Vidre, ledena pustinja i topli diplomatski odnosi: Zašto je Rusija prodala Aljasku Americi za bagatelnu cenu
Komentari
13/08/2025
-17:37
Oči planete ovih dana su uperene u krajnji sever Sjedinjenih Američkih Država, gde će se odigrati sastanak lidera Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa.
Odabir te lokacije nije slučajan - Aljaska je bila deo Ruskog carstva pod vlašću cara Aleksandra Drugog sve dok nije prodata Americi 1867.
Rusi prvobitno nisu zauzeli tu teritoriju oružjem, nego - krznom. Naime, sredinom 18. veka trgovci i pustolovi su krenuli ka istoku preko Sibira, vođeni obećanjem o unosnoj trgovini krznom morskih vidri, a Katarina Velika odobrila je osnivanje Rusko-američke kompanije, dajući joj monopol na trgovinu i upravljanje tim područjem.
Jedan od trgovaca po imenu Aleksandar Baranov učvrstio je rusku vlast u regionu proširujući naselja i nemilosrdno gušeći otpor domaćeg stanovništva, posebno naroda Tlingit, koji mu je dodelio nadimak "Bezdušni", piše Guardian.
Ubrzo su stigli i misionari Ruske pravoslavne crkve, koji su podigli prve crkve. U Novom Arhangelsku (današnja Sitka) izgradili su Katedralu Svetog Mihaila, čija se zelena kupola, na pozadini glečera i više od 150 godina kasnije ističe na panorami grada.
Unsplash
Ali do sredine 19. veka teritorija je postala finansijski teret za Sankt Peterburg, naročito nakon poraza u Krimskom ratu, a dodatno su rasle i bojazni zbog britanskog širenja mornarice na Pacifiku.
U pismu prijatelju iz jula 1867, Eduard de Štokl, ruski izaslanik u Vašingtonu i glavni pregovarač prodaje, priznao je:
Povezane vesti
"Moj sporazum naišao je na snažno protivljenje… ali to proističe iz činjenice da kod kuće niko nema predstavu o stvarnom stanju naših kolonija. Jednostavno se radilo o tome da ih prodamo ili gledamo kako nam ih oduzimaju".
"Uvreda" za Ruse, "razbacivanje" za Amerikance
Prodaja Aljaske pokazala se kao retka diplomatska pobeda za obe strane: za Rusiju, način da povrati novac i stekne novog, sve moćnijeg saveznika i izbegne potencijalni sukob sa Britanijom, dok je za SAD, to bila prilika da spreče evropsko širenje i potvrde svoj rastući uticaj na Pacifiku.
Ipak, kada je Rusko carstvo pristalo na prodaju 1867. godine, malo ko je to odmah video kao čistu pobedu.
U Sankt Peterburgu, pojedini su je smatrali poniženjem, jer je cena od 7,2 miliona dolara, makar i za koloniju koja nikada nije bila dragulj carstva, delovala uvredljivo niska.
Greg Vaughn / VWPics / imago stock&people / Profimedia
Liberalni list "Golos" transakciju je nazvao "duboko uvredljivu za sve prave Ruse".
"Zar je nacionalni ponos zaista toliko bezvredan da se može žrtvovati za svega šest ili sedam miliona dolara", pisalo je u članku.
S druge strane, državni sekretar SAD Vilijam H. Sjurd, koji je pregovarao o sporazumu, bio je ismevan jer je, po mišljenju kritičara, potrošio nerazumnu sumu na zaleđenu pustoš. New-York Daily Tribune kupovinu je nazvao "nominalnim posedovanjem neprohodnih snežnih bespuća".
Povezane vesti
"Možemo potpisati sporazum s Rusijom", gunđao je urednik u osvrtu, "ali ne možemo potpisati sporazum sa Severnim vetrom ili Snežnim kraljem".
Neki su se pitali da li je cena bila sumnjivo niska i da li je Rusija jednostavno uvalila bezvredan komad teritorije. "Rusija nam je prodala isceđenu pomorandžu. Kakva god bila vrednost te teritorije i njenih okolnih ostrva za nas, za Rusiju ona više ne postoji", pisao je New York World 1. aprila 1867.
Najtopliji diplomatski odnosi SAD i Rusije
Međutim, uskoro je došlo do neočekivanog preokreta u percepciji ovog "bezvrednog" parčeta ledene zemlje. Zlatna groznice s kraja 19. veka, a zatim i otkriće naftnih polja decenijama kasnije, pretvorili su ono što se nekada ismevalo kao glup potez u jednu od resursima najbogatijih teritorija SAD i jedan od najvećih istorijskih uspeha.
Wikipedia/Emanuel Leutze
Povezane vesti
Niska cena ostala je urezana u ruskom sećanju i povremeno podsticala marginalne nacionalističke pozive na povraćaj Aljaske. Godine 1974, kada su Amerikanci protestovali zbog niske cene koju je SSSR platio za pšenicu, sovjetski trgovinski zvaničnik Vladimir Alkimov cinično je primetio da je Aljaska prodata za samo sedam miliona dolara.
Međutim, davne 1867. godine raspoloženje je bilo potpuno drugačije. Prodaja Aljaske otvorila je kratkotrajan period toplih diplomatskih odnosa između Rusije i SAD.
To zbližavanje kulminiralo je 1871. godine, kada je Veliki vojvoda Aleksej Aleksandrovič predvodio mornaričku eskadru u Njujork, gde ga je dočekala vojna parada, gala prijemi i građanske počasti.
Kada se Tramp i Putin ove nedelje sastanu na Aljasci, pozadina će biti perspektiva istorijskog obnavljanja veza. Za Kijev, nada je da ovaj put takva toplina neće doći nauštrb njegove teritorije, i da je era trgovanja zemljom kao valutom u dogovorima velikih sila stvar prošlosti, zaključuje Guardian.
Komentari (0)