Od Zapadne Sahare do Kabilije: Diplomatska kriza koja tinja između Pariza i Alžira
Komentari
30/12/2025
-20:04
Odnosi između Alžira i Francuske pali su na najniži nivo još od sticanja alžirske nezavisnosti 1962. godine. Tri ključna sporna pitanja – podrška Pariza Maroku u sukobu oko Zapadne Sahare, proglašenje nezavisnosti Kabilije na teritoriji Francuske te novi alžirski zakon kojim se francuska kolonizacija definiše kao državni zločin – ponovo su aktuelizovala istorijska pitanja i pretvorila ih u ozbiljnu diplomatsku krizu.
Kriza je započela prošle godine kada je francuski predsednik Emanuel Makron zvanično podržao marokanski plan autonomije nad Zapadnom Saharom, izjavivši: "Njegova sadašnjost i budućnost uklapaju se u okvir marokanske suverenosti.“
Alžir, koji decenijama pruža podršku Frontu Polisario i Saharskoj Arapskoj Demokratskoj Republici, ovo je protumačio kao direktnu provokaciju i povukao ambasadora iz Pariza.
Zapadna Sahara ostaje jedan od poslednjih nerešenih dekolonizacijskih sporova u Africi: Maroko kontroliše veći deo teritorije, dok Polisario drži manji istočni deo iza "marokanskog zida“. Francuska podrška Maroku dodatno je zaoštrila regionalno rivalstvo između Alžira i Rabata.
Hapšenje Sansala
Još jedan značajan događaj koji je dodatno zaoštrio krizu bilo je hapšenje franco-alžirskog pisca Boualema Sansala u novembru 2024. Sansal, poznati kritičar alžirskog režima, uhapšen je odmah po dolasku na aerodrom u Alžiru zbog izjava u francuskim medijima, u kojima je dovodio u pitanje istorijske granice Alžira, tvrdeći da je Francuska tokom kolonijalne ere dala Alžiru previše teritorije na račun Maroka.
"Kada je Francuska kolonizovala Alžir, ceo zapadni deo je pripadao Maroku [...] Francuska je arbitrarno odlučila da pripoji ceo istočni deo Maroka Alžiru“, rekao je Sansal.
Osuđen je na pet godina zatvora zbog 'podrivanja nacionalnog jedinstva', što je izazvalo oštre reakcije u Francuskoj. Tek u novembru 2025, nakon pomilovanja zbog bolesti, Sansal je oslobođen i prebačen u Nemačku. Pariz slučaj vidi kao simbol represije nad disidentima, dok ga Alžir koristi za optužbe da se Francuska meša se u unutrašnja pitanja.
Povezane vesti
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kabilije u Parizu
Pokret za samoopredeljenje Kabilije (MAK), predvođen Ferhatom Mehenijem, jednostrano je 14. decembra 2025. u Parizu proglasio nezavisnost regije Kabilije od Alžira, proglašavajući je Federalnom Republikom Kabilije.
Alžir, koji MAK klasifikuje kao terorističku organizaciju, smatra proglašenje nelegitimnim i simboličnim, bez ikakvog stvarnog efekta na terenu.
Kabilija je geografski i istorijski region u severnom Alžiru, uz obalu Mediteranskog mora, koji naseljavaju Kabili, narod berberskog porekla.
Upravo taj region bio je središte Berberskog proleća (Tafsut), perioda obeleženog brojnim protestima i građanskim akcijama usmerenim na priznavanje berberskog identiteta i jezika u Alžiru.
Usvajanje zakona kojim se francuska kolonizacija proglašava zločinom
Prošle nedelje Parlament Alžira jednoglasn je usvojio zakon kojim se francuska kolonizacija zemlje proglašava zločinom, tražeći izvinjenje i reparacije.
Kako prenosi "Guardian", Poslanici, stojeći u sali sa šalovima u bojama nacionalne zastave, uzvikivali su "Živeo Alžir", aplaudirajući na usvajanje zakona, koji navodi da Francuska snosi "pravnu odgovornost za kolonijalnu prošlost u Alžiru i tragedije koje je izazvala".
Predsednik parlamenta Alžira Ibrahim Bugalij, izjavio je za agenciju APS da će glasanje poslati "jasnu poruku, kako unutra tako i spolja, da nacionalno sećanje Alžira nije ni izbrisivo ni predmet pregovora".
Povezane vesti
Francuska je, prema izveštaju "RFI", usvajanje alžirskog zakona kojim se francuska kolonizacija proglašava "državnim zločinom" ocenila kao "neprijateljski akt", ističući da time ugrožava napore za obnavljanje dijaloga u toku tekuće diplomatske krize između dve zemlje.
Iako nema međunarodnu pravnu snagu, ovaj potez se smatra kulminacijom krize u odnosima između Pariza i Alžira.
Komentari (0)