Samo 12 vojnika je još živo: Godišnjica napada na Perl Harbor, nijedan preživeli ne prisustvuje komemoraciji

Oni koji su preživeli japansko bombardovanje Perl Harbora 1941. godine dugo su bili centralni deo obeležavanja  koja se svake godine održava na obali vojne baze. Danas je, međutim, samo njih 12 još uvek živo — svi stogodišnjaci — i ove godine nijedan nije u mogućnosti da otputuje na Havaje kako bi obeležio događaj.

To znači da niko od prisutnih neće imati lična sećanja na napad, u kojem je poginulo više od 2.300 vojnika i koji je uvukao SAD u Drugi svetski rat. Ovaj razvoj događaja nije iznenađenje i predstavlja nastavak postojećeg trenda. Kako preživeli izumiru, njihovi potomci i javnost sve više se okreću drugim načinima da uče o bombardovanju, piše CNN.

"Pomisaо da prvi put ne bude nijednog preživelog tamo — jednostavno, ne znam — slomila mi je srce na način koji ne mogu da opišem", rekla je Kimberli Hajnrihs, čiji je 105-godišnji otac Ira "Ajk" Šab morao da otkaže planove da doleti iz Oregona nakon što se razboleo.

Tanjug/AP/Rich Pedroncelli

Preživeli su bili prisutni svake godine, osim 2020, kada su Mornarica i Nacionalna služba za parkove zatvorile komemoraciju za širu javnost zbog zdravstvenih rizika tokom pandemije koronavirusa.

"I dalje mogu da vidim šta se dešavalo"

Ceremonija počinje minutom ćutanja u 7:55 ujutru, u isto vreme kada je napad počeo 7. decembra 1941. godine. Sledi niz svečanih rituala.

Lovci nadleću u formaciji "nestali čovek", u kojoj jedan avion skreće kako bi simbolizovao poginule. Preživeli polažu vence u čast stradalih, mada su poslednjih godina tu dužnost preuzeli aktivni vojnici. Preživeli ustaju da salutiraju aktivnim mornarima koji im uzvraćaju pozdrav dok njihov brod prolazi pored memorijala "USS Arizona", koji se nalazi iznad potopljenog trupa bojnog broda potopljenog u napadu.

Oko 2.000 preživelih prisustvovalo je obeležavanju 50. godišnjice 1991. godine. Tokom poslednjih decenija pojavljivalo ih se svega nekoliko desetina. Prošle godine, stigla su samo dvojica. To je od ukupno oko 87.000 vojnika za koje se procenjuje da su bili stacionirani na ostrvu Oahu tog dana.

Mnogi preživeli bili su veseli uprkos povodu, zadovoljni što mogu da se sretnu sa starim prijateljima i poziraju za fotografije. Ipak, potresna sećanja nikada nisu bila daleko od njihovih misli.

American Photo Archive / Alamy / Profimedia

Godine 2023, Hari Čendler je gledao preko vode dok je reporteru AP-a pričao kako je podizao zastavu u mobilnoj bolnici na brdima iznad baze kada je video japanske avione kako nadleću i bacaju bombe. Čendler i njegove kolege iz mornaričkog sanitetskog korpusa uskočili su u kamione kako bi pomogli ranjenima.

Govorio je o tome kako je gledao eksploziju "Arizone", kao i o mornarima zarobljenim u prevrnutoj "Oklahomi" koji su očajnički lupali po trupu broda tražeći spas. Pomagao je u zbrinjavanju mornara s "Oklahome" nakon što su ekipe isekle otvore u trupu bojnog broda.

Tanjug/AP/John Gaps III

"I dalje mogu da vidim šta se dešavalo", rekao je Čendler. Umro je naredne godine u domu za stare u Tekvesti, na Floridi.

Lekcije iz prošlosti

Bombardovanje je dugo imalo različita značenja za različite ljude, napisala je istoričarka Emili S. Rozenberg u svojoj knjizi "A Date Which Will Live: Pearl Harbor in American Memory".

Neki kažu da ono ukazuje na potrebu za dobro pripremljenom vojskom i opreznom spoljnom politikom. Za neke priziva "nesposobnost ili obmanu" administracije tadašnjeg predsednika Frenklina D. Ruzvelta i nepravedno okrivljavanje vojske. Drugi se fokusiraju na "izdaju" Japana ili herojska dela pojedinačnih vojnika, napisala je ona.

Na pitanje šta želi da Amerikanci znaju o Perl Harboru, Čendler je rekao: "Budite spremni. Trebalo je da znamo da će se to desiti. Obaveštajni podaci moraju biti bolji".