Karlos Šakal traži skraćenje jedne od tri doživotne kazne: Ime koje je odredilo sudbinu najpoznatijeg svetskog teroriste

Karlos Šakal, venecuelanski terorista koji stoji iza nekih od najvećih napada 1970-ih i 1980-ih godina, zatražio je od suda u Parizu da mu se smanji jedna od tri doživotne kazne na koje je osuđen.

Karlos Šakal, čije je pravo ime Iljič Ramirez Sančez, u zatvoru je od 1994. godine. 

Osuđen je na doživotne kazne zbog napada granatom u Parizu 1974. godine kada je poginulo dvoje ljudi, ubistva dva policajca i policijskog doušnika 1975, i serije bombardovanja u Parizu i Marselju 1982. i 1983. godine, kada je 11 ljudi poginulo i više od deset povređeno.

Nadimak "Šakal" dobio je od britanskog "Gardijana", kada je jedan dopisnik ovog lista blizu mesta gde se Sančez skrivao video roman "Dan šakala" Frederika Forsajta.

Što se tiče ovoga "Karlos", tako je, jednostavno, sam sebe nazvao.

On je sada zatražio da mu se skrati poslednja doživotna kazna za koju je osuđen, ona za napad iz 1974. godine.

Šakal u Libanu

Iljič Ramirez Sančez jedan je od najpoznatijih političkih terorista svog doba.

Rođen je 1949. godine u Karakasu, u Venecueli, u milionerskoj porodici. Ime Iljič dobio je zbog toga što je njegov otac bio posvećeni marksista, pa je odlučio da sina nazove po Vladimiru Iljiču Lenjinu, a upravo to kao da je predskazalo Ramirezovu budućnost.

Baš kao i njegov otac, Sančez je bio posvećen ideologijama marksizma i lenjinizma.

Upisao je Patris Lumumba Univerzitet u Moskvi 1968. godine, ali je 1970. izbačen odatle.

profimedia

Otišao je iste godine u Liban, gde se dobrovoljno pridružio Narodnom frontu za oslobođenje Palestine (PFLP), krajnje levičarskoj revolucionarnoj organizaciji koja se borila za nezavisnost Palestine i nije priznavala Izrael kao državu.

Učestvovao je u "Crnom septembru", poznatom i kao "Jordanski građanski rat", kada su se u Jordanu sukobile vojska te države i PFLP, što je rezultiralo hiljadama mrtvih. 

Karlos je već tada stekao reputaciju hrabrog borca među članovima svoje organizacije. 

Kidnapovanje i ubistva

Nakon još nekoliko bombaških napada širom Evrope, usledila su, između ostalog, i dva slučaja zbog kojih je kasnije osuđen na doživotne kazne.

Prvi je bacanje granate na francusku ambasadu u Holandiji, 13. septembra 1974. godine, kada je dvoje ljudi poginulo i 30 povređeno, a Karlos je preuzeo odgovornost za ovaj napad.

U junu sledeće godine, jednog od Karlosovih saradnika uhvatila su dva francuska tajna agenta. Doveli su Karlosa pred njega kako bi ga prepoznao, što je on i učinio.

Karlos je, međutim, ubio svu trojicu i pobegao sa mesta zločina.

AP/Michel Lipchitz

Iz Bejruta, učestvovao je u planiranju napada na sedište OPEK-a u Beču, i predvodio tim od šest osoba koji je 21. decembra 1975. godine izvršio ovaj napad.

Tri osobe su ubijene i 60 njih je zarobljeno kao taoci, a zahtevi Ramireza i PFLP-a bili su da na svaka dva sata austrijska državna televizija i radio stanica čitaju manifest kojim se proglašava "Palestinska stvar".

Taoci su naposletku oslobođeni, ali je Karlos izbačen iz PFLP zbog toga što nije ubio još njih, jer nisu svi uslovi bili ispunjeni.

Bombardovanja u Parizu i Marselju

Naredne, 1976. godine, Karlos je uhapšen u Jugoslaviji, odakle je pobegao u Bagdad. 

Primirio se u Jemenu, gde je osnovao sopstvenu organizaciju sastavljenu od sirijskih, libanskih i nemačkih pobunjenika. 

Povezao se i sa nemačkom tajnom policijom Štazi, koja mu je obezbedila smeštaj u Istočnom Berlinu i dala mu ljudstvo, automobil i dozvolu da nosi oružje u javnosti.

profimedia

U februaru 1982. godine, u Parizu su uhapšeni Karlosova supruga i jedan švajcarski terorista, kada je u njihovom automobilu pronađen eskploziv.

Nakon neuspešnih zahteva poslatih francuskoj ambasadi da ih oslobodi, kao odmazdu, Karlos je isplanirao i kasnije preuzeo odgovornost za nekoliko bombaških napada u Parizu i Marselju u kojimaje poginulo 11 osoba.

Hapšenje

Od početka 1980-ih, Karlos je nudio usluge svoje organizacije PFLP-u i drugim terorističkim grupama, čime je porastao pritisak međunarodne zajednice na one koji bi mu potencijalno pružili utočište.

Nakon skrivanja u Mađarskoj, Iraku, Libiji i na Kubi, Karlos se skrasio u Sudanu.

Upravo tu su ga, uz pomoć sudanskih vlasti, obaveštajne službe Francuske i SAD pronašle i konačno uhapsile.

Od tada je u zatvoru u Francuskoj, a predsednik Venecuele, Ugo Čavez, u nekoliko navrata je napominjao da mu je Karlos "cenjeni sunarodnik" i "dobri prijatelj".