Tri ključna pitanja na koja još nismo dobili odgovor nakon kraja rata u Gazi

Tokom gusto zbijenih, de fakto istorijskih događaja u poslednja 24 sata mnogo toga je postignuto u Pojasu Gaze i Izraelu - prekid vojnih operacija u Gazi, oslobađanje izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika, Trampov govor u Knesetu, konferencija desetina lidera u Kairu, kao i povratak "reke" Palestinaca u sravnjenu enklavu.

Na "munjevitom" putovanju kroz Bliski istok radi potvrđivanja sporazuma, američki predsednik Donald Tramp pohvalio je vojnu moć Izraela tokom dve godine sukoba protiv Hamasa, Hezbolaha i Irana.

Međutim, nije se osvrnuo na međunarodnu izolaciju Tel Aviva zbog ogromnog broja civilnih žrtava, niti na inicijativu stranih lidera za palestinsku državu, a još manje na hitnost situacije u Pojasu Gaze u narednom periodu, odnosno na formiranje političke i vojne prelazne snage, kao i održivog plana obnove.

Uprkos istorijskom trenutku i trijumfalnim izjavama lidera, bliska budućnost Gaze ostaje neizvesna, sa tri pitanja koja se izdvajaju kao najkritičnija.

Stav Hamasa

Tanjug AP/Abdel Kareem Hana, File

Kako u svojoj analizi za CNN navodi Bret Mekgurku, viši diplomata za nacionalnu bezbednost u administracijama Buša, Obame, Trampa i Bajdena, u prethodnom sporazumu o taocima "Hamas je iskoristio primirje da izađe iz tunela i povrati kontrolu nad Gazom. To je značilo ubijanje stanovnika Gaze koji su pružali otpor i korišćenje razmene talaca kao grotesknih propagandnih događaja. Sve to je ugrozilo svaku nadu za produženje primirja u dugoročni mir".

Međutim, prema njegovom mišljenju, ovog puta stvari su drugačije.

Novi sporazum dozvoljava izraelskim snagama da ostanu prisutne na više od polovine teritorije Pojasa Gaze, što Hamas do sada nije prihvatao. Pored toga, dato je ovlašćenje međunarodnim vojnim snagama da uđu u te oblasti, osiguravajući da se Hamas neće vratiti. Novi sporazum uživa podršku skoro svih arapskih i muslimanskih zemalja i poziva Hamas na razoružanje.

Politička i vojna tranzicija

Tanjug/AP/Evan Vucci

Pored oslobađanja talaca, ključne tačke sporazuma uključuju formiranje privremenih bezbednosnih snaga i prelazne političke formacije za Gazu.

Prema Mekgurku, ako se ove strukture uspostave, onda plan od 20 tačaka ima šanse za uspeh. "Međutim, ako ne, Hamas bi mogao postepeno da povrati svoju moć silom, što bi uništilo svaku nadu za održivi mir ili obnovu Pojasa Gaze", navodi on u svojoj analizi.

U praksi, to znači da u narednim nedeljama treba razjasniti da li su strane zemlje spremne da vojno doprinesu privremenom bezbednosnom aranžman u i da li se može formirati prelazni entitet za upravljanje, bez da se glavni akteri upuste u dugotrajne sukobe i optužbe.

"Dobar je znak činjenica da se američka vojska pod Centralnom komandom već postavila na pozicije izvan Gaze, kako bi pomogla u praćenju situacije i na kraju omogućila stvaranje takve sile. Američke snage ne bi trebalo da uđu u Gazu. Međutim, njihovo prisustvo je neophodno za obezbeđivanje strane vojne pomoći i uspeh takvog aranžmana", navodi on.

Govoreći o tome da li može postojati prelazni vladajući entitet, Mekgurk napominje da na kraju zavisi od Palestinaca da odluče ko će učestvovati. "Međutim, bez vođstva SAD-a, proces bi mogao dovesti do meseci sukoba, što bi služilo interesima Hamasa".

Održiva obnova

Tanjug AP/Ariel Schalit

Obnova Gaze će trajati najmanje deset godina i koštati stotine milijardi, procenjuje Mekgurk, posebno se pozivajući na američki plan obnove Mosula pre deset godina, nakon što ga je ISIS potpuno uništio.

Međutim, prema njegovom mišljenju, slučaj Gaze je još složeniji, "sa skoro 500 kilometara podzemnih tunela na više nivoa ispod Gaze, što je projekat koji je Hamas neometano sprovodio više od dve decenije".

Svaka nada za obnovu Gaze zahteva globalni, koordinisani napor predvođen SAD-om, uz učešće Palestinaca koji nisu povezani sa Hamasom i ogroman doprinos resursa regionalnih partnera i saveznika Amerike.

"Naravno, ako Hamas insistira na zadržavanju kontrole nad izraelskim linijama definisanim Trampovim sporazumom, onda će on biti taj koji sprečava obnovu tih oblasti. Ako se Hamas ne odrekne kontrole nad bezbednošću, malo zemalja će biti spremno da uđe u Gazu ili da izdvoji resurse za njenu obnovu", zaključuje Mekgurk.

"Hamas će verovatno sada okrenuti svoje oružje protiv nedužnih Palestinaca, ali njegov manevarski prostor je ograničen", napominje i zaključuje: "Ako želimo da se cela Gaza reorganizuje i obnovi, Hamas mora prihvatiti sporazum u celosti i odustati od iluzije o vlasti".