"Zatvaranje" u SAD-u: Šta tačno znači obustava rada vlade i kako će uticati na Evropu?

U prvoj polovini svog drugog mandata, Donald Tramp je pokušao da smanji federalnu radnu snagu SAD svim mogućim sredstvima.

Platio je, dakle, više od 200.000 zaposlenih da ne rade, raspustio je čitave službe preko ozloglašenog Ministarstva za efikasnost vlade (Doge) pod vođstvom Ilona Maska i pravno se borio protiv svakog pokušaja radnika da zadrže svoje poslove.

Američki predsednik sada vrši svoj najsmeliji potez do sada: da iskoristi "zatvaranje" vlade (shutdown) da nastavi svoj rad i sprovede masovna otpuštanja.

Kongres nije postigao dogovor o odobravanju novog finansiranja (rok je istekao u sredu ujutru) i Tramp će verovatno ubrzati svoje napore da "oreže" javnu upravu.

Vlada, dakle, "spušta roletne". Kako sve ukazuje, njena veličina bi mogla biti dramatično smanjena, što konzervativci žele već decenijama.

Oko 275.000 federalnih službenika - više od desetine radne snage, napustiće javnu upravu dobrovoljnim odlaskom do kraja decembra, prema rečima predstavnika Kancelarije za upravljanje osobljem.

Tramp koristi pretnju trajnim rezovima da cilja radna mesta koja nisu u skladu sa njegovim prioritetima. Drugim rečima, kako navodi Atlantic, "on može iskoristiti zatvaranje vlade da završi misiju koju je započeo DOGE".

Kako smo došli do "zatvaranja" vlade?

AP Photo/Jacquelyn Martin

Republikanci su predložili produženje finansiranja vlade na trenutnom nivou do 21. novembra, kako bi članovi Kongresa mogli da nastave da rade na zakonskim predlozima.

Demokrate su dale protivpredlog da vlada ostane otvorena do oktobra, ali su dodali odredbe o zdravstvenoj zaštiti i ograničenja na sposobnost predsednika Trampa da zadrži finansiranje, što većina Republikanaca nije prihvatila.

Iako su neslaganja oko budžeta česta u američkoj politici, ovaj sukob je posebno napet jer Tramp čini sve da drastično smanji veličinu vlade. Juče je, u poslednjem pokušaju da se spreči zatvaranje, održao sastanak sa četiri lidera Kongresa, vodećim demokratama u Predstavničkom domu i Senatu, kao i njihovim republikanskim kolegama, ali nije postignut napredak.

Treba napomenuti da republikanci kontrolišu oba doma Kongresa, ali u Senatu nemaju 60 glasova potrebnih za usvajanje zakona o potrošnji. Demokrate, koje imaju određeni uticaj u ovom slučaju, odbijaju da podrže zakon koji su podneli republikanci, tvrdeći da će otežati finansijsku mogućnost Amerikanaca za zdravstvenu zaštitu.

Oni traže proširenje poreskih kredita koji će učiniti zdravstveno osiguranje jeftinijim za milione Amerikanaca i poništavanje Trampovih rezova u Medicaid programu.

Takođe se protive smanjenju troškova u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Nacionalnim institutima zdravlja (NIH).

Šta sledi dakle? Generalno, tokom perioda zatvaranja, radnici na ključnim pozicijama nastavljaju da rade normalno - neki od njih bez nadoknade - ali državni službenici koji se smatraju nebitnim privremeno se stavljaju na neplaćeno odsustvo.

To znači da se očekuje da će usluge poput programa pomoći u ishrani, federalno finansiranih vrtića, izdavanja studentskih kredita, inspekcije hrane i aktivnosti u nacionalnim parkovima biti ograničene ili zatvorene.

Takođe bi moglo doći do kašnjenja u putovanjima ako se sukob nastavi i neplaćeni radnici prestanu da se pojavljuju na poslu.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Produženo zatvaranje bi takođe moglo imati sekundarne efekte na ekonomiju SAD-a. Tokom prvog Trampovog mandata bilo je tri zatvaranja, uključujući i rekordno zatvaranje u američkoj istoriji izazvano neslaganjima oko finansiranja zida na granici sa Meksikom, koje je trajalo 36 dana i završilo se u januaru 2019.

Budžetska kancelarija Kongresa (CBO) procenila je da je to smanjilo ekonomsku proizvodnju za oko 11 milijardi dolara, uključujući 3 milijarde dolara koje nikada nisu nadoknađene.

Zatvaranja zbog budžeta su gotovo jedinstvena u političkoj istoriji SAD-a. Prema američkom sistemu, različite grane vlade moraju postići dogovor o planovima potrošnje pre nego što oni postanu zakon.

U većini zemalja, glasanje o budžetu se pretvara u glasanje o poverenju samoj vladi. Ali pošto SAD imaju jednake i često podeljene grane vlasti, to ovde ne važi.

Kako će to uticati na Evropu?

Aktuelna budžetska borba u Vašingtonu ima neželjenu posledicu nanošenja štete evropskoj ekonomiji. Posebno bi izvoznici iz EU mogli da se suoče sa teškim periodom.

Dakle, zašto bi korporativna Evropa trebalo da bude zabrinuta zbog državnih službenika sa druge strane Atlantika koji ne mogu da rade?

Pa, gašenje zaustavlja ili smanjuje mnoge federalne operacije poput davanja zajmova ili dozvola i remeti rad vladinih agencija koje vrše nadzor, usporavajući ekonomsku aktivnost.

Ono što ovo čini značajnijim je njegov tajming. Ove godine, američka ekonomija već plovi kroz sporiji rast, uporne inflatorne pritiske i povećanu finansijsku nesigurnost.

Gašenje doprinosi ovoj nesigurnosti i ima potencijal da pokrene lančanu reakciju ekonomskih posledica.

Uzmimo evropske trgovinske kompanije. Već uznemirene haosom oko carina, one se oslanjaju na konzistentne i predvidljive tržišne uslove da bi planirale svoju proizvodnju, raspoređivale resurse i zadovoljavale potrebe svojih kupaca.

AP Photo/Jacquelyn Martin

Čak i blago usporavanje ekonomske aktivnosti dovelo bi do smanjenja američkog uvoza, što bi smanjilo potražnju za evropskim kompanijama, čiji bi rast, prihodi i profitabilnost zauzvrat bili pogođeni.

Evropski uvoz koji stiže u Ameriku susrešće se sa manje vladinog osoblja u lukama i carini koji obavljaju administrativne i regulatorne zadatke povezane sa uvozom i izvozom robe.

Kao rezultat, doći će do kašnjenja koja mogu produžiti vreme potrebno da roba stigne do svojih odredišta, remeteći raspored isporuka.

Kašnjenja mogu imati kaskadne efekte na lance snabdevanja koji se oslanjaju na precizno tajmiranje da bi efikasno funkcionisali. Ovo može dovesti do neočekivanih troškova za ubrzanu isporuku i kazni za propuštene rokove isporuke.

Pored toga, postoji opasnost od potencijalnog zaustavljanja odobrenja izvoznih dozvola.

Evropskim kompanijama su potrebna ova odobrenja ili obnavljanje dozvola, da bi uopšte obavljale svoje poslovne operacije u SAD.

"Kompanije će biti zamrznute, ne mogu dobiti nikakva odobrenja, dozvole ili licence, ne mogu prodavati korporativni dug u SAD", rekao je za Euronews advokat koji se bavi pregovaranjem o transatlantskim poslovima za multinacionalne korporativne klijente.

"Gašenje vlade šalje kući ljude koji sprovode propise, ali sami propisi ostaju – i ostaju da se poštuju"

Obratite posebnu pažnju na sektore koji se oslanjaju na američku potražnju kao što su mašinerija, automobilske komponente ili hemikalije.

Te kompanije bi mogle videti padove na berzi dok investitori reaguju na neizvesnost u SAD.

Govoreći o finansijskim tržištima, produžena neizvesnost u SAD mogla bi dovesti do rasta kamatnih stopa na američke državne obveznice, jer bi ih investitori smatrali rizičnijim. To bi dovelo do viših stopa i u drugim delovima sveta.

U Evropi, na primer, ovo bi moglo da potisne berze, poveća troškove finansiranja javnih deficita i smanji ukupnu potražnju zbog većih troškova kredita.

Rast stopa bi povećao rizik od neizvršenja obaveza prezaduženih dužnika, a samim tim i od finansijske krize.

Kako bi nedostatak budžetskog sporazuma u Vašingtonu ugrozio finansiranje američke podrške određenim zemljama, rizici od geopolitičke nestabilnosti bi se povećali, što bi umanjilo poslovne investicije i pojačalo pad potražnje već pogođene inflacijom.

Ekonomisti procenjuju da bi dvonedeljno gašenje američke vlade imalo negativan uticaj na BDP EU od 4 milijarde evra. Ako bi gašenje trajalo 8 nedelja, uticaj bi se povećao na 16 milijardi evra.

Odgovor na pitanje da li će zaista doći do ovoga, je u rukama političara u Vašingtonu...