Kriza humanitarne pomoći: Ko su najveći donatori i zašto se budžeti smanjuju?

U svetu u kojem se humanitarne krize produbljuju, globalna pomoć prvi put posle godina rasta beleži pad, dok se milioni ljudi suočavaju sa sve manjim budžetima najvećih donatora i sve većim potrebama širom sveta. Od dramatičnog smanjenja američke pomoći do preispitivanja evropskih budžeta, promena u raspodeli međunarodne solidarnosti sve jasnije oblikuje odgovor na glad, bolesti i konflikte u najugroženijim regionima.

Zemlje širom sveta smanjuju budžete za humanitarnu pomoć, čime se menja globalni odgovor na javnozdravstvene hitne situacije i krize. Demokratska Republika Kongo (DR Kongo) nalazi se u središtu velikog izbijanja ebole koje je, prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), do sada izazvalo 220 sumnjivih smrtnih slučajeva i više od 900 sumnjivih obolelih.

Epidemija, koju je SZO 16. maja proglasila za javnozdravstvenu vanrednu situaciju od međunarodnog značaja, dodatno opterećuje zdravstveni sistem zemlje, koji je oslabljen smanjenjem međunarodne pomoći i oružanim sukobima u regionu.

"Ovo izbijanje pogađa zemlju koja je već na ivici izdržljivosti", izjavila je doktorka Manenji Mangundu, direktorka Oksfama za DR Kongo.

Kontinuirani sukobi i godine smanjenja pomoći, kako je dodala, produbili su humanitarnu krizu ogromnih razmera: svaki četvrti stanovnik gladuje.

"Upravo ta smanjenja pomoći ostavila su DR Kongo izloženu eboli, slabeći sisteme nadzora koji su trebalo da otkriju ovo izbijanje mnogo ranije", navela je ona.

Međunarodni komitet za spasavanje (International Rescue Committee – IRC) upozorio je da su rezovi u finansiranju ostavili region "opasno" izloženim.

"Godine nedovoljnih ulaganja i nedavni rezovi u finansiranju ostavili su mnoge zdravstvene ustanove bez adekvatne zaštitne opreme, kapaciteta za nadzor i podrške na prvoj liniji, koja je potrebna za brz i bezbedan odgovor", rekla je Heder Roč Ker, direktorka IRC-a za DR Kongo.

Ona je dodala da su pojedine aktivnosti koje su ranije finansirali donatori, uključujući obezbeđivanje kompleta lične zaštitne opreme (PPE), značajno smanjene, dok mnoge ustanove u pogođenim oblastima rade bez osnovnih zaštitnih sredstava.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, 239 miliona ljudi širom sveta će u 2026. godini imati potrebu za hitnom humanitarnom pomoći, nakon 2025. godine obeležene ozbiljnim rezovima u humanitarnim operacijama i rekordnim brojem smrtonosnih napada na humanitarne radnike.

Ko je smanjio humanitarnu pomoć?

Međunarodna pomoć je tokom poslednjih 50 godina stalno rasla, dostigavši rekordne nivoe 2023. godine. Međutim, kako su potrebe istovremeno rasle, smanjenje strane pomoći sada utiče na više zemalja i zdravstvenih organizacija širom sveta.

U 2023. godini, zvanična razvojna pomoć (Official Development Assistance – ODA) iz 33 zemlje članice Komiteta za razvojnu pomoć Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD DAC) iznosila je 229 milijardi dolara (197 milijardi evra).

Do 2024. godine ovaj iznos je pao na 215 milijardi dolara (185 milijardi evra) – prvi pad nakon pet godina rasta – a zatim dodatno na 165 milijardi dolara (142 milijarde evra) u 2025. godini.

Ko su najveći donatori?

Humanitarna pomoć, iako se meri u milijardama evra godišnje, koncentrisana je u rukama malog broja velikih donatora.

Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan i Francuska najveći su donatori po ukupnom obimu, dok manja grupa severnoevropskih zemalja i dalje daje najveći udeo u odnosu na nacionalni dohodak.

U 2025. godini ovih pet zemalja učestvovalo je sa 95,7 odsto ukupnog pada zvanične razvojne pomoći (ODA), prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Same Sjedinjene Američke Države odgovorne su za tri četvrtine tog pada, pri čemu je njihova pomoć smanjena za 56,9 odsto u poređenju sa 2024. godinom – što predstavlja najveće smanjenje obima koje je jedna država ikada zabeležila u jednoj godini.

Čak i nakon ovih rezova, istih pet donatora i dalje dominira globalnim finansiranjem, i u 2025. godini zajedno obezbeđuju najveći deo ukupnih sredstava pomoći. Međutim, smanjeni budžeti značajno su umanjili raspoloživa sredstva za zemlje sa niskim i srednjim prihodima.

Kada se posmatra udeo u bruto nacionalnom dohotku (BND), Norveška, Luksemburg, Švedska, Danska i Holandija izdvajaju najveće procente.

Pored pojedinačnih država, i Evropska unija i njene članice učestvuju kroz posebne mehanizme.

Zajedno, Evropska unija i 27 država članica predstavljaju najvećeg svetskog donatora humanitarne pomoći, sa oko 40 odsto globalne humanitarne pomoći u 2025. godini.

Dugoročni budžet EU za period 2021–2027. uključuje posebnu stavku za humanitarnu pomoć, sa ukupno 11,57 milijardi evra izdvojenih za sedam godina, odnosno oko 1,65 milijardi evra godišnje.

Budžet za period 2028–2034. trenutno je u fazi pregovora.