Hod po tankom ledu: Kako Evropa pokušava da “kupi” Trampa, a da ne izgubi Grenland?

EU izgleda da hoda po tankom ledu dok traži rešenje za Grenland koje će omogućiti Donaldu Trampu da se proglasi pobednikom, a da pri tom ne naruši bezbednosnu ravnotežu u NATO-u, komentariše Politico u svom članku.

Na stolu su razni predlozi: od korišćenja NATO-a za jačanje bezbednosti u Arktiku do ustupaka SAD-u za eksploataciju minerala. Lideri država članica teže "pomirenju" sa Trampom, rekla su za Politico trojica diplomata i jedan zvaničnik EU.

Diplomatska trka za formulisanje plana dolazi u trenutku kada predsednik SAD neprestano ponavlja da je njegovoj zemlji “potrebna” ta oblast, ne isključujući mogućnost njenog sticanja silom.

"Na kraju uvek dolazimo do zajedničkih zaključaka sa Vašingtonom", izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vandeful nakon sastanka sa američkim kolegom Markom Rubiom. Komentarišući razgovore o Arktiku, rekao je da su "ohrabrujući". U sličnom tonu, nemački kancelar Fridrih Merc izrazio je nadu da će se naći "uzajamno prihvatljivo rešenje" u okviru NATO-a.

Ministri spoljnih poslova Grenlanda i Danske sastaće se danas sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i Rubiom u Beloj kući. Nadaju se "iskrenom dijalogu", prema rečima drugog diplomate EU upoznatog sa planovima sastanka.

Šta Evropa nudi Trampu?

Tanjug/AP/Alex Brandon

Prema diplomatama koje su razgovarale sa Politicom, EU teži sporazumu koji će Trampu dati mogućnost da se predstavi kao pobednik unutar SAD-a. Takav sporazum bi, na primer, uključivao uslov da evropske zemlje više ulažu u bezbednost Arktika. Ili obećanje da će SAD imati koristi od mineralnog bogatstva Grenlanda.

Što se tiče odbrambenog sektora, generalni sekretar NATO-a Mark Rute postavio je temelje za sporazum: u ponedeljak je izjavio da zemlje saveza razgovaraju o načinima jačanja bezbednosti na Arktiku. Sledeći koraci za sprovođenje plana još nisu definisani. Međutim, povećanje ulaganja evropskih država članica izgleda da se "uklapa" sa Trampovom željom da vidi Evropu kako preuzima veću odgovornost za svoju bezbednost.

Što se tiče eksploatacije minerala, plan je nejasan. Nije isključeno da će biti postignut sporazum koji će garantovati SAD-u udeo u profitu od eksploatacije ključnih sirovina.

Trenutno je sposobnost eksploatacije ključnih sirovina na Grenlandu ograničena. Danska godinama traži investicije za dugoročne projekte, bez velikog uspeha. Većina zemalja traži minerale po mnogo nižim cenama na globalnim tržištima.

EU planira da više nego udvostruči svoje investicije u Grenland u svom sledećem dugoročnom budžetu, ulivajući kapital, između ostalog, i u ključne projekte za sirovine. To bi mogao biti podsticaj za Trampa da prihvati sporazum o zajedničkom ulaganju. Međutim, ako je Trampov stvarni cilj mineralno bogatstvo, stvari se komplikuju. Danci godinama nude SAD-u mogućnost da ulažu u Grenland, ali Amerikanci sistematski odbijaju ovu ponudu.

Konačno, ako je Trampov pritisak na Grenland povezan sa njegovom zabrinutošću zbog Kine i Rusije, on bi mogao jednostavno tražiti od Kopenhagena da poveća prisustvo američkih trupa na ostrvu. Međutim, Trampov stvarni cilj je da uđe u istorijske knjige, rekao je jedan od diplomata koji su razgovarali sa Politicom. Trampov slogan "Učinimo Ameriku ponovo velikom" ima geografsku dimenziju; on želi da ostane upamćen u istoriji kao čovek koji je učinio Ameriku većom - u geografskom smislu, kako je rekao isti diplomata.

"Evropa je uplašena"

Mads Claus Rasmussen / AFP / Profimedia

EU pre svega pokušava da izbegne vojni sukob. Eventualna direktna intervencija SAD-a na Grenlandu, koji pripada državi članici EU i NATO-a, značila bi u suštini kraj posleratnog bezbednosnog poretka, upozoravaju evropski lideri.

"To bi bila situacija bez presedana u istoriji NATO-a i bilo kog odbrambenog saveza", izjavio je juče nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, dodajući da Berlin razgovara sa Kopenhagenom o opcijama koje Evropa ima na raspolaganju ako SAD započnu okupaciju.

Komesar EU za odbranu Andrius Kubilius i danska premijerka Mete Frederiksen su izjavili da bi vojna intervencija značila kraj NATO-a. "Sve bi se završilo", rekla je Frederiksen.

Nijedna odredba u osnivačkom ugovoru saveza iz 1949. godine, ne predviđa napad na NATO saveznika od strane drugog.

Tramp je sa svoje strane izjavio da će "SAD možda morati da biraju" između svoje ambicije da preuzmu kontrolu nad Grenlandom i očuvanja saveza kakav poznajemo danas.

Očuvanje NATO-a ostaje glavni prioritet EU, ističu diplomate. I privatno i javno, evropski zvaničnici odbacuju ideju "ustupanja" Grenlanda SAD-u od strane Evrope. Međutim, istovremeno, njihovi komentari otkrivaju koliko očajnički pokušavaju da izbegnu direktan sukob sa Vašingtonom.

"Evropa je uplašena", izjavio je diplomata EU koji je učestvovao u razgovorima u Briselu o tome kako blok treba da reaguje. Drugi je govorio o tektonskim promenama i "zemljotresu", naglašavajući da su SAD spremne da razbiju nepokolebljive transatlantske odnose stare 100 godina.

Evropljani nespremni

Credit: Zhang Quanwei / Xinhua News / Profimedia

Iako se evropski lideri u velikoj meri slažu da se vojni sukob mora izbeći po svaku cenu, napori da se postigne rešenje kroz pregovore pokazuju se teškim.

Pre vojnog napada SAD-a na Venecuelu 3. januara i pre novih Trampovih izjava da SAD moraju "imati" Grenland, Evropljani su bili očigledno nespremni. Nisu imali nikakav plan za zaštitu Grenlanda od Trampa. Smatrali su da bi takav plan povećao rizik da pretnja postane stvarnost.

"Videli smo opasnost, ali smo takođe videli da možemo učiniti malo da je sprečimo", izjavio je Tomas Krosbi, američki vojni stručnjak na Kraljevskom koledžu odbrane Danske, koji pruža obuku danskim odbrambenim snagama.

"Ideja je bila da što se više fokusiramo na to i što se više pripremamo da to sprečimo, to više povećavamo šanse da se stvarno dogodi. Postojala je zabrinutost da bi planiranjem odgovora na invaziju SAD-a, eskalirale tenzije", naglasio je Krosbi.

Na kraju, nakon šest godina tokom kojih je Evropa pažljivo izbegavala da napravi plan protiv Trampovih pretnji, danas očajnički traži odgovore.

Zvaničnici procenjuju da se suočavaju sa najvećim izazovom sa kojim se Evropa suočila nakon Drugog svetskog rata i nisu sigurni šta treba da rade.

"Znamo kako bismo reagovali da se Rusija počne ponašati na ovaj način", rekao je evropski diplomata, dodajući: "Sa SAD-om, nismo navikli na to".