Makron objavom promenio "i sve i ništa": Šta bi značilo francusko priznanje Palestine i hoće li druge zemlje tim putem?
Komentari
26/07/2025
-14:01
Jednom jedinom objavom, francuski predsednik Emanuel Makron promenio je sve — i ništa u isto vreme. Njegova večernja objava na mreži X, u kojoj je najavio da će Francuska u septembru priznati Palestinu kao državu — kao prva članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i G7 koja to čini — iznenadila je mnoge.
Iako se francusko priznanje već mesecima očekuje — zapravo je kratki rat između Izraela i Irana odložio samit o Izraelu i Palestini, koji je Pariz planirao u saradnji sa Saudijskom Arabijom i evropskim saveznicima — nije se očekivalo da će odluka biti objavljena na ovakav način, navodi CNN.
Dve ključne poruke
Iznenadna objava Makrona govori dve stvari, dodaje CNN. Prvo, da Emanuel Makron smatra da je sada trenutak za delovanje. Više od hiljadu stanovnika Gaze ubijeno je od maja dok su očajnički pokušavali da dođu do hrane, a desetine su preminule od same gladi.
Snimci izgladnelih, mršavih stanovnika Gaze, uključujući i decu, prizvali su slike najmračnijih trenutaka dvadesetog veka — iako to još uvek nije rezultiralo konkretnim delovanjem u vezi sa humanitarnom krizom.
Makronova odluka je hrabra — usledila je nakon poteza nekoliko evropskih saveznika, poput Irske, Norveške i Španije — ali predstavlja prvi korak ka tome da i velike svetske sile krenu tim putem.
"Razgovarao sam s drugim kolegama telefonom i siguran sam da nećemo biti jedini koji će u septembru priznati Palestinu", rekao je visoki zvaničnik francuskog predsedništva za CNN u četvrtak, nakon Makronove najave.
Pogledi će sada verovatno biti usmereni ka Velikoj Britaniji, a možda i Nemačkoj. Mogućnost da Sjedinjene Američke Države — najbliži saveznik Izraela, čak i bez Trampove administracije — učine isto, deluje nemoguće.
Povezane vesti
Ipak, za one koji su na terenu, odluka Francuske verovatno neće doneti značajne promene.
Taj potez Hamas je pozdravio kao "pozitivan korak". Za izraelske lidere, međutim, naišao je na veoma loš prijem. "Priznanje nagrađuje teror", izjavio je u četvrtak uveče izraelski premijer Benjamin Netanjahu, dok su drugi ministri tvrdili da ovaj potez sada opravdava zvaničnu aneksiju Zapadne obale.
Tanjug AP/Jehad Alshrafi
Slično raspoloženje brzo su podržale i Sjedinjene Američke Države, koje se sve više razlikuju od svojih zapadnih saveznika u Evropi po pitanju izraelskog rata u Gazi. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da SAD "snažno odbacuju" Makronov plan.
"Ova nepromišljena odluka samo služi propagandi Hamasa i unazadila je mir. To je uvreda za žrtve 7. oktobra", napisao je na mreži X.
Čak i ako bi međunarodno priznanje moglo čarobno doneti konkretne promene za Gazu, rok u septembru biće prekasno za Palestince koji gladuju pod izraelskom blokadom hrane.
Filip Lazarini, šef UNRWA-e, glavne agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice, izjavio je u četvrtak da ljudi u Gazi liče na "hodajuće leševe" dok glad uzima maha.
Svih 2,1 milion stanovnika Gaze sada se suočava s nesigurnošću u snabdevanju hranom, a u utorak je Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo da 900.000 dece gladuje.
Povezane vesti
Oko 70.000 dece već pokazuje znake pothranjenosti, dodali su.
Tanjug/AP/Benoit Tessier
Kako navodi CNN, Makronova samostalna objava takođe nagoveštava izvesnu dozu "očajanja" s njegove strane. On je lider koji na svetskoj sceni preferira delovanje kroz koalicije — jer snaga u brojevima obično donosi političku prednost i veći legitimitet.
Pre samo mesec dana, činilo se da je sve spremno za to da Francuska prizna Palestinu — planiran je samit u Rijadu, koji je Francuska trebalo da organizuje zajedno sa Saudijskom Arabijom, od 17. do 20. juna. Međutim, kada je 13. juna izbio otvoreni sukob između Izraela i Irana, taj plan se raspao.
Očekivanja stručnjaka bila su da će Francuska i Saudijska Arabija okupiti i druge saveznike u zajedničkom priznanju — snažan signal Jerusalimu i Vašingtonu o značaju rešenja dve države i potrebe za mirom.
Makron još može da ostvari svoju diplomatsku pobedu u septembru — ukoliko se druge zemlje pridruže Francuskoj u priznanju — ali to neće biti bez rizika po francuski diplomatski ugled i ozbiljnog ubeđivanja neodlučnih partnera.
"Ideja je da se izvrši mali pritisak na druge zemlje", rekao je visoki francuski zvaničnik za CNN.
Kolaković: Francuska ponovo želi da preuzme ulogu velikog arbitra na Bliskom Istoku
Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije za Euronews Srbija je ocenila da se radi o "zvaničnoj najavi francuskog predsednika" koja se uklapa u širi okvir ambicije Francuske da ponovo preuzme ulogu ključnog arbitra na Bliskom istoku.
"To je negde najavljivano u prethodnom periodu, moglo se prepoznati po koordinatama i prosto nekim aktivnostima francuske diplomatije“, rekla je Aleksandra Kolaković.
Kako je navela, najava priznanja treba da se posmatra u širem političkom kontekstu.
"Ja bih to posmatrala u jednom širem kontekstu francuske politike i generalno možemo to posmatrati u kontekstu ovog nastojanja da se ojača taj motor Evropske unije, francusko-nemački motor, što smo videli i kroz ovaj sastanak nedavni Makrona i Merca, ali i kroz ove aktivnosti koje se odnose na odnose između Kine i Evropske unije", dodaje ona.
Na pitanje da li je francuska reakcija zakasnila, Kolaković je odgovorila da to ima veze i sa unutrašnjom političkom situacijom u Francuskoj.
"Jer u znatnoj meri glasači u Francuskoj su se opredeljivali i prema tim slikama koje su dolazile i otuda i onaj rast levice koji je postojao u Francuskoj", dodaje ona.
Naglasila je da postoji i raznolik međunarodni odgovor.
"Izrael osuđuje Makrona i negde ga dovodi u situaciju da je on time priznao moć terorizma, odnosno terorističkih organizacija. Međutim, s druge strane vidimo i odobravanje od različitih struktura, pa ne samo unutar Francuske, već i šire. Španski premijer Sančez, recimo, pozdravio ovu odluku kao izuzetno potrebnu i hrabru", navodi ona.
Kolaković smatra da Makron ovim potezom želi da "Francuska ponovo preuzme tu ulogu velikog arbitra na prostoru Bliskog istoka", što je deo tradicionalnog pristupa francuske spoljne politike. Takođe, podseća da se približava kraj njegovog drugog predsedničkog mandata.
"On očigledno želi da zaokruži, da tako kažemo, svoja dva mandata i da ima određenu vrednost to što će on ostaviti u kontekstu spoljne politike, koja jeste bila od 2017. negde u središtu njegovih interesovanja i aktivnosti", ukazuje ona.
Kada je reč o praktičnim efektima ovog priznanja, Kolaković upozorava da "samo priznavanje države neće de facto značiti puno ukoliko ta država ne profunkcioniše, ne zaživi i ne garantuje jednu vrstu bezbednosti".
Komentari (0)