Izbori koji će oblikovati Evropu i svet 2026. godine: Od Brazilije i Vašingtona do Stokholma, Kopenhagena i Sofije

Godina 2025. pokazala se kao presudna za izbore velikog uloga širom Evropske unije. Rumunija se našla u centru koordinisanih kampanja stranog mešanja na društvenim mrežama, dok poljski premijer Donald Tusk nije uspeo da učvrsti poziciju svoje stranke naspram konzervativaca u predsedničkoj trci. Demohrišćani su vratili vlast u Nemačkoj, a desničarski milijarder Andrej Babiš ponovo je izabran u Češkoj za premijera. Sada EU ulazi u 2026. godinu dok ruska agresija u Ukrajini i dalje traje na njenim istočnim granicama. Pošto su države članice podeljene oko najboljeg načina podrške Kijevu, a tenzije između bloka i SAD rastu, veliki izbori ove godine mogli bi ponovo da preoblikuju politički i geopolitički položaj Evrope, piše Euronews.

Godina 2026. mogla bi da označi kraj najdužeg neprekidnog boravka na vlasti u EU. Viktor Orban je prvi put bio premijer Mađarske od 1998. do 2002, a vlada od ponovnog izbora 2010. U trci za šesti mandat suočava se sa ozbiljnim izazivačem: Peterom Mađarom, bivšim članom Fidesa koji je postao lider opozicije.

Orbanova stranka Fides i Mađarova stranka Tisa ne razlikuju se bitno po društvenim pitanjima poput prava LGBTQ+ zajednice ili migracija, ali Mađar snažno zagovara poboljšanje kupovne moći Mađara, koja je trenutno jedna od najnižih u Evropi, kao i bolje odnose sa Briselom, koji i dalje uslovljava isplatu višemilionskih kohezionih fondova poštovanjem vladavine prava.

Njegova kampanja očigledno pogađa pravu žicu, jer najnovije ankete stavljaju Tisu 13 poena ispred Fidesa. Ali kakav god bio ishod, glasanje će imati posledice daleko izvan mađarskih granica.

Orban je u središtu evropskog nacionalno-konzervativnog tabora, blisko usklađen sa idejama američkog predsednika Donalda Trampa i otvoreno osporava glavne stavove EU o migracijama, demokratskim standardima i posebno ratu u Ukrajini.

Oklevanje Budimpešte da sankcioniše Moskvu ili podrži Kijev produbilo je podele unutar bloka. Promena rukovodstva mogla bi da promeša odnose snaga u Evropskom savetu u ključnom trenutku za budućnost Ukrajine.

Španija, Nemačka, Francuska i Italija: Lokalni obračuni sa nacionalnim značajem

Četiri najveće sile EU spremaju se za regionalne i opštinske izbore koji će pokazati koliko zamaha ima krajnja desnica i pružiti meru rastućeg nepoverenja prema vlastima u Madridu, Berlinu, Parizu i Rimu.

U Španiji socijalistička PSOE premijera Pedra Sančeza još se oporavlja od poraza na regionalnim izborima 21. decembra u Ekstremaduri, gde je ostvarila najgori rezultat ikada u nekadašnjem uporištu.

U međuvremenu, u Madridu vladajuća koalicija Sančeza pod pritiskom je zbog nekoliko korupcionaških skandala i teško uspeva da izglasa budžet treću godinu zaredom.

Predstojeći regionalni izbori u Aragonu 8. februara, Kastilji i Leonu 15. marta, i Andaluziji, najvećoj španskoj regiji po površini i broju stanovnika, najkasnije 30. juna, biće ključni testovi ne samo za PSOE već i za opozicionu Narodnu partiju (PP) desnog centra.

Tanjug AP/Joan Mateu Parra

Pitanje je da li PP može da obezbedi većine uoči opštih izbora 2027. bez oslanjanja na podršku krajnje desne stranke Voks.

Takođe 15. i 22. marta Francuzi će izaći na birališta da biraju gradonačelnike širom zemlje, i kao u Španiji, ovi lokalni izbori poslužiće kao mera uoči predsedničkih izbora 2027.

Francuska trenutno prolazi kroz političku krizu sa dugotrajnom nestabilnošću vlade, rekordno niskim rejtingom predsednika Emanuela Makrona i nastavkom uspona krajnje desnog Nacionalnog okupljanja (RN), uprkos tome što je njegova liderka Marin Le Pen sprečena da se kandiduje 2027. godine.

U Italiji su opštinski izbori u velikim gradovima poput Rima, Milana, Bolonje i Torina odloženi zbog pandemije i pomereni za proleće 2027. Umesto toga, birači će 2026. izaći na glasanje samo u manjem broju gradova kao što su Venecija, Ređo Kalabrija, Areco, Andrija i Pistoja.

Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino

Italijani će takođe glasati na referendumu o ustavnoj reformi pravosudnog sistema. Biće podneta sledećeg proleća, ali datum još nije određen. To će se posmatrati kao test javne podrške koaliciji Đorđe Meloni uoči opštih izbora 2027.

Konačno, nekoliko nemačkih pokrajina sprema se za regionalne izbore: Baden-Virtemberg i Rajna-Palatinat u martu, te Saksonija-Anhalt, Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija u septembru.

Ovi pokrajinski izbori testiraće popularnost kancelara Fridriha Merca, koji je na funkciji od maja, i izmeriti uspon krajnje desnice ne samo u deindustrijalizovanoj bivšoj Istočnoj Nemačkoj već i na bogatijem Zapadu.

Švedska: Senka mogućeg stranog mešanja nad izborima

Gledajući ka opštim izborima u septembru, premijer Ulf Kristerson napisao je na X-u da "kada Švedska izađe na birališta sledeće godine, to ćemo učiniti u ozbiljnoj bezbednosnoj situaciji koju moramo uzeti u obzir".

Kristerson vodi koaliciju centrista, socijalista, liberala i demohrišćana, koja trenutno kotira na nivou rezultata sa izbora 2023. godine.

Od tada Švedska se suočava sa porastom nasilnog kriminala, što podstiče desničarsku retoriku čuvenu širom Evrope, gde se taj fenomen često ističe da bi se podržali antimigrantski argumenti.

Tanjug AP/Fredrik Sandberg/TT News Agency via AP

Ali "ozbiljna bezbednosna situacija" koja brine premijera jeste pretnja stranog mešanja.

U novembru je ministarstvo odbrane saopštilo da je pojačalo sajber-bezbednosne kapacitete i da je na oprezu zbog mešanja u izbore kakvo je viđeno u Nemačkoj, koja je ove godine insistirala da Rusija "plati cenu" za svoje "hibridne napade" na izbornu infrastrukturu.

Takve operacije stranog mešanja verovatno će koristiti strankama kritički nastrojenim prema imigraciji, skeptičnim prema integraciji u EU i nejasnijim u stavu prema Moskvi, što su tendencije koje oličavaju Švedski demokrati.

Švedski izbori očekuju se kao test otpornosti demokratije u EU nakon primene Akta o digitalnim uslugama (DSA), koji se bori protiv mešanja u izbore na društvenim mrežama, i predloženog bloka Štit demokratije.

Danska: Pod pritiskom, i domaćim i spoljnim

Nakon što je prvi put od 1938. izgubila Kopenhagen, Mete Frederiksen i njeni socijaldemokrate sada će se suočiti sa nacionalnim glasanjem.

Analitičari kažu da se Frederiksen tvrdolinijski stav prema imigraciji nije isplatio. Ankete ukazuju da bi premijerka, na vlasti od 2019, mogla da izgubi poziciju, pošto vladajuća koalicija, koja obuhvata stranke od levog centra do desnog centra, deluje sve krhkije.

Danska je takođe zabrinuta za svoj teritorijalni integritet. Ranije ovog meseca američki predsednik Donald Tramp je ponovio svoje ekspanzionističke namere u vezi sa Grenlandom, autonomnom teritorijom Kraljevine Danske.

Glasanje bi trebalo da se održi pre oktobra 2026, ali datum još nije potvrđen.

Bugarska: Bez vlade, ali je stigao evro

Od 1. januara 2026. Bugarska je zvanično usvojila evro kao valutu. Međutim, zemlja prolazi kroz značajnu političku nestabilnost od novembra, nakon ostavke vlade usred masovnih uličnih protesta zbog korupcije i oligarhijskog uticaja.

Tanjug/AP/Valentina Petrova

Predsednički izbori već su zakazani za 8. novembar 2026. godine, a očekuje se i da će se ići na glasanje za novi parlament, tokom ove godine, da bi se razrešila politička blokada.

Letonija i Slovenija: Moguć izbor novih šefova država

Slovenija i Letonija održaće parlamentarne izbore u martu odnosno oktobru.

U Sloveniji ankete pokazuju da je opoziciona Demokratska stranka desnog centra blago ispred trenutno vladajućeg Pokreta slobode, koja je stranka levog centra premijera Roberta Goloba. Analitičari procenjuju da bi formiranje vlade posle izbora moglo biti teško, pošto u trku ulazi nekoliko novih i manjih stranaka.

U Letoniji izbori će odrediti ko će naslediti trenutnu koaliciju desnog centra premijerke Evike Silinje. Njena stranka trenutno je druga po anketama, odmah iza konzervativnog Nacionalnog saveza.

Ranije 2025. lokalni izbori otkrili su slabosti u IT sistemu za glasanje, ali Centralna izborna komisija Letonije kaže da su one otklonjene uoči oktobarskog glasanja.

SAD, Brazil, Izrael i Rusija: Globalni izbori sa implikacijama po EU

Nisu samo zemlje EU ostavljene na milost i nemilost svojim biračima. U novembru 2026. američki birači izlaze na midterm kongresne izbore, koji određuju sastav Predstavničkog doma i trećinu mesta u Senatu.

Ishod bi mogao da odluči koliko moći Trampova administracija može da koristi kod kuće i u inostranstvu.

Evropljani će ih pažljivo pratiti. Ranije ovog meseca američka administracija objavila je Nacionalnu bezbednosnu strategiju u kojoj se obavezala da će "negovati otpor trenutnom pravcu Evrope unutar evropskih nacija" da bi zaustavila njen "civilizacijski pad".

Brazilci izlaze na birališta u oktobru 2026. Trenutni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, favorit je po anketama i traži reizbor.

Tanjug/AP/Eraldo Peres

Udeo EU u ovom glasanju leži u budućnosti sporazuma Merkosur, trgovinskog dogovora slobodne trgovine starog više od dve decenije.

Izrael će takođe održati parlamentarne izbore i glasati za premijera, što bi moglo da promeni odnose snaga koji su oblikovali sukobe u regionu.

Konačno, Rusi će glasati na parlamentarnim izborima, ali se očekuje da će ishod biti namešten u korist predsednika Vladimira Putina, sa opozicionim strankama uglavnom ućutkanim i sve manjom slobodom štampe, zaključuje Euronews.