Kako je Tramp postigao dogovor za Gazu? Da li je na vidiku rešenje za Ukrajinu?
Komentari
13/10/2025
-19:00
Izraelski vazdušni napad na Hamasov pregovarački tim u Kataru delovao je kao još jedna eskalacija zbog koje je mir postao još dalji. Napad od 9. septembra narušio je suverenitet američkog saveznika i rizikovao da pretvori sukob u regionalni rat. Činilo se da je diplomatija u ruševinama. Umesto toga, ispostavilo se da je ovaj napad bio ključni trenutak koji je na kraju doveo do sporazuma, koji je najavio predsednik Donald Tramp, za oslobađanje svih preostalih talaca.
Bio je to cilj koji su on, i predsednik Džozef Bajden pre njega, želeli skoro dve godine.
To je samo prvi korak ka trajnijem miru, a o detaljima o razoružavanju Hamasa, vladavini nad Gazom i potpunom povlačenju Izraela još mora da se pregovara.
Ali ako se ovaj sporazum bude održao, to bi moglo da bude najznačajnije Trampovo dostignuće u drugom mandatu – ono koje je neprestano izmicalo Bajdenu i njegovom diplomatskom timu.
Trampov jedinstveni stil i ključni odnosi sa Izraelom i arapskim svetom čini se da su doprineli tom napretku.
Ali, kao i sa svim drugim diplomatskim dostignućima, u igri su bili i faktori van kontrole bilo koga od ovih ljudi.
Bliski odnosi koje Bajden nikad nije imao
U javnosti, Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu se samo smeškaju kad su zajedno.
Povezane vesti
Tramp voli da kaže da Izrael nema boljeg prijatelja, a Netanjahu je Trampa opisao kao "najvećeg saveznika kog je Izrael ikada imao u Beloj kući".
Ove tople reči bile su praćene i odgovarajućim delima.
Tokom prvog predsedničkog mandata, Tramp je preselio američku ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim i napustio dugogodišnji američki stav da su izraelska naselja na palestinskoj Zapadnoj obali ilegalna, što je stav po međunarodnom pravu.
Kad je Izrael započeo vazdušne napade na Iran u junu, Tramp je naredio američkim bombarderima da gađaju postrojenja za obogaćivanje uranijuma najmoćnijim konvencionalnim bombama.
Ta javna iskazivanja podrške možda su pružila Trampu prostor da iza kulisa izvrši jači pritisak na Izrael.
Prema izveštajima, Trampov pregovarač Stiv Vitkof prisilio je Netanjahua krajem 2024. godine da prihvati privremeno primirje u zamenu za oslobađanje nekih talaca.
Tanjug AP/Evan Vucci
Kad je Izrael pokrenuo vazdušne napade protiv sirijskih snaga u julu, u šta je spadalo i bombardovanje hrišćanske crkve, Tramp je izvršio pritisak na Netanjahua da promeni pravac.
Povezane vesti
Tramp je iskazivao vlastitu volju i pritiskao izraelskog premijera na način koji do tada nije bio viđen, kaže Aron Dejvid Miler iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
Bajdenov odnos sa Netanjahuovom vladom je oduvek bio slabiji.
Strategija "medveđeg zagrljaja" njegove administracije govorila je da Amerika mora da grli Izrael u javnosti, što joj omogućuje da u privatnosti upravlja ratnim ponašanjem ove zemlje.
Povezane vesti
Ispod svega toga nalazilo se skoro pola veka Bajdenove podrške Izraelu, kao i oštre podele u okviru njegove demokratske koalicije oko rata u Gazi.
Svaki korak koji je Bajden pravio rizikovao je da rasprši podršku koju je imao kod kuće, dok je čvrsta republikanska baza pružala Trampu više prostora za manevar.
Tramp stigao u Izrael, održao govor pred izraelskim Knesetom
Predsednik SAD Donald Tramp održao je danas govor pred izraelskim Knesetom u Jerusalimu neposredno nakon svog dolaska u Izrael i oslobađanja prvog taoca iz zarobljeništva palestinske militantne grupe Hamas.
Obraćajući se članovima izraelskog parlamenta Tramp je rekao da je uprkos svim problemima učinjeno nemoguće i taoci su vraćeni svojim kućama.
Tanjug/AP/Saul Loeb
Tramp je rekao da stanovnici okupirane palestinske enklave moraju da se fokusiraju na obnavljanje stabilnosti, bezbednosti, dostojanstva i ekonomskog razvoja, prenosi Rojters.
"Od Gaze do Irana, gorka mržnja je donela samo bedu, patnju i neuspeh. Vreme je da ove pobede protiv terorista na bojnom polju prevedemo u trajni mir i prosperitet za ceo Bliskoistočni region", rekao je Tramp.
On je poručio da su vrata prijateljstva i saradnje uvek otvorena, čak i za Iran čiji režim je naneo toliko smrti i patnje na Bliskom istoku.
"Ovo je neverovatna pobeda za Izrael i za svet. Ovo je istorijska zora na novom Bliskom istoku", ocenio je predsednik SAD.
Na kraju su domaća politika ili lični odnosi možda bili manje važni od proste činjenice da, tokom Bajdenovog mandata, Izrael nije bio spreman za mir.
Osam meseci od početka Trampovog drugog mandata, uz poniženi Iran, Hezbolah na severu značajno umanjen i Gazu u ruševinama, svi njegovi glavni strateški ciljevi bili su postignuti.
Bliske veze ovog američkog predsednika sa zemljama Persijskog zaliva dobro su dokumentovane. On ima poslovne odnose sa Katarom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Oba predsednička mandata započeo je državnim posetama Saudijskoj Arabiji. Ove godine je takođe posetio Dohu i Abu Dabi.
Njegov Abrahamov sporazum, koji je normalizovao odnose između Izraela i nekoliko muslimanskih država, među kojima i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, bio je najveće diplomatsko dostignuće njegovog prvog mandata.
Vreme koje je proveo u prestonicama Arabijskog poluostrva početkom godine pomoglo mu je da promeni način razmišljanja, kaže Ed Husein iz Saveta za spoljne odnose.
Američki predsednik nije posetio Izrael na ovom putovanju po Bliskom istoku, ali je zato posetio Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju i Katar, gde je čuo brojne pozive za okončanje rata.
Manje od mesec dana posle tog izraelskog napada u Dohi, Tramp je sedeo pored Netanjahua, dok je izraelski premijer telefonirao Kataru da se izvini.
A kasnije istog dana, izraelski lider potpisao je Trampov plan za Gazu u 20 tačaka – isti onaj koji je dobio podršku ključnih muslimanskih zemalja u regionu.
Ako je Trampov odnos sa Netanjahuom dao prostora za vršenje pritiska na Izrael da postigne sporazum, njegov istorijat sa muslimanskim liderima možda je obezbedio njihovu podršku i pomogao u ubeđivanju Hamasa da se obaveže na sporazum.
"Jedna od stvari koja se očigledno dogodila jeste da je predsednik Tramp stekao uticaj na Izraelce, a indirektno i na Hamas. To je ono što je napravilo razliku. Njegova sposobnost da to uradi prema vlastitom ritmu, a da ne podleže željama sučeljenih strana, bio je problem sa kojim su se mnogi prethodni predsednici mučili, i čini se da on to radi relativno uspešno“, kaže Džon Alterman iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Kraj rata, koji je doveo do razaranja Gaze i smrti više od 67.000 Palestinaca, sada je zamisliv.
Ključna uloga Džareda Kušnera
Njujork tajms baca svetlo na posebnu ulogu zeta Donalda Trampa, Džareda Кušnera, u postizanju istorijskog sporazuma između Izraela i Hamasa.
Njujork tajms naglašava da je i za Кušnera i za Vitkofa njihova glavna profesija bila razvoj nekretnina i navodi da su "njih dvojica počeli da rade na stvaranju komandnog centra gde su upućivali i primali pozive od zainteresovanih strana, uključujući nestrpljivog predsednika i članove kabineta izraelske vlade".
Brendan SMIALOWSKI / AFP / Profimedia
Prema izveštaju, kada je Кušner saznao za prvu reakciju Hamasa na Trampov plan - onako kako je predstavljen Bendžaminu Netanjahuu u Beloj kući - fokusirao se na deo u kojem se navodi da bi se taoci uskoro mogli vratiti u svoju domovinu.
"Stiv i ja smo rekli Izraelu: 'Ohrabrujemo i vas da budete pozitivni' ", rekao je Кušner.
Nekoliko sati kasnije, kancelarija izraelskog premijera objavila je da će pristati da započne prvu fazu Trampovog mirovnog plana. U četvrtak je izraelska vlada odobrila sporazum, ubrzo nakon što su se Кušner i Vitkof obratili izraelskom kabinetu gde se sporazum razmatrao.
"Pregovori su stalni"
Njujork tajms ističe da se Tramp u svom nastojanju da okonča rat između Izraela i Hamasa nije obratio iskusnim diplomatama, već se oslonio na svog zeta da unapredi pregovore, koristeći Кušnerove diplomatske veze izgrađene tokom njegovog mandata kao savetnika u Beloj kući.
Кako podseća Njujork tajms , Кušner je bio glavni arhitekta Avramovih sporazuma - niza diplomatskih sporazuma kojima se normalizuju odnosi između Izraela i tri arapske države.
U izveštaju se navodi da su, dok su putovali u Egipat, Кušner i Vitkof planirali strategije o tome kako bi sporazum mogao da se propadne i šta bi se moglo učiniti da se on spase, pri čemu je Кušner navodno izrađivao planove, a Vitkof obavljao pozive.
"U njujorškom sektoru nekretnina stalno pregovarate. Ali ima mnogo toga o čemu treba pregovarati pre potpisivanja ugovora i ulaganja novca. Mislim da smo navikli na veoma složene poslove koji su dinamični i uključuju komplikovane ličnosti", opisao je Кušner.
Kušnerov odnos sa Trampom
Кušner nikada nije zaista napustio Belu kuću. Služio je kao viši savetnik bez plate tokom Trampovog prvog mandata, zajedno sa svojom suprugom Ivankom. Obojica su se suočili sa kritikama demokrata zbog nedostatka umerenosti, posebno po pitanjima imigracije.
AP/Evan Vucci
Кušner se fokusirao na reformu zatvora i normalizaciju odnosa između Izraela i nekoliko arapskih država. Od napuštanja Bele kuće, njegova firma za privatni kapital profitirala je od ovih veza. Njagovog oca, Čarlsa Кušnera - sada ambasadora SAD u Francuskoj - Tramp je pomilovao zbog utaje poreza i odmazde protiv saveznog svedoka, između ostalih prestupa.
Majkl Hercog, bivši izraelski ambasador u SAD, rekao je da su Кušnerove veze sa Bliskim istokom i porodične veze učinile ga posebno vrednim u pregovorima: "Verujem da je Džared odigrao ulogu u ubeđivanju predsednika Trampa, zajedno sa Stivom Vitkofom, da pokrene ovu inicijativu. Bio je to pravi trenutak. Niko mu ovde nije dao mnogo šanse, ali je uspeo".
Pritisak na Putina za kraj rata u Ukrajini?
Odmah posle vesti o prihvatanju sporazuma za mir u Gazi, svetski mediji su se pitali da li američki lider može da rešisukob Ukrajine i Rusije. Kao odgovor stigla je Trampova izjava.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u nedelju da namerava da zapreti svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu slanjem krstarećih raketa "Tomahavk" Ukrajini ako se ne zaustavi ruski vojni upad u zemlju.
Tramp je poslednjih meseci ponovio da razmatra prodaju raketa evropskim zemljama za upotrebu od strane ukrajinskih oružanih snaga, pošto njegov sastanak sa Putinom sredinom avgusta na Aljasci nije uspeo da postigne napredak u okončanju oružanog sukoba koji je izbio u februaru 2022. godine.
Gavriil Grigorov / Zuma Press / Profimedia
"Možda ću razgovarati s njim. Možda ću mu reći: 'Slušajte, ako se ovaj rat ne završi, poslaću im Tomahavke' “, rekao je republikanac novinarima u avionu Er Fors Van na putu ka Bliskom istoku kada su ga pitali da li će pokrenuti to pitanje sa svojim ruskim kolegom.
Američki predsednik je rekao da ga je njegov ukrajinski kolega, Volodimir Zelenski, zamolio za takve rakete u telefonskom razgovoru u subotu, koji se uglavnom odnosio na nove pošiljke vojne opreme kijevskim snagama.
"Tomahavci su novi korak u ofanzivi. Da li žele da lansiraju Tomahavke u njihovom pravcu? Ne mislim tako“, rekao je, misleći na ruske lidere.
Tramp je ponovio da je rat u Ukrajini, za koji je obećao da će ga okončati u roku od 24 sata pre nego što se vratio u Belu kuću u januaru, najteži oružani sukob koji, kako kaže, pokušava da reši.
Zelenski ima nadu
Dok se odvija priprema za mirovni sporazum između Izraela i Hamasa predsednika Donalda Trampa, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se nada da bi sličan sporazum jednog dana mogao biti moguć i za njegovu zemlju.
Uz Trampovu pomoć, on veruje da je mogućnost realna i kaže da bi čak mogla da opravda nominaciju za Nobelovu nagradu za mir sledeće godine ako se postigne mir.
Tanjug/AP/Richard Drew
"Ovo je pravi uspeh, to nam daje signale i nada se da će sa takvim pritiskom, ono što je predsednik Tramp koristio na Bliskom istoku da bi postigao mir, i nadam se da će koristiti iste instrumente, čak i više, da izvrši pritisak na Putina da zaustavi rat u Ukrajini", rekao je Zelenski.
On se ove nedelje ekskluzivno pridružio emisiji "Nedeljni brifing" kako bi razgovarao o izgledima za mir između Rusije i Ukrajine nakon mirovnog sporazuma između Izraela i Hamasa postignutog ove nedelje.
Ukrajina je u ratu sa Rusijom više od 1.300 dana, od Putinove invazije u februaru 2022. godine. Od povratka na dužnost u januaru, Tramp je vršio pritisak na obe zemlje da okončaju borbe.
Nema sumnje da Donald Tramp neće sedeti skrštenih ruku već da sigurno razmišlja o tome kako da bude posrednik mira između Rusije i Ukrajine, što bi moglo i sledeće godine da ga nominuje za Nobelovu nagradu za mir.
Komentari (0)