Razmena pretnji, pa obnova pregovora: Iran i SAD dogovorili obustavu neprijateljstva, ali gde je trajni mir?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Iran i Sjedinjene Američke Države postigli su dogovor da obustave nedavna neprijateljstva u Persijskom zalivu i obnove pregovore o sporu oko Ormuskog moreuza. Teheran je prethodno potvrdio da predstavnici Irana nisu učestvovali u tehničkim razgovorima zakazanim za nedelju zbog američkih napada.
Iran je takođe sinoć lansirao rakete i dronove na američke vojne objekte u Kuvajtu i Bahreinu, neposredno nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio da će Islamska Republika prestati da postoji ukoliko ne bude poštovala dogovor o okončanju rata.
U međuvremenu, Izrael je ponovo gađao pripadnike Hezbolaha na jugu Libana, uništivši podzemnu infrastrukturu koju je ta grupa koristila.
Govoreći o poverenju između SAD i Irana, Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put kaže za Euronews Srbija da je ono na prilično niskom nivou s obzirom na to da Iran i Sjedinjene Američke Države pre ovog sukoba već nisu bili u dobrim odnosima i s obzirom na to da je Trampova administracija, još prva administracija, uvela jednu od najstrožih sankcija Iranu koje je Amerika do tog trenutka uvela nekoj državi.
"Tako da poverenje je u tom smislu vrlo nisko, nemamo garanciju da se taj vid sukoba nižeg intenziteta neće nastaviti, ali postoji interes obe strane da dođe do određenog vida sporazuma. Da li će on biti u okvirima memoranduma koji je naveden, naravno, postavlja se pod znak pitanja s obzirom da je memorandum jedan samo osnovni dokument sa nekim intencijama dve strane šta bi trebalo da bude rešeno i na koji način. Ali to ne može da se poredi sa, recimo, sporazumom koji je postignut u vreme Obamine administracije, koji je podrazumevao višemesečne pregovore sa uključivanjem različitih aktera, međunarodnih i evropskih država. Ovde govorimo tek o inicijalnim razgovorima u okviru dogovorenih tačaka, tako da je ovaj okvir u kome razgovaramo dosta jednostavniji. Samim tim, imamo manje garancija da će opstati kao finalno rešenje", rekao je on.
Euronews Srbija
Kako je objasnio, ukoliko posmatramo sadašnju situaciju, vidimo da dve strane nemaju preveliku želju za intenzivni nastavak sukoba. Čak i u poslednjim nedeljama aktivnog sukoba videlo se da je intenzitet opadao što se tiče i američkog broja ispaljenih projektila i onoga što je bilo od strane Irana.
"Sa jedne strane ne postoji američka volja da se dalje investira u ovom regionu, uključujući neki vid kopnene intervencije ili dalje gađanja ukoliko se ne vidi jasno u kratkom roku postizanje cilja. I s druge strane, kada se govori o Iranu, postoji, naravno, politička volja s obzirom da je država napadnuta, ali pitanje je koliki su kapaciteti za rat iscrpljivanja. I jedna i druga strana nemaju u potpunosti preveliku nagradu ukoliko se sukob nastavi, jer se ne vidi neko održivo rešenje ukoliko ne dođe do pregovora", rekao je on.
Povezane vesti
Milić dodaje da će se pregovori verovatno nastaviti, ali da je pod znakom pitanja da li će oni dati finalni rezultat.
"Kao što smo spomenuli, poverenje između strana je nisko, ali imamo i drugi primer gde su postojali pregovori između Rusije i Ukrajine, što preko posrednika, što oko nekih tehničkih pitanja pre toga, više puta, iako je sukob na terenu postojao, znači i bez primirja. Moguće je pregovarati i ako primirje ne postoji, iako ovde de facto postoji, uprkos ovim napadima koji su se desili juče sa obe strane", kaže on.
Kako je naveo, Izrael ima veliki nivo skepse prema ovim pregovorima.
"Iz ugla Sjedinjenih Američkih Država, ukoliko SAD reše neke osnovne probleme koji ugrožavaju njihove interese, kao što je razvoj nuklearnog programa od strane Irana ili pitanje slobodne plovidbe u regionu vezano za Ormuski moreuz, Sjedinjene Američke Države mogu da u potpunosti prebace fokus na neke druge delove sveta i jer to ne ugrožava američko blisko okruženje. S druge strane, kada govorimo o Izraelu, svako nedorečeno stanje i svako nerešeno pitanje će se odraziti sutra na bezbednost samog Izraela, jer sve grupe koje Iran podržava protiv Izraela, kao što su Hamas, kao što je Hezbolah, kao što su Huti i različite druge milicije u regionu će opstati da postoje. Ukoliko Iran kroz ovaj razgovor, kroz ove dogovore, bude pod manjim nivoom međunarodnog pritiska, odnosno bude jedan vid relaksiranijeg odnosa, naročito kad se govori o njegovom energetskom sektoru i izvozu, onda će možda Iran imati više resursa za podržavanje ovih grupa protiv Izraela", naveo je Milić.
Na pitanje da li su Iran i SAD danas bliže dogovoru, Milić kaže da veruje da jesu, s obzirom na to da postoji bar neki okvir o kom se razgovara i šta su ciljevi.
"Ono što možda deluje frustrirajuće je što je verovatno ta opcija prisile iscrpljena, tako da manje više opcija pregovora je ponovo na stolu. To jeste u nekom smislu frustrirajuće, zato što se od pozicije pregovora krenulo sa sporazumom iz Obamine administracije koji nije bio tako lak ni za sprovođenje, a ni za u krajnjoj liniji originalno pregovaranje. S obzirom na to da opcija prisile nije uspela, ponovo se vraćamo tom komplikovanom procesu, jer bez obzira da li će se sporazum doneti u roku od 60 dana, nakon što se on donese u nekim glavnim tačkama, postojaće čitavi timovi koji će morati da razrađuju sve pojedinosti, pravne aspekte i ostalo. Ukoliko pregovori ostanu kao opcija to će podrazumevati jedan pregovarački maraton koji se neće tako lako završiti kad imamo tako dve udaljene pozicije u okviru ove dve strane koje vidimo", zaključio je Milić.
Komentari (0)