Generalna skupština UN uzdrmala Izrael: Rešenje o dve države dobija sve veću podršku, ko još okleva?

Desetine lidera iz celog sveta okupilo se juče, u ponedeljak u UN-u da podrže palestinsku državu, što predstavlja prekretnicu u diplomatiji skoro dve godine nakon izbijanja rata u Pojasu Gaze, uprkos snažnom protivljenju Izraela i SAD-a.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će njegova zemlja priznati državu Palestinu tokom Generalne skupštine organizovane na zahtev Francuske i Saudijske Arabije. Ovaj korak bi mogao da podigne moral Palestincima, premda ne deluje da će značajno promeniti situaciju na terenu.

Izraelska vlada je izjavila da neće biti palestinske države, dok nastavlja svoju borbu protiv Hamasa u Gazi nakon nezapamćenog napada palestinske organizacije na izraelsku teritoriju 7. oktobra 2023. godine.

Izrael je izazvao osudu međunarodne zajednice zbog načina na koji vodi svoje vojne operacije u Gazi, gde je više od 65.000 Palestinaca ubijeno od početka rata.

Štaviše, poslednjih nedelja izraelska vojska je započela široku kopnenu operaciju za zauzimanje grada Gaze, najvećeg urbanog centra u enklavi.

"Moramo otvoriti put ka miru", izjavio je Makron na početku jučerašnjeg sastanka.

"Moramo učiniti sve što možemo da održimo samu mogućnost rešenja o dve države, gde će Izrael i Palestina živeti jedno pored drugog u miru i bezbednosti", naglasio je pre nego što je objavio priznavanje palestinske države od strane zvaničnog Pariza, izazvavši aplauz prisutnih.

Tanjug AP/Yuki Iwamura

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, kanadski premijer Mark Karni i generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš takođe su bili među govornicima na sastanku.

Španski premijer Pedro Sančez, čija je vlada priznala palestinsku državu 2024. godine, izjavio je u intervjuu za Rojters da je priznavanje države Palestine od strane različitih zemalja u poslednje vreme veoma značajno.

"Imamo dve zemlje (stalne članice) Saveta bezbednosti UN-a, Britaniju i Francusku, koje priznaju državu Palestinu, i drugo, u zapadnom društvu (...) danas postoji velika većina zemalja koje već priznaju palestinsku državu", objasnio je.

Makron je predstavio okvir za obnovljenu Palestinsku upravu koja bi trebalo da sprovede reforme, međutim, pomenuo je postizanje primirja sa Izraelom i oslobađanje svih izraelskih talaca koje drži Hamas, kao preduslove za funkcionisanje francuske ambasade u Palestini.

Uoči Generalne skupštine UN-a, koja se održava ove nedelje, Luksemburg, Malta, Belgija i Monako su juče, u ponedeljak, objavili da priznaju palestinsku državu.

Ukupno više od tri četvrtine od 193 zemlje članice UN-a priznalo je državu Palestinu.

"Pozivamo one koji to još nisu učinili, da to učine", izjavio je palestinski predsednik Mahmud Abas govoreći na sastanku putem video-veze, pošto mu SAD nisu izdale vizu da bi mogao lično da prisustvuje.

"Tražimo vašu podršku da Palestina postane punopravna članica UN-a", dodao je i obećao da će sprovesti reforme i raspisati izbore u roku od godinu dana nakon postizanja primirja u Gazi.

Delegacija koja predstavlja državu Palestinu u UN-u ima status posmatrača i nema pravo glasa. Da bi postala punopravna članica UN-a, Palestina bi trebalo da dobije odobrenje Saveta bezbednosti UN-a, gde SAD imaju pravo veta.

SAD i Izrael su bojkotovali jučerašnji sastanak. Izraelski ambasador u UN-u Dani Danon izjavio je da će Izrael razmotriti kako da odgovori na najave zemalja o priznavanju palestinske države nakon povratka premijera Benjamina Netanjahua iz Njujorka sledeće nedelje.

"Ova pitanja bi trebalo da budu predmet pregovora između Izraela i Palestinaca u budućnosti", naglasio je Danon.

Planirano je da se Netanjahu sastane sa američkim predsednikom Donaldom Trampom 29. septembra u Vašingtonu.

Evropa podeljena

Tanjug AP/Sean Kilpatrick/The Canadian Press via AP

Iako većina evropskih zemalja sada priznaje palestinsku državu, dve od najvećih ekonomija kontinenta - Nemačka i Italija, naglasile su da ne nameravaju da preduzmu ovaj korak u bliskoj budućnosti.

Nemačka, vatreni pobornik Izraela zbog Holokausta, sve više kritikuje izraelsku politiku, ali insistira da priznanje palestinske države treba da usledi nakon političkog procesa koji će dovesti do rešenja dve države.

Ipak, portparol nemačke vlade je juče naglasio da Izrael ne bi trebalo da nastavi sa novim aneksijama okupiranih palestinskih teritorija.

Italija je procenila da bi priznanje palestinske države bilo "kontraproduktivno".

Sa svoje strane, Izrael razmatra aneksiju delova okupirane Zapadne obale kao mogući odgovor, kao i preduzimanje određenih bilateralnih mera protiv Pariza, kako su izjavili izraelski zvaničnici.

Moguće aneksije novih palestinskih teritorija mogle bi imati suprotan efekat od onog koji Izrael želi i otuđiti ga od zemalja u regionu, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata.

UAE, ekonomski i diplomatski najvažnija zemlja među arapskim državama koje su normalizovale odnose sa Izraelom na osnovu Abrahamskih sporazuma iz 2020. godine, već su upozorili da bi nove aneksije podrile duh sporazuma.

I SAD su zapretile mogućim posledicama državama koje preduzimaju mere protiv Izraela.