Zašto baš Aljaska? Sastanak Trampa i Putina održaće se na mestu koje čuva rusku prošlost
Komentari
14/08/2025
-08:04
Složena istorija i strateška lokacija Aljaske daju težinu prvom tet-a-tet sastanku između američkog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina otkako je Rusija počela sa invazijom punog obima na Ukrajinu.
Tramp i Putin sastaće se na Aljasci u petak, 15. avgusta kako bi razgovarali o okončanju rata u Ukrajini i to, ni manje, ni više, nego na američkom tlu koje ima bliske geografske i kulturne veze sa Rusijom.
Izbor Aljaske nije slučajan. Najistočnija savezna država SAD zauzima strateški i simboličan položaj u američko-ruskim odnosima koji traju vekovima.
Ovo nije prvi put da je Aljaska ugostila svetske lidere: Ronald Regan se ovde sastao sa papom Jovanom Pavlom II 1984. godine, a Ričard Nikson je baš tu pozdravio japanskog cara Hirohita 1971. godine. Međutim, razgovori sa ruskim predsednikom na Aljasci nose veći značaj.
Govoreći u ponedeljak u Beloj kući, Tramp je rekao da u petak "ide u Rusiju". Međutim, dok je Aljaska nekada bila deo Ruskog carstva, SAD su je 1867. godine kupile od carskog režima za 7,2 miliona dolara, oko 156 miliona dolara (134 miliona evra) po današnjim vrednostima.
Veze između Aljaska i Rusije su još dublje. Car Pavle I je 1799. godine osnovao Rusko-američku kompaniju, stvarajući trgovačke i kulturne veze koje i danas odzvanjaju.
Ruska prošlost
profimedia
Sada u potpunosti deo Sjedinjenih Država, Aljaska zadržava vidljive tragove svoje ruske prošlosti.
Povezane vesti
Istorijske zgrade su ostale, a prema zvaničnoj veb-stranici države, ruske pravoslavne crkve su aktivne u oko 80 zajednica.
Mnoge od njih i dalje koriste stari ruski pravoslavni kalendar, uključujući proslavu Božića 7. januara po zapadnom kalendaru.
Domorodačka plemena poput Jupika i Čukčija živela su vekovima na obe strane Beringovog moreuza i održale su porodične, kulturne i trgovinske veze uprkos formalizaciji granice između SAD i Rusije.
Ne uvek prijateljski nastrojena
Geografija Aljaske oduvek je bila od vitalnog strateškog značaja. Nazvana "čuvarom severa", ona je najbliža savezna država Rusiji: samo 88 kilometara razdvaja njihova kopna, a u Beringovom moreuzu neka ostrva leže na samo 3,8 km udaljenosti.
Tokom Hladnog rata, vlada Mihaila Gorbačova pominjala je region kao "ledenu zavesu". Aljaska je bila dom velikim vazduhoplovnim i kopnenim vojnim bazama SAD-a, koje su delovale kao komandni centri, logistički čvorovi i baze za lovačke presretače u pripravnosti.
Danas, Aljaska je dom stanica Severnog upozoravajućeg sistema, zajedničkog radarskog sistema Sjedinjenih Država i Kanade za odbranu vazušnog prostora regije od potencijalnih upada ili napada iz polarnog regiona Severne Amerike.
Osporavani "auto-put" do Arktika
profimedia
Danas, Aljaska se nalazi na ulazu u promenjivi Arktik. Beringov moreuz jedini je direktni pomorski prolaz između Tihog i Arktičkog okeana, a kako se morski led povlači zbog klimatskih promena, vrednost rute za brodske kompanije raste.
Povezane vesti
Severni morski put, koji prati rusku arktičku obalu, postaje prohodniji, nudeći kraći put između Azije i Evrope, a to izaziva i interesovanje i zbog sve veće važnosti Grenlanda.
Saobraćaj kroz moreuze uključuje kontejnerske brodove, tankere za naftu, brodove za prevoz rude i minerala, kao i brodove koji opslužuju naftna, gasna i rudarska postrojenja na Aljasci i u Sibiru.
Zemlja bogata resursima
Bogatstvo Aljaske u prirodnim resursima doprinosi njenom strateškom značaju. Država ima procenjene rezerve sirove nafte od 3,4 milijarde barela i 125 triliona kubnih stopa prirodnog gasa. Svrstava se među vodeće države u proizvodnji nafte u zemlji, sa velikim prinosima sa Severnog nagiba i polja Prudoe Bej.
Ovi resursi od ključnog su značaja za energetsku bezbednost SAD-a, jer razvoj nafte, gasa i kritičnih minerala na Aljasci smanjuje zavisnost i jača i ekonomsku i nacionalnu bezbednost.
Mineralna proizvodnja države uključuje značajne količine cinka, olova i uglja, kao i drugih materijala koji se smatraju ključnim za modernu industriju. Njene ogromne borealne šume takođe obezbeđuju drvnu građu, pri čemu domorodačke korporacije odgovaraju za više od polovine ukupne proizvodnje na Aljasci.
Komentari (0)