Ido Netanjahu za Euronews Srbija: U sukobu levice i desnice se koristi pravosuđe kao sredstvo za uklanjanje političara

U intervjuu za Euronews Srbija, Ido Netanjahu, pisac, dramaturg i mlađi brat izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, govorio je o svojoj knjizi Itamar K. i aktuelnim društvenim pitanjima. 

Šta se događa kada mladi izraelski umetnik, rastrzan između muzike i filma, naiđe na
protivrečnosti sopstvenog društva? Roman Itamar K. prati Itamara Kolera, violinistu iz
Jerusalima koji odlučuje da postane filmski reditelj. Nakon boravka u Sjedinjenim Američkim
Državama, vraća se u domovinu i svu svoju energiju usmerava na pronalaženje producenta za
svoj prvi film. Scenario koji je napisao prati izraelskog operskog pevača Šaula Melameda –
harizmatičnu ličnost suprotnu izraelskom kulturnom "mejnstrimu“.

Šaul veruje da država izrael ima pravo i dužnost da se brani od stalnih palestinskih napada, ali upravo taj politički nekorektan stav udaljava potencijalne finansijere. U potrazi za podrškom, Itamar otkriva kontradikcije i krhkost izrealskog kulturnog miljea, kojim vladaju sumnjivi profesionalci i ekscentrični umetnici spremni na sve - svaki sa svojom duboko ličnom vizijom sudbine Obećane zemlje. 

Itamar K. je oštra, ironična i duhovita kritika izraelske kulturne scene, njenog elitizma i političke pristrasnosti. O granicama satire, ulozi umetnosti u društvu, kulturnoj dominaciji levice i izazovima savremenog Izraela razgovarali smo sa Idom Netanjahuom. 

Glavni junak vašeg romana ne uspeva da ostvari svoj san o snimanju filmova u Izraelu.
To se može čitati kao kritika društva koje ograničava pravo na slobodu izražavanja i
govora. Da li je to alegorija za situaciju u Izraelu, ili je poruka romana mnogo šireg
opsega?

To uopšte nije alegorija, već opis — doduše satiričan — onoga što se dešava u Izraelu, ili bar onoga što se dešavalo kada sam pisao knjigu krajem devedesetih. Ali, da budem iskren, od tada se nije mnogo promenilo. Ograničavanje slobode govora ne sprovodi vlada, kao što je to slučaj u autokratskim režimima, već samozvana „elita“ koja u suštini kontroliše sve platforme izražavanja. Iako je radnja romana smeštena u Izrael, on je ujedno i odraz onoga što se događa širom Zapada.

Nevolje s kojima se Itamar suočava prožete su orvelijanskim tonovima, a odnos kulturnih elita prema njemu potvrđuje da „onaj ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost“. Da li je Itamar "kenselovan“ zbog uticaja levice koja dominira kulturnom scenom?

TANJUG/ Gordana Jović Atlagić

Apsolutno. Levica je oduvek pokazivala netoleranciju prema drugačijim stavovima i uglavnom je nastojala da ih uguši. Pretpostavljam da to potiče iz njihovog uverenja da je njihova ideologija jedina moralna, pa su svi ostali samim tim zli i ne zaslužuju toleranciju. Ali, bez obzira na sociološke uzroke, gotovo je uvek slučaj da, kada levica postane većina u nekoj instituciji, polako ali sigurno pokušava da ukloni one koji misle drugačije. To važi za akademske krugove, isto kao i za medije i svet kulture.

Vaša knjiga služi i kao kritički osvrt na (nekada znatno jači) mirovni pokret u Izraelu. Da li smatrate da je taj pokret sada u opadanju, ili postoji šansa da dobije novi zamah nakon potpisivanja primirja?

Primirje nema nikakve veze sa takozvanim mirovnim pokretom u Izraelu. Ono je postignuto
zahvaljujući upotrebi vojne sile, koja je naterala Hamas na kapitulaciju. Mirovni pokret u Izraelu
počivao je na uverenju da Palestinci žele da žive pored nas u miru, ali to je iznova i iznova
opovrgnuto. Kad god smo pravili ustupke i popuštali njihovim zahtevima, zauzvrat smo dobijali
samo teror i još više terora. Zbog toga je stanovništvo u Izraelu odbacilo takozvani „mirovni“ pokret — i s pravom. Ljudi razumeju da Palestinci ne žele da žive rame uz rame s nama, već da nas unište. Drugim rečima, njihov cilj je likvidacija Izraela.

Goldšmit, predsednik Konferencije evropskih rabina, rekao je da "veliki procenat Jevreja
pokušava da sakrije svoje jevrejstvo u javnosti“. Da li smatrate da je antisemitizam danas korišćen kao političko oruđe?

Antisemitizam je bezbroj puta korišćen kao političko oružje — bilo u srednjem veku, bilo u savremenom dobu — od strane političara koji žele da pridobiju podršku stanovništva koje gaji mržnju prema Jevrejima. To postižu tako što udovoljavaju njihovim antisemitskim zahtevima. U tome nema ničeg novog.

U kontekstu prava naroda na samoodređenje, kako biste uporedili političke i društvene
procese na Balkanu, uključujući Srbiju i Republiku Srpsku koje ste posetili, sa situacijom na Bliskom istoku?

Mislim da je jedan od razloga zbog kojih se evropska levica okreće protiv Izraela upravo
izraelski snažan nacionalni stav — privrženost sopstvenom identitetu i odbijanje da se utopi u
neki internacionalistički amalgam. U tom smislu postoji snažna sličnost sa onim što se dešava u
Srpskoj i u Srbiji. Mi nismo spremni da nestanemo kao jedinstven narod i nećemo dozvoliti da se
to dogodi.

Da li smatrate da je Izrael izgubio neke od svojih tradicionalnih saveznika i koji su
trenutno njegovi ključni saveznici?

Nesumnjivo, postoje zemlje koje su se okrenule protiv nas, naročito u Evropi. Ipak, imamo
snažnu podršku Sjedinjenih Država i razvili smo čvrste veze sa drugim velikim zemljama, poput
Indije. Ali, nakon 7. oktobra shvatili smo da moramo mnogo više da se oslanjamo na sebe nego
ranije — zato smo višestruko povećali sopstvenu proizvodnju oružja.

TANJUG/ Gordana Jović Atlagić

Nakon događaja 7. oktobra 2023. godine i njihovog raspleta, može li se Izrael smatrati
podeljenim društvom i kakav je odnos prema levici i desnici?

U svakom društvu postoje različita gledišta — to je sasvim normalno. U Izraelu je došlo do
značajnog pomaka udesno iz više razloga, a glavni među njima jeste ono što se dešava s
Palestincima, koji su više puta pokazali da ne žele da žive s nama u miru. Zbog toga se levica našla u nezgodnom položaju: većina njih više iskreno ne veruje u ono čemu su učeni celog života
— da se mir s Palestincima može postići kompromisom. Ipak, očajnički žele da se vrate na vlast
i vide da to ne mogu postići putem izbora. Zato postaju sve glasniji i buntovniji, naročito na
ulicama. Ali to im neće pomoći — naprotiv, samo ih dodatno slabi.

Uzimajući u obzir proteste koji su postali globalni, koje tačke polarizacije smatrate
ključnim i da li su one univerzalne ili se razlikuju od zemlje do zemlje?

Kao i kod svakog društvenog fenomena, i ovde postoji uticaj jedne grupe na drugu. Tako su
protesti koje smo poslednjih godina viđali u Izraelu bili pod snažnim uticajem onih koji su se
odvijali u Americi pod sloganom "Black Lives Matter“. To je, u neku ruku, bio fenomen
"copy-paste“. Takođe je došlo i do preuzimanja prakse, uglavnom iz Amerike, korišćenja
pravosuđa kao sredstva za uklanjanje i uništavanje pojedinih političara. U tome nema ničeg
novog — dovoljno je pogledati poslednje godine Rimske republike. Konkretni problemi se
razlikuju od zemlje do zemlje, ali u osnovi je svuda isto: sukob levice i desnice.

Da li postoji nešto zbog čega se osećate povezano sa sudbinom vašeg lika Itamara Kolera? Ili možda nešto što povezuje Itamara i vašeg brata Benjamina?

Osećam ličnu povezanost u tom smislu što sam tog lika ja stvorio. Ono što se dogodilo Itamaru
odražava ono što se dešavalo i drugim ljudima u Izraelu. Ne, nisam to napisao misleći na svog
brata Benjamina.