Venecuela ima mnogo nafte, ali i nešto drugo što Americi treba: Eksploatacija nosi velike rizike
Komentari
13/01/2026
-14:22
Predsednik Donald Tramp izjavio je da će američke kompanije sada imati pristup ogromnim rezervama nafte u Venecueli. Međutim, pažnju njegove administracije privukla su i druga prirodna bogatstva te zemlje.
Prema rečima stručnjaka, Venecuela raspolaže neproverenim količinama minerala, metala i potencijalno retkih zemnih elemenata. Te sirovine su neophodne za industrije od odbrambene do tehnološke, a administracija je u više navrata naglašavala njihov značaj za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država.
Ipak, iako bi Vašington želeo da obezbedi pristup venecuelanskim strateškim resursima, stručnjaci upozoravaju da je to izuzetno težak zadatak i da ne bi značajno ojačalo američke lance snabdevanja. Količina i ekonomska isplativost mineralnih resursa u Venecueli ostaju neizvesni, a kompanije se suočavaju sa velikim rizicima prilikom eksploatacije ruda u toj zemlji, naročito bez dugoročnih bezbednosnih garancija.
Stručnjaci navode da se u mnogim od tih regiona nalaze gerilske jedinice i naoružane grupe koje se bave ilegalnom eksploatacijom zlata. Rudarenje retkih zemnih elemenata, koje zahteva ogromne količine energije, takođe može imati ozbiljne negativne posledice po životnu sredinu.
"Unutar administracije postoji svest da Venecuela, čak i mimo nafte, ima znatnu vrednost kada je reč o prirodnim resursima“, izjavio je Rid Blejkmor, direktor istraživanja u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta.
"Međutim, ako govorimo o uslovima pod kojima bismo mogli da eksploatišemo te mineralne resurse i plasiramo ih na tržište, to je daleko složenija priča - iskreno, čak i složenija od priče o nafti.“
Serhii Milientiev/Panthermedia/Joho/ImageSource/Profimedia
Čak i kada bi američke kompanije pokušale da eksploatišu retke zemne elemente u Venecueli, samo vađenje rude iz zemlje predstavlja tek jedan deo procesa. Ti materijali se najčešće potom šalju u Kinu na preradu, prenosi CNN.
Povezane vesti
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Kina je 2024. godine učestvovala sa više od 90 odsto u globalnoj preradi i rafinaciji retkih zemnih elemenata. Ta zemlja praktično ima monopol u obradi i preradi ovih sirovina, zahvaljujući decenijama državnih subvencija, širenju industrijskih kapaciteta i labavijim ekološkim propisima.
Retki zemni elementi postali su jedna od ključnih tačaka sporenja u trgovinskim tenzijama između Sjedinjenih Država i Kine. Peking je prošle godine uveo određene kontrole izvoza tokom trgovinskih sukoba, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog nedostatka sigurnih lanaca snabdevanja ovim strateški važnim materijalima u SAD.
Uloga Kine
"Kina i dalje ima gotovo jedinstven kapacitet za preradu retkih zemnih metala, a tu industrijsku i geopolitičku prednost nije moguće prevazići preko noći“, izjavio je Džoel Dodž, direktor za industrijsku politiku i ekonomsku bezbednost u Vanderbilt Policy Acceleratoru.
Strateški važni minerali obuhvataju različite sirovine, među kojima su aluminijum, kobalt, bakar, olovo i nikl. Na spisku se nalazi i 15 retkih zemnih elemenata, poput cerijuma, disprozijuma, neodimijuma i samarijuma. Pojam "retki zemni elementi“ odnosi se na grupu od ukupno 17 specifičnih metalnih elemenata.
Ove sirovine predstavljaju ključne sastojke u svakodnevnim tehnologijama, kao što su telefoni, baterije i TV ekrani, ali i u vojnoj i odbrambenoj opremi, uključujući lasere, borbene avione i rakete.
Naziv "retki zemni elementi“ zapravo je pogrešan, jer su ti elementi relativno rasprostranjeni u Zemljinoj kori, objašnjava Džuli Klinger, geografkinja i vanredna profesorka na Univerzitetu Viskonsin–Medison. Međutim, pravi izazov leži u njihovoj eksploataciji i preradi.
Američki zakonodavci su poslednjih godina izražavali zabrinutost zbog zavisnosti zemlje od uvoza ovih strateški važnih elemenata. Postojali su pokušaji da se u Sjedinjenim Državama razvije domaća eksploatacija i prerada retkih zemnih elemenata, ali rokovi za realizaciju takvih projekata mere se godinama, ako ne i decenijama.
Povezane vesti
Američki geološki zavod (USGS) ne uvrštava Venecuelu na listu zemalja koje raspolažu retkim zemnim elementima. Na toj listi se, između ostalih, nalaze Kina, Sjedinjene Države, Brazil i Grenland.
FoNet/Liu Bin/Xinhua
Stručnjaci navode da su dve i po decenije vladavine predsednika Uga Čaveza i Nikolasa Madura dovele do ozbiljnog nedostatka informacija o stvarnom obimu prirodnih resursa Venecuele.
Ipak, smatra se da zemlja raspolaže nalazištima pojedinih minerala, poput koltana, iz kojeg se dobijaju metali tantal i niobijum, kao i boksita, koji može sadržati aluminijum i galijum. Tantal, niobijum, aluminijum i galijum USGS svrstava u strateški važne minerale.
Čavez je još 2009. godine isticao prirodna bogatstva zemlje, uključujući i takozvano "plavo zlato“, kako se koltan često naziva, navodeći da je u Venecueli otkriveno veliko nalazište tog minerala, preneo je Rojters.
Maduro je 2016. godine uspostavio Orinoko rudarski pojas, područje Venecuele namenjeno istraživanju i eksploataciji minerala. Međutim, taj region je godinama pogođen ilegalnim rudarenjem.
"Iako zemlja leži na velikim nalazištima mineralnih resursa, ona je paralizovana kombinacijom loših geoloških podataka, niskokvalifikovane radne snage, organizovanog kriminala, nedostatka investicija i nestabilnog političkog okruženja“, naveo je Sung Čoi, analitičar za metale i rudarstvo u BloombergNEF-u.
"Uprkos postojećem geološkom potencijalu, malo je verovatno da će Venecuela imati bilo kakvu značajnu ulogu u sektoru strateških minerala, barem u narednoj deceniji“, zaključio je Čoi.
Komentari (0)