Rog Afrike kao novo svetsko žarište: Može li priznanje Somalilenda od strane Izraela da pokrene lavinu?

Izrael je postao prva država na svetu koja je formalno priznala Somalilend kao nezavisnu i suverenu državu. Dugogodišnja nastojanja ove sporne teritorije za međunarodnim priznanjem dobila su ovim potezom svoj epilog. Međusobno priznanje potpisali su premijer Izraela Benjamin Netanjahu i ministar spoljnih poslova Izraela Gideon Sar, te predsednik samoproglašenog Somalilenda Abdirahman Mohamed Abdulahi.

Somalilend je samoproglašena republika na severu Somalije, koja je nekada bila britanski protektorat poznat kao Britanski Somalilend. Stekao je nezavisnost od Velike Britanije 26. juna 1960. godine, ali se samo pet dana kasnije ujedinio sa bivšom italijanskom kolonijom Somalijom da bi formirao Republiku Somaliju 1. jula 1960. godine.

Međutim, nakon pada režima Muhameda Siada Barea 1991. godine, usledio je građanski rat, a Somalilend je 18. maja 1991. godine proglasio nezavisnost.

Iako je Somalilend uspostavio stabilnu vladu, demokratiju i sopstvenu valutu, ostao je nepriznat na međunarodnom nivou. Glavni grad je Hargeisa. Ova regija se ističe relativnom stabilnošću u poređenju sa ostatkom Somalije, gde vladaju decenijski haos i sukobi.

Teritorijalni problemi Somalije - nasleđe kolonijalizma

Somalija se suočava sa brojnim teritorijalnim problemima koji potiču iz nasleđa kolonijalizma, sukoba klanova i slabosti vlade u Mogadišu. Federalno uređenje zemlje umnogome doprinosi takvim odnosima.

Jedan od ključnih sporova koji razaraju zemlju vodi se između pomenutog Somalilenda i Puntlanda, autonomne države unutar Somalije, koja je osnovana 1998. godine i obuhvata severoistočne regione zemlje.

Dok Somalilend s jedne strane smatra da regioni Sool, Sanaag i Ayn treba da mu pripadnu prema istorijskim granicama Britanskog Somalilenda, Puntland stoji na stanovištu da mu pripadaju zbog ljudi koji tamo žive i njihovog porekla.

Tanjug/AP Photo from video

Pored toga, vlasti iz Mogadiša održavaju tenzije i sa drugim federalnim jedinicama poput Džubalenda, gde su sukobi sa vladom doveli do prekida odnosa i optužbi za kršenje suvereniteta.

Svi ovi problemi su pojačani prisustvom ekstremističkih grupa kao što je Al-Šabab, koja kontroliše delove teritorije, te Islamske države. Korupcija, široko rasprostanjeno nasilje, piraterija na moru, takođe ne doprinose stabilnosti, štaviše.

Negativan odjek izraelskog poteza širom sveta

Reakcije na priznanje Somalilenda od strane Izraela bile su uglavnom negativne, sa brojnim zemljama i organizacijama koje su ga osudile kao kršenje suvereniteta Somalije. Prirodno, najburnija reakcija došla je iz samog Mogadiša.

Predsednik Hasan Šeih Mohamud je nazvao ovaj potez "pretnjom bezbednosti i stabilnosti sveta i regiona", zahtevajući od Izraela da povuče priznanje, označavajući ga kao "agresiju" na somalijsku teritorijalnu celovitost.

Značajno je i to da je Iran osudio priznanje kao "flagrantno kršenje somalijskog suvereniteta", dok su Egipat, Turska, Saudijska Arabija, Katar, Jordan, Alžir i Afrička unija takođe izrazili oštru kritiku, upozoravajući na rizik od destabilizacije regiona.

Na kraju, ukupno 21 arapska, islamska i afrička država osudila je ovaj korak Jerusalima, a sve su izrazile zabrinutost da priznanje ne može da doprinese miru, već rasplamsavanju sukoba.

Šta bi mogli da budu razlozi za priznanje i kakva je veza Palestinaca sa Somalilendom?

Pojedini analitičari navode da mogući razlozi za priznanje od strane Izraela leže u strateškim interesa, poput uspostavljanja vojne baze u Somalilendu radi suprotstavljanja Hutima u Jemenu i jačanja bezbednosti u Crvenom moru.

Somalilend se, naime, nalazi na "kritičnoj poziciji Bab-el-Mandeb moreuza, koji je vitalna arterija za svetsku trgovinu i isporuku energenata, uključujući gas i naftu, koja se kreće iz Azije do Evrope preko Sueckog kanala", navodi African Security Analysis.

S obzirom na ovakav položaj, a u odnosu na nestabilnost u Jemenu gde Huti vladaju u prethodnoj deceniji, a isto toliko i napadaju brodove koji prolaze moreuzom, analitičari navode da priznanjem Somalilenda Izrael zapravo osigurava bezbednost robe.

Ograničavanje uticaja Huta na pomorske rute u blizini Roga Afrike, navode oni, uticale bi i na Iran, čiji su, prema njima, jemenski Huti proksi. Sledstveno tome, manji uticaj Huta i fizička barijera pristupa skupocenim robama, naštetila bi Iranu.

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Međutim, bez obzira na to da li je ovakvo tumačenje tačno, ako se vratimo samo nekoliko meseci unazad, Somalilend i Izrael su već pominjani u istom kontekstu.

Naime, u jeku razgovora o završetku rata u Pojasu Gaze i rešavanju sudbine Palestinaca, AP je citirao američke i izraelske zvaničnike koji su govorili o tome da su njihove vlade kontaktirale zvaničnike Sudana, Somalije i Somalilenda da bi razgovarali o tome da Palestince iz Gaze presele upravo na prostore neke od tih država/teritorija.

Reuters je, ipak, javio da Somalija i Somalilend nisu primili takav zahtev, dok su zvaničnici iz Sudana saopštili da su predlog odbili.

Ministar spoljnih poslova Somalije Ahmed Moalim Fiči rekao da će njegova zemlja "kategorički odbiti svaku inicijativu ili predlog, od bilo koje strane, koja će da podrije pravo palestinskog naroda da živi u miru na zemlji predaka".

S druge strane, tzv. ministar spoljnih poslova Somalilenda Abdirahman Dahir Adan je rekao samo da "nije bilo razgovora ni sa kim u vezi sa Palestincima".

Nova era međunarodnih odnosa na Rogu Afrike: Postoje li "veće ribe za prženje"?

Takođe, kada je ovaj potez Izraela u pitanju, ne treba zaboraviti ni susede Somalilenda - Etiopiju, Eritreju, Sudan i Džibuti, koji su svi, ispostaviće se, pod uticajem drugih svetskih ili regionalnih sila, koje ozbiljno računaju na Rog Afrike.

Kako je u svojoj analizi pisao The Jerusalem Post, Turska je, na primer, prisutna u Somaliji i Sudanu. Ujedinjeni Arapski Emirati su investirali u luku u Somalilendu. Evropske sile imaju baze i snage u Džibutiju.

Takođe, nikako ne treba izgubiti iz vida to da je Kina prvu prekomorsku bazu sagradila upravo u Džibutiju. Atlantski savet je sredinom ove godine predstavio opsežnu analizu o tome da je upravo Džibuti "sledeća arena za takmičenje SAD i Kine u Crvenom moru".

AP/AP Photo

Jerusalem Post navodi i to da na primeru Somalilenda možemo da vidimo kako su UAE i Izrael na istoj strani interesa. Nepriznata administracija Somalilenda je pružila podršku razvoju odnosa UAE i Izraela, a u ovom slučaju, primećuje JP, Turska ostaje s druge strane interesne table.

Ipak, već u Jemenu UAE su postigli dogovor sa Saudijskom Arabijom o podeli sfere uticaja, navode oni. Promenama na Rogu Afrike se protivi Egipat, kao i Katar, te mnoge druge zemlje, za koje se čini da gube rat interesa.

Na kraju, JP zaključuje da je tačno da mnoge zemlje imaju interese u toj zoni, uključujući SAD, Francusku, Tursku i Iran, UAE i Saudijsku Arabiju.

"Međutim, ovi interesi su se do sada pretvorili samo u ograničeno angažovanje. Postoje veće ribe za prženje, kao što većina zemalja već zna", zaključio je JP svoju analizu.