuje i sposobnost protivbalističke odbrane. Do danas u inicijativi učestvuju 24 evropske države.
Ipak, ESSI ne može da se meri sa projektom Zlatna kupola, za koju američki predsednik Tramp želi da bude operativna pre nego što mu istekne mandat, a koji stručnjaci poput Patriše Bazilčik smatraju "ambicioznim".
Povezane vesti
"Trenutno postoji politički zamah, ali projekat zahteva i saradnju budućih administracija", rekla je.
Da li će naslednici Trampove administracije nastaviti da podržavaju i finansiraju Zlatnu kupolu, to je pitanje na koje niko nema siguran odgovor.
Tramp procenjuje ukupne troškove na 175 milijardi dolara, od kojih je 25 milijardi predviđeno u trenutnom predlogu budžeta.
Međutim, Kongresna budžetska kancelarija procenjuje troškove samih komponenti u svemiru između 166 milijardi i preko 540 milijardi dolara.
A šta ako projekat bude obustavljen nakon što Tramp napusti Belu kuću? Vilijam Forstčen to shvata. "Koliko god do tada potrošite, biće korisno".
Komentari (0)