Politico: Zašto je Vladimir Putin najveći pobednik rata na Bliskom istoku?

Ruski predsednik Vladimir Putin ušao je u novu godinu suočen sa bolnim izborom: da ograniči svoju takozvanu "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini ili da rizikuje ozbiljnu štetu po domaću ekonomiju. Gotovo preko noći, američki predsednik Donald Tramp ponudio mu je rešenje. Američko-izraelski napadi na Iran doveli su do naglog skoka cena nafte, jačajući glavni izvor prihoda Kremlja i olakšavajući Putinu nastavak ratnih napora.

Nakon što je Izrael ovog vikenda bombardovao iranska naftna postrojenja, referentne cene sirove nafte skočile su iznad 100 dolara po barelu, dostižući najviši nivo od leta 2022. godine, kada su tržišta zabeležila rast nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Za Rusiju, nagli skok cena nafte predstavlja neočekivani finansijski dobitak u kritičnom trenutku, budući da su troškovi četvorogodišnjeg rata u Ukrajini pretili da izazovu unutrašnju ekonomsku krizu.

Iako napad na Iran može potkopati tvrdnje Moskve da čvrsto stoji uz svoje saveznike, on već donosi korist ruskoj ekonomiji, a samim tim i njenom ratu protiv Ukrajine – stavljajući Kremlj u povoljnu poziciju da iz ovog sukoba izađe kao jedan od glavnih dobitnika širenja konflikta na Bliskom istoku.

Ekonomski oporavak u poslednjem času

Pre samo nekoliko nedelja, raspoloženje među ruskom ekonomskom elitom bilo je sumorno. Nacrt budžeta ruskog Ministarstva finansija za tekuću godinu računao je na referentnu cenu od 59 dolara po barelu nafte tipa "Ural", glavne izvozne mešavine. Međutim, u januaru su prihodi od energenata pali na najniži nivo od 2020. godine, pogoršavajući već zabrinjavajuće fiskalno opterećenje.

Dok su zapadne sankcije, visoke kamatne stope i nedostatak radne snage vršili pritisak na ekonomiju, tenzije između Ministarstva finansija i Centralne banke oko načina ublažavanja štete postajale su sve očiglednije.

"To nije bio kolaps", izjavio je Sergej Vakulenko, viši saradnik u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju za Politico. "Ipak, vlada se suočavala sa teškim izborima; morala je da smanji potrošnju, poveća poreze, pa čak i da razmotri određeno smanjenje vojnih izdataka".

Credit: Антон Балаж / imageBROKER / Profimedia; Gavriil Grigorov / Zuma Press / Profimedia

Okončanje rata u Ukrajini nikada nije bilo na stolu, dodao je Vakulenko, ali je postajalo jasno da će čak i na tom frontu Rusija morati malo da "prištedi". A onda su Izrael i SAD napali Iran. Kako je Teheran uzvratio, a sukob prerastao u regionalni rat, transport kroz Ormuski moreuz je zaustavljen, što je rezultiralo eksplozijom cena nafte.

"Moskva je iznenada dobila ovaj poklon", rekao je Vladimir Milov, bivši zamenik ministra energetike koji je postao kritičar Kremlja u egzilu. "Dobili su pojas za spasavanje. Ovih dana ruski zvaničnici su veoma, veoma srećni".

"Strateška greška" Zapada

Umesto da se prodaje uz popust zbog zapadnih sankcija, ruska sirova nafta sada može da postigne visoke cene, jer se njeni glavni kupci – Indija i Kina, bore da obezbede zalihe. I sada će za to imati blagoslov Vašingtona.

Prošlog petka, Ministarstvo finansija SAD izdalo je 30-dnevno izuzeće koje dozvoljava Indiji kupovinu ruske sirove nafte kako bi se "omogućilo da nafta nastavi da teče na globalno tržište".

Dan kasnije, ministar finansija Skot Besent izjavio je da bi Sjedinjene Države mogle da "ukinu sankcije i drugim ruskim naftnim kompanijama", što predstavlja oštar zaokret u odnosu na prošlogodišnju politiku kažnjavanja zemalja koje kupuju ruske energente. Očekivano, Kremlj ovu priliku koristi do maksimuma.

"Rusija je bila i ostaje pouzdan snabdevač naftom i gasom", rekao je novinarima u petak portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, u izjavi koja je zvučala kao promotivna kampanja, dodajući da je potražnja za ruskim energetskim proizvodima porasla.

Tanjug/AP/Vyacheslav Prokofyev/Sputnik, Kremlin

U međuvremenu, pomoćnik Kremlja Kiril Dmitrijev pohvalio se u nizu objava na platformi X da "cunami naftnog šoka tek počinje", kritikujući odluku Evrope da se odrekne ruske energije kao "stratešku grešku".

U ponedeljak su komentatori bliski Kremlju delili članak Wall Street Journal-a koji predviđa da bi cene nafte mogle skočiti i na 215 dolara.

Dugoročna igra

Ipak, energetski stručnjaci upozoravaju da je prerano da Moskva proglasi pobedu. Da li će se kriza u Iranu pokazati kao lek za rusku ekonomiju, direktno zavisi od toga koliko dugo će ona trajati.

Milov navodi da bi, kako bi se osetila suštinska razlika za rusku ekonomiju, cene nafte morale da ostanu na trenutnom nivou oko godinu dana. "Mesec ili dva visokih cena sigurno će pomoći, ali je neće spasiti", rekao je on.

Kratkotrajan skok cena samo će "pomoći da se odlože teške odluke", dodao je Vakulenko. Postoji još jedan razlog zbog kojeg se Moskva nada nastavku sukoba: sa svakim danom borbi na Bliskom istoku, SAD troše zalihe oružja na koje se Ukrajina oslanja za svoju odbranu.

Credit: SalamPix/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Prema medijskim izveštajima, Rusija pruža Iranu obaveštajne podatke kako bi mu pomogla u ciljanju američkih ratnih brodova i aviona. Ubistvo iranskog lidera Alija Hamneija u američko-izraelskom vazdušnom napadu možda je uzdrmalo obećanje Rusije da će braniti svoje saveznike, ali Putin bi na kraju mogao da odluči da je to bila cena koju je vredelo platiti.