Tramp želi da "preuzme" Grenland: Na stolu su sve opcije - kupovina, ali i upotreba vojne sile
Komentari
07/01/2026
-20:29
Američki predsednik Donald Tramp navodno razmatra mogućnost preuzimanja Grenlanda, a Bela kuća je potvrdila da su sve opcije otvorene, uključujući i upotrebu vojne sile. Iako je vojna operacija samo jedna od niza ekonomskih i političkih opcija, napad jednog člana NATO-a na drugog predstavljao bi noćnu moru za savez, pa čak i egzistencijalnu pretnju.
Tramp je više puta isticao da je Grenland od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD, tvrdeći, bez dokaza, da je ostrvo "prekriveno ruskim i kineskim brodovima".
Stručnjaci ocenjuju da bi brza vojna operacija mogla da se izvede relativno lako, s obzirom na malu populaciju Grenlanda – oko 58.000 ljudi, od kojih je trećina u glavnom gradu Nuku, prenosi BBC.
Ostrvo nema sopstvenu vojsku, a Danska je zadužena za njegovu odbranu, iako raspolaže ograničenim vazdušnim i mornaričkim snagama.
Veliki delovi ostrva su pod nadzorom Sirius Patrole, danske specijalne jedinice koja uglavnom koristi pseće sanke. Danska je u protekloj godini značajno povećala izdvajanja za odbranu Arktika i severnog Atlantika, uključujući Grenland.
S obzirom na veličinu, malu populaciju i nedostatak vojske, Grenland bi bio lak cilj za SAD, koje već imaju više od 100 vojnika stalno stacioniranih u Pitufik bazi na severozapadnom delu ostrva. Ta baza, koja postoji još od Drugog svetskog rata, mogla bi služiti kao logistička podrška za eventualne operacije.
Danski bezbednosni ekspert Hans Tito Hansen ističe da bi u invaziji ključnu ulogu imala 11. vazduhoplovna divizija sa Aljaske, uz podršku vazduhoplovstva i mornarice SAD.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Britanski rezervni oficir Džastin Kramp dodaje da bi operacija bila brza i efikasna, ali potencijalno bez krvi, s obzirom na malu verovatnoću otpora.
Međutim, bivši američki zvaničnici i stručnjaci za odbranu ocenjuju vojnu opciju kao izuzetno malo verovatnu zbog dalekosežnih posledica po američko-evropske saveze.
"To bi jasno bilo protiv međunarodnog prava. Ne samo da Grenland nije pretnja za SAD, već je i saveznik po ugovoru", kaže Majk Malroj, bivši marinac i zamenik pomoćnika sekretara odbrane.
Kupovina Grenlanda
Iako SAD imaju duboke finansijske resurse, Grenland nije na prodaju, kako tvrde vlasti u Nuku i Kopenhagenu. Sekretar za spoljnu politiku Marko Rubio je članovima Kongresa rekao da je administracija sklona kupovini ostrva, ali takva transakcija bi bila izuzetno komplikovana, zahtevala bi odobrenje dve trećine Senata i saglasnost Evropske unije.
Stručnjaci navode da bi pokušaj kupovine Grenlanda bez uključivanja stanovništva i Kongresa bio praktično nemoguć.
Profesor Monika Hakimi, ekspert za međunarodno pravo, dodaje da bi svaka legalna transakcija morala uključiti učešće Grenlanđana u odlučivanju o sopstvenoj sudbini.
Iako bi potencijalna kupovina bila skupa – moguće i milijarde ili trilione dolara – analitičari smatraju da bi neuspeh u kupovini mogao učiniti vojnu opciju privlačnijom za Trampa, naročito nakon uspešne operacije hapšenja Nikolasa Madura u Venecueli.
Povezane vesti
Stanovnici ne žele ni Dansku, ni SAD
Ankete pokazuju da većina stanovnika Grenlanda želi nezavisnost od Danske, ali malo njih želi pripajanje SAD.
Američke vlasti već su pojačale nadzor nad pokretom za nezavisnost, pokušavajući da identifikuju ličnosti koje bi podržale administraciju SAD.
Stručnjaci smatraju da je verovatnije da će se SAD fokusirati na dugoročnu "kampanju uticaja" koja bi mogla Grenland nagnati ka nezavisnosti, a potom SAD ponuditi partnerstvo, slično aranžmanima sa Pacifičkim državama Palau, Mikronezijom i Maršalskim ostrvima.
Hansen upozorava da bi bilo koja kampanja da SAD "poseduju" Grenland bila neuspešna dokle god populacija ostrva ne podrži takvu ideju. Trenutno nijedna politička partija na Grenlandu ne zagovara pripajanje SAD.
"Verovatnije je da će Grenland ponovo postati član Evropske unije. Dok američka administracija ima tri godine, Grenlanđani imaju viziju od 1.000 godina", zaključuje Hansen.
Komentari (0)