Đurđev: Srpska hemisfera i globalna energetska bezbednost
Komentari
06/01/2026
-13:38
Početak 2026. godine obeležio je događaj koji će ući u udžbenike savremene obaveštajne geopolitike: američka operacija u Karakasu i hapšenje Nikolasa Madura. Vest je odjeknula daleko izvan Latinske Amerike, jer nije reč samo o promeni vlasti u jednoj državi, već o simboličkom vraćanju stare logike u međunarodne odnose - logike hemisfera, koridora i kontrole resursa. Sam okvir američkog opravdanja (rat protiv narko-mreže, "legalna ovlašćenja", najava mogućih daljih udara) pokazuje da Vašington više ne oseća potrebu da dugo objašnjava, već da deluje i postavlja presedan, kaže Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige.
On je istakao da su oni koji su očekivali da će nafta trenutno "eksplodirati" na berzama dobili pravi hladan tuš, jer tržište jeste reagovalo nervozno, ali bez dramatičnog zaokreta.
"Upravo u tome je prva lekcija: u 2026. godini, sama operacija manje pomera fizičke barele, a više pomera percepciju rizika - sankcija, osiguranja tankera, pristupa finansijama i buduće kontrole ponude. Očekuje se da će 2026. biti godina pritiska na cene zbog obilne ponude i mlitavije tražnje, sa projektovanim viškom ponude u rasponu od oko 0,5 do 3,5 miliona barela dnevno. 'Geopolitika pravi naslove, ali cenu prave bareli koji zaista stignu na terminal'", ističe Đurđev.
Đurđev je naglasio da je ključna stručna činjenica koju mediji često preskaču da venecuelanska nafta nije problem geologije, nego infrastrukture, kapitala i vremena.
"Veneceula ima ogromne rezerve, ali njena industrija ne može 'preko noći' da podigne proizvodnju. Za povratak na nivoe koji bi stvarno menjali svetsko tržište potrebni su kapitalni izdaci reda veličine stotina milijardi i dugačak niz 'dosadnih' remontnih radova: cevovodi, kompresori, elektroenergetska mreža, terminali, postrojenja za tretman nafte i vode, rafinerije i logistika. Zato su procene hladne i surove — Rystad Energy navodi da bi samo za istraživanje i proizvodnju bilo potrebno oko 110 milijardi dolara kapitalnih izdataka da se Venecuela vrati na nekadašnje nivoe", kaže predsednik Srpske lige.
On je dodao da su dva ključna argumenta - odliv kadrova, jer je desetine hiljada inženjera, tehničara i geologa napustilo zemlju, a to je, prema njemu, "nevidljiva infrastruktura" bez koje nema rasta proizvodnje, te kvalitet sirovine, jer je veliki deo venecuelanske nafte veoma težak (Orinoko) i traži razređivače, mešanje i specijalnu infrastrukturu.
"'Ima nafte' ne znači 'ima jeftinih barela odmah'. Ko kontroliše infrastrukturu, kontroliše naftu; ko kontroliše naftu, kontroliše tempo istorije", smatra on.
Povezane vesti
"Američki potez šalje poruku regionu"
Predsednik Srpske lige je objasnio da je paradoks venecuelanskog slučaja u tome što nafta nije morala da bude neposredni cilj da bi bila glavna poluga.
"Američka strana svoj potez formalno oslanja na optužbe i sudski okvir (narko-optužnice, oružje, karteli), ali u geopolitici je važnija posledica: ovakva intervencija pomera granicu dozvoljenog ponašanja velikih sila i šalje poruku svima u regionu šta znači 'američko dvorište'. Još važnije, Vašington očigledno ne želi haotičan vakuum, nego upravljivu tranziciju. Delsi Rodrigez je položila zakletvu kao privremena predsednica uz implicitnu američku podršku, jer je 'stabilnija opcija' od opozicionih figura u uslovima raspada države", kaže on i dodaje:
"Tu leži suština 'mira kroz profit' - ne rušiti sistem do kraja, da ne bi nastala narko-država i izbeglički talas ka SAD, ali ga prelomiti dovoljno, da se otvori prostor za licence, ugovore, investicije i kontrolu energetskog sektora. 'Nije važno ko pobeđuje na izborima, nego ko potpisuje ugovore'", ističe Đurđev.
On je podsetio da dok politička drama puni naslovne strane, tržište gleda tabele i procene bilansa ponude/tražnje.
"Reuters-ova anketa je u startu, pre venecuelanskog udara, ukazivala na 2026. kao godinu pritiska na cene uprkos viška ponude, uz prognoze proseka Brenta oko 61 dolar i WTI oko 58 dolara po barelu. Ovo je ključno za razumevanje Venecuele - kada tržište očekuje višak, onda ni geopolitički šok ne 'diže' cenu kao nekad — osim ako ne ugrozi čekpointe, moreuze, kanale, osiguranje plovidbe. Zato će u 2026. biti važnije pitanje bezbednosti ruta nego pitanje jedne države proizvođača. Berza je cinična: ona veruje samo u barele koji mogu da stignu na terminal - i u tanker koji je osiguran", kaže on.
Đurđev je dodao da američka proizvodnja zavisi od kapitalnih izdataka i cene barela, a da venecuelanska teška nafta predstavlja važan "komad u mozaiku" rafinerijske ravnoteže.
"'Ko drži moreuze i tankere, taj piše pravila trgovine; ko drži tipove nafte, taj drži i rafinerije", navodi on.
Povezane vesti
Đurđev je naveo i to da je ruska nafta, uprkos sankcijama, ostala prisutna u globalnom sistemu kroz složenije tokove, popuste i preusmeravanja.
"Uticaj sankcija se ipak vidi - indijski uvoz ruske nafte u januaru 2026. bi mogao naglo pasti, pri čemu se kao pokazatelj navodi očekivanje jednog od najvećih kupaca da neće dobiti isporuke. Popusti na rusku naftu deluju kao sidro globalnih cena. Ako postoji stalan tok 'jeftinijih barela', tržište ima manje razloga da plaća premiju - pa čak i kad politička temperatura raste. Sankcije ne ukidaju naftu — samo joj menjaju maršrutni list i cenu", smatra predsednik Srpske lige.
Evropa: Od zavisnosti ka skupoj bezbednosti, i zašto LNG postaje geopolitički ugovor
Predsednik Srpske lige je rekao da je Evropa u prethodnim godinama plaćala cenu prelaska na novi model snabdevanja, a u 2025/26 ključna reč je LNG.
Povezane vesti
"Reuters je već krajem 2025. ukazivao da je Evropa apsorbovala oko dve trećine američkog LNG izvoza te godine - što govori da se energetska bezbednost Evrope sada u velikoj meri rešava na Atlantiku, kroz flotu, terminale i dugoročne ugovore. To nije samo energetska nego i politička činjenica: Evropa kupuje bezbednost u molekulima, ali bezbednost ima cenu, a cena postaje deo industrijske konkurentnosti. Kad je energija skupa, deindustrijalizacija nije ideološka optužba nego ekonomska opasnost. Evropa više ne kupuje samo gas nego kupuje politički kišobran i logističku zavisnost", kaže Đurđev.
On je upozorio da za Srbiju globalna energetska geopolitika nije apstrakcija, već se oseća u rafinerijama, plaćanjima, osiguranju, licencama i sankcionim rokovima.
"A to je najopasniji vid zavisnosti, onaj koji se ne vidi dok ne stane snabdevanje. Zato je Srbiji potrebna trezvena strategija na više koloseka (i to istovremeno): više ruta i više instrumenata plaćanja/osiguranja, jer jedna 'tehnička' blokada može postati politički prekidač; obavezne rezerve i skladišta kao realna polisa osiguranja; energetska diplomatija bez romantike - tako da je moguće razlikovati željeno od mogućeg, i unapred praviti scenarije. 'Suverenitet nije zastava - suverenitet je rezervoar", navodi on.
Đurđev je zaključio da je u celom slučaju najvažnije ne samo ko će voditi Karakas, već šta ovaj presedan radi međunarodnom sistemu.
"Ovaj presedan normalizuje ideju da je 'sfera' legitimna kategorija, a da je intervencija 'alat' kad interes to traži. Ulazi se u eru u kojoj velike sile otvorenije povezuju bezbednost, resurse i koridore - a moralni rečnik koriste selektivno. To je svet u kome će se 'mir' sve češće nuditi kao finansijski paket, a sukob kao instrument preraspodele", rekao je on.
Komentari (0)