Dvogodišnji palestinski blizanci ceo svoj život u ratu: "Nadam se da će nam deca odrastati"
Komentari
07/10/2025
-12:00
Palestinski blizanci, Udaj i Hamza Abu Odah, ne poznaju ništa osim rata otkako su rođeni u Gazi, manje od mesec dana nakon što je sukob počeo 7. oktobra 2023. godine.
Njihovi životi su od samog početka oblikovani i obeleženi razornom izraelskom vojnom ofanzivom, pokrenutom kao odgovor na smrtonosni napad palestinske militantne grupe Hamas na jug Izraela — pre tačno dve godine.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu prihvatio je plan američkog predsednika Donalda Trampa za Gazu, a Hamas ga je delimično prihvatio, ali i dalje nema nikakve sigurnosti kada – i da li uopšte – će taj plan okončati borbe.
Majčine nade ka boljoj budućnosti
Otkada su rođeni 2. novembra 2023. godine, blizanci su izgubili dom i živeli po šatorima i na ulici. Njihov otac je poginuo pokušavajući da dođe do humanitarne pomoći, a dva brata su ranjena.
Trpe stalnu glad, česte bolesti i iznova preživljavaju zastrašujuća bombardovanja.
Sada žive u prenatrpanom kampu na plaži, okruženi gotovo neprekidnim plačem ljudi, povicima uličnih prodavaca, pretećim zujanjem ratnih aviona i pucnjavom koja odjekuje iz daljine.
Tanjug/AP/Yousef Al Zanoun
Njihova majka Iman sanja drugačiju budućnost za svoje sinove: mir, hranu, dom i školu.
Povezane vesti
Dečaci su već traumatizovani i zaostaju u razvoju. Ona se plaši da će, ako se izraelski napadi nastave, oni — kao i čitava nova generacija dece u Gazi — biti sve dublje ranjeni.
"Plašimo se da ovaj rat nikada neće stati, da ima početak, ali ne i kraj", izjavila je ona.
Radost i tuga
Porodica je pobegla iz svog doma blizu linije fronta na početku rata i sklonila se u prenatrpanu školu. Goriva je bilo veoma malo, a kada je Iman počela da se porađa, morala je peške do bolnice. Odeljenje za porodilje bilo je prepuno ranjenika.
"Peške sam išla do bolnice Al-Nasser da se porodim. Silazila sam niz stepenice, bila sam u trudovima, pukao mi je vodenjak, a nije bilo nikoga da mi pomogne, nikoga. Pozvala sam muža, došao je po mene i zajedno smo išli“, ispričala je Iman.
Pucnjava, pogrebne povorke i jauci iz obližnje mrtvačnice mešali su se sa plačem novorođenih beba, priseća se Mohammed Salem, fotograf agencije Reuters koji je tog dana bio u bolnici.
"Osećaj među doktorima i pacijentima bio je čudan – emotivna mešavina radosti i tuge“, rekao je.
Habboub Ramez/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Iman se porodila ubrzo po dolasku, a blizanci su imali po 3 kilograma. Izrael je na početku rata potpuno prekinuo dotok svih potrepština u Gazu, pa su vladale nestašice bebi formule i osnovnih stvari poput pelena. Tek posle nekoliko nedelja rata dopušten je ograničen priliv humanitarne pomoći, ali su humanitarne organizacije upozorile da je to bila samo kap u moru potreba.
Povezane vesti
"Obilazila sam žene po porodilištu koje su ležale tamo i pitala: ‘Devojke, imate li viška mleka?’“, ispričala je Iman, nadajući se da će naći neku dojilju koja bi joj dala malo mlečne formule. Kako skoro da nije bilo slobodnih kreveta, morala je istog dana da se vrati u sklonište – skoro kilometar udaljeno – sa svojim bebama u naručju.
Krvavi oktobar 2023.
Rat, najnoviji i najkrvaviji u nizu sukoba koji traju decenijama, počeo je 7. oktobra 2023. godine, kada su Hamasovi naoružani borci probili izraelske odbrane, ubili oko 1.200 ljudi i zarobili oko 250 talaca, prema podacima izraelskih vlasti.
Do dana kada su se blizanci rodili, 2. novembra, više od 9.000 ljudi već je bilo ubijeno u Gazi, saopštile su tada lokalne zdravstvene vlasti.
Izraelski vojni odgovor, sa zvanično proklamovanim ciljem uništenja Hamasa, traje sada već dve godine i, prema podacima lokalnih zdravstvenih službi, odneo je živote više od 67.000 Palestinaca.
Gotovo svi stanovnici Gaze — uskog i gusto naseljenog pojasa uz Sredozemno more — proterani su iz svojih domova, dok su čitavi gradovi sravnjeni sa zemljom u napadima koje kritičari Izraela nazivaju neselektivnim i neselektivnim razaranjem.
Izrael tvrdi da pokušava da izbegne civilne žrtve, ali da se Hamas skriva među civilima i da vojska gađa grupu gde god se pojavi. Hamas, sa svoje strane, poriče da koristi civile kao štit.
Zima pod bombama
Tokom prve zime blizanaca, izraelske vojne operacije bile su usmerene na bolnicu Naser, nedaleko od škole u kojoj se porodica tada skrivala.
Područje je bilo opkoljeno, a oni su bežali pod teškim bombardovanjem, završivši u Mavasiju — priobalnom području proglašenom za "bezbednu zonu".
Napad na bolnicu Naser naterao je hiljade ljudi da napuste taj deo Khan Younisa i potraže sklonište u Rafahu i Mawasiju tokom nekoliko dana. Zima je u šatoru bila surova, s noćnim temperaturama koje su padale tek nekoliko stepeni iznad nule. Kanalizacije nije bilo, čiste vode gotovo ništa, a deca su obolela od dijareje. Pošto pelena nije bilo, Iman je sekla trake tkanine koje je mogla da pere i ponovo koristi, pričvršćujući ih za plastične kese. I pored svega, bebe su dobijale ranice i osipe.
Tanjug AP/Leo Correa
Kako je godina 2024. odmicala, hrana je postajala sve teže dostupna. Iman kaže da je otac blizanaca, Ajman, ubijen 27. jula te godine od strane izraelskih snaga dok je bio u nabavci povrća.
"Bili smo gladni. Nije bilo ničega. Kada je izašao napolje, geler ga je pogodio u vrat i umro je na mestu. Šta je on skrivio? Išao je da donese hranu svojoj deci“, rekla je.
Kada je u januaru proglašeno primirje, Iman se sa decom vratila u oštećeni porodični dom.
Stotine hiljada ljudi bilo je u pokretu, mnogi su se vraćali iz južnih delova Gaze, gde je živela porodica Abu Odah, ka severu, iz kojeg su ranije bili proterani. Ali predah nije dugo trajao — u martu je Izrael ponovo uveo potpunu blokadu i obnovio vojne operacije.
Morali su ponovo da beže. Bez šatora, živeli su nedeljama na ulici pored bolnice Naser, a zatim se vratili u Mavasi – samo da bi otkrili da im je dom potpuno uništen.
Maj 2025. – Glad i poteškoće
Glad u Gazi brzo je dostigla kritičan nivo kada je potpuna blokada humanitarne pomoći stupila na snagu. Počele su da kruže slike izgladnele dece. Izrael i Sjedinjene Američke Države uvele su novi sistem distribucije pomoći, koji su Ujedinjene nacije oštro kritikovali kao neefikasan — stotine ljudi je poginulo ili ranjeno pokušavajući da dođe do hrane.
Izrael i SAD odbacili su kritike, tvrdeći da je novi sistem neophodan kako bi se sprečilo da Hamas prisvaja pomoć. Hamas je, sa svoje strane, to negirao.
Iman nije imala dovoljno hrane da bi mogla da doji blizance, a formula nije bila dostupna. Kuvanjem čaja od bilja i potapanjem hleba u njega pokušavala je da ih nahrani.
Gladni i uplašeni, deca su u snu mrmljala ili se budila noću, plačući, rekla je.
Tanjug AP/Ariel Schalit
U maju, kada su napunili 18 meseci, očekivalo se da će Udaj i Hamza već hodati. Udaj je počeo da pravi prve nesigurne korake, ali Hamza je još uvek samo puzao. Lekar je rekao Iman da imaju manjak kalcijuma, što usporava njihov razvoj.
"U ovom trenutku bi trebalo da hodaju i igraju se s drugom decom, ali zbog neuhranjenosti i užasnih uslova u kojima živimo — bez zdrave hrane, bez raznovrsne ishrane, bez voća i povrća, bez ikakvih zamena za hranu, bez mleka, mleko jednostavno ne postoji, nema formule, nema pelena — ova dva deteta bi trebalo već da hodaju. Ali jedan dečak jedva da može da stane na noge, a drugi još uvek ne može da hoda uopšte“, rekla je.
Avgust 2025. – Fizički i razvojni zastoj - dve godine života u ratu
Globalni nadzorni mehanizam za glad, IPC, utvrdio je da u Gazi vlada glad. Izrael je odbacio njihove nalaze.
Blizanci su sada blizu druge godine života, ali jedva hodaju i govore samo nekoliko reči – među njima “mama” i imena svoje braće i sestara, rekla je njihova majka Iman.
Najstarija sestra, Hala, koja ima 20 godina, provodi najviše vremena s njima – igra se, pomaže im da hodaju, hrani ih i uspavljuje.
Kada Iman kupa decu, koristi istu kofu u kojoj pere i veš. Vodu donosi u teškim plastičnim kanisterima iz drugog dela kampa.
Septembar 2025. – Dve godine rata, bez doma, bez kraja
Nova izraelska ofanziva na Gaza Siti primorala je stotine hiljada ljudi da se ponovo povuku ka jugu, dodatno pretrpavajući Mavasi i stvarajući sve veći pritisak na već iscrpljene zdravstvene ustanove, kao i na zalihe hrane i čiste vode.
U zavisnosti od situacije i kako se deca osećaju, jednom ili dvaput nedeljno, blizanci odlaze do mora – nekada sa braćom i sestrama, nekada sa majkom, a ponekad svi zajedno. More je udaljeno oko jedan kilometar od njihovog šatora za raseljene u Al-Mavasiju. Obožavaju da izađu i sede na obali. Sede u plićaku i smeju se.
Tanjug AP/Ariel Schalit
"Plašimo se za decu, da im se psihičko stanje ne pogorša, da ne upadnu u depresiju zbog svega kroz šta prolazimo, naravno. Prošle su dve godine – dve godine naših života, dve godine rata, dve godine bez doma, dve godine raseljenosti. Nadamo se da ćemo iz ovog rata izaći koliko-toliko dobro, bolje nego što sada živimo. Nadam se da će nam deca odrastati i napredovati, da će ići u parkove, igrati se na ljuljaškama, ići u školu“, rekla je Iman.
Komentari (0)