Sirija godinu dana posle pada Asada: Šta se zapravo promenilo?

Pre godinu dana rat za koji predsednik Bašar al Asad mislio da je dobio, potpuno se preokrenuo. Organizovana, dobro naoružana i pre svega odlučna pobunjenička snaga krenula je iz Idliba, sirijske provincije na granici sa Turskom, i jurnula ka Damasku. Na čelu je bio čovek poznat kao Abu Muhamed al Golani, zajedno sa svojom džihadističkom organizacijom Hajat Tahrir al Šam (HTS).

Ime Golani bilo je ratni "nadimak", koji je odražavao korene njegove porodice na Golanskoj visoravni, južnoj visoravni Sirije koju je Izrael anektirao nakon okupacije 1967. godine. Njegovo pravo ime je Ahmed al Šara.

Godinu dana kasnije, Al Šara je vršilac dužnosti predsednika. A Bašar al Asad se nalazi u "zlatnom" izgnanstvu u Rusiji.

Sirija je ostala u ruševinama. U svakom gradu i selu, čak i tik izvan Damaska - ljudi žive u "ogoljelim" zgradama, spaljenim i razorenim ratom. Međutim, uprkos problemima "nove" Sirije, atmosfera deluje lakše bez sveprožimajućeg i brutalnog tereta "Diktature tišine" kojom su otac i sin Asad decenijama pritiskali zemlju.

AP/Ghaith Alsayed, Alexander Zemlianichenko, Pool, EPA-EFE/SANA

Al Šara je do sada očigledno pronašao lakši put u inostranstvu nego kod kuće. Ubedio je Saudijsku Arabiju i Zapad da predstavlja jedinu realističnu nadu za stabilnu budućnost Sirije. U maju je prestolonaslednik Saudijske Arabije organizovao kratak sastanak između Al Šare i predsednika SAD Donalda Trampa. Nakon sastanka, Tramp ga je nazvao "mladim, privlačnim i jakim tipom".

Međutim, u zemlji, Sirijci bolje poznaju njegove slabosti i probleme sa kojima se zemlja suočava. Njegova vlast se ne proteže na severoistok, gde dominiraju Kurdi, niti na delove juga gde Druzi - druga manjinska verska zajednica, teže sopstvenoj državi uz podršku svojih izraelskih saveznika.

Na obali, Alaviti - Asadova sekta - strahuju od ponavljanja masakra koje su pretrpeli u martu. A hrišćanske zajednice, pravoslavne i katoličke, žive pod istim i pre svega trajnim strahom.

Pre godinu dana, novi "vladari" Damaska bili su, kao i većina pobunjenika u Siriji, sunitski islamisti. Al Šara, njihov vođa, imao je dugu istoriju borbe na strani Al Kaide u Iraku, gde su ga Amerikanci zatvorili, a zatim je bio viši komandant u organizaciji koja je evoluirala u Islamsku državu.

Kasnije, dok je gradio svoju moć u Siriji, sukobio se i konačno se odvojio i od Islamske države i od Al Kaide.

Oni koji su putovali u Idlib da ga vide, govorili su da je razvio mnogo pragmatičniji pogled na svet, prilagođen upravljanju zemljom sa tolikom verskom raznolikošću. Suniti čine većinu. Tu su i Kurdi, Druzi i hrišćani, a mnogi od njih teško zaboravljaju Al Šarainu džihadističku prošlost.

Slika čoveka koji je "prevazišao" svoje džihadističke korene

Tanjug AP/Alexander Zemlianichenko, Pool

Prve nedelje decembra prošle godine, bilo je teško poverovati koliko je brzo napredovao napad Al Šarine frakcije. Trebalo im je tri dana da zauzmu Alep, severni ekonomski i strateški centar Sirije.

Poređenja radi, mučne godine od 2012. do 2016, kada su se režimska vojska i pobunjenici borili za grad, završile su se Asadovom pobedom tek nakon uključivanja ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog vazduhoplovstva, što je prevagnulo.

Međutim, do kraja 2024. godine, vladine snage su se raspale. Neodlučni regruti i pristalice režima više nisu bili voljni da se bore i umiru za korumpirani i brutalni režim koji ih je nagrađivao siromaštvom i represijom.

Šara je preuzeo vlast u velikoj neizvesnosti. Postojali su strahovi da će ćelije Islamske države pokušati da ga ubiju ili pokrenu masovne napade.

Džihadisti ga napadaju na društvenim mrežama, posebno zato što je odlučio da sarađuje sa koalicijom pod vođstvom SAD-a protiv Islamske države. Za mnoge ekstremiste, ovo je jasno "otvoreni ugovor o smrti".

U stvarnosti, Islamska država u Siriji je oslabljena. Njihovi napadi se uglavnom fokusiraju na kurdske snage na severoistoku. Naravno, u budućnosti niko u ovom delu sveta ne može biti siguran ni u šta osim da ratovi uspevaju mnogo lakše nego neobrađena polja.

Pridobijanje Trampa i Zapada

Bandar Aljaloud/Saudi Royal Palace via AP

Šarina diplomatska kampanja prema Zapadu bila je izuzetno uspešna. Samo dve nedelje nakon preuzimanja vlasti, primio je delegaciju visokih američkih diplomata. Amerikanci su odmah povukli nagradu od 10 miliona dolara za njegovo hapšenje. Od tada se sankcije nametnute Asadovoj Siriji postepeno ublažavaju. "Cezarov zakon", najstroži od svih, je suspendovan i verovatno će biti ukinut od strane Kongresa sledeće godine.

U novembru je Al Šara postao prvi sirijski predsednik koji je posetio Belu kuću. Tramp ga je dočekao opušteno. Poprskao ga je kolonjskom vodom "Trump", nudeći mu i flašicu za njegovu suprugu. Štaviše, SAD i Saudijska Arabija vide Al Šaru kao jedinu realističnu nadu za stabilizaciju zemlje koja se nalazi u srcu Bliskog istoka. Ako bi Sirija ponovo skliznula u građanski rat, ne bi bilo šanse za deeskalaciju nasilja u regionu.

Međutim, ožiljci pola veka diktature i 14 godina rata nisu zarasli. Kurdi ne prihvataju vlast u Damasku. Druzi na jugu ostaju nepokorni. Alaviti na obali i hrišćani u Damasku i na istoku, plaše se novog masakra.

Neposredno pre godišnjice pada Asada, Kancelarija UN za ljudska prava izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog sporog napretka pravde u zemlji. Izveštaji govore o stotinama mrtvih u roku od godinu dana od strane snaga bezbednosti, oružanih grupa, bivših pristalica vlade i nepoznatih počinilaca. Kršenja uključuju seksualno nasilje, proizvoljna hapšenja, uništavanje kuća, deložacije i ograničenja slobode izražavanja i okupljanja.

Ključni parametar: Izrael

Tanjug AP/Jacquelyn Martin

Nije jasno da li je Al Šarina vlada dovoljno jaka da preživi novu veliku krizu. Izrael ostaje dominantna sila uprkos jasnom - deklarisanom i dinamičnom prisustvu Turske u zemlji. Nakon Asadovog pada, izraelski napadi su uništili poslednje ostatke vojne moći režima. Izraelska vojska je napredovala na sirijskoj teritoriji, zauzimajući nove oblasti.

SAD pokušavaju da posreduju u bezbednosnom sporazumu između Sirije i Izraela, ali bezuspešno. Izrael traži demilitarizaciju velikih područja. Sirija traži povratak na Kisindžerov sporazum iz 1974. Razvod između njih se povećao. U poslednjem mesecu, izraelske kopnene operacije su se udvostručile. Ankara, koja ima stvarnu polugu uticaja i direktan kanal komunikacije sa Al Šarom, nastoji da stvori zajednički sistem kontrole i upravljanja i da potisne Izrael iz Sirije, što je potez koji nosi veliki rizik i za Ankaru i za Damask.

Godinu dana kasnije Al Šarina vlada je postigla nešto važno: ostala je na vlasti. Donald Tramp je onaj koji pruža najveću međunarodnu podršku. Sankcije se ublažavaju. Ekonomija je prodisala. Ali svakodnevni život Sirijaca se nije promenio. Nema investicija. Obnova je individualna stvar. Verske tenzije tinjaju. Pregovori sa Izraelom su zamrznuti. Benjamin Netanjahu traži demilitarizaciju ogromnih područja i ne daje naređenje za povlačenje izraelskih snaga. Vlada u Damasku se vrti oko samog Al Šare i nekoliko njegovih saradnika. Nema opipljivog pokušaja stvaranja odgovorne državne strukture.

Sirija bez Asada jeste bolja zemlja, ali budućnost je teška i složena, možda čak i teža jer sada jedan neprijatelj, Asadov režim, ne postoji kao entitet već samo kao posledica...