Može li Marija Mačado da promeni sudbinu Venecuele? Potcenjena od Madura, a sad se sastaje sa Trampom u Beloj kući
Komentari
15/01/2026
-22:18
Marija Korina Mačado, liderka venecuelanske opozicije i dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu,u četvrtak stiže u Vašington na razgovore od presudnog značaja sa američkim predsednikom Donaldom Trampom o budućnosti Venecuele nakon svrgavanja Nikolasa Madura. Do sastanka dolazi pošto je Tramp iznenadio mnoge time što je dozvolio da Madurova potpredsednica, Delsi Rodrigez, preuzme kontrolu, čime su raspršene nade opozicije u početak nove demokratske ere.
Poslednjih 12 meseci za Mačado su bili prava vožnja rolerkosterom. Pre tačno godinu dana viđena je u Karakasu, kako pokušava da mobiliše mase protiv Madura, koji je započinjao svoj treći mandat na mestu predsednika Venecuele, nakon što su izborne vlasti proglasile njegovu pobedu na predsedničkim izborima 2024. godine, bez objavljivanja detaljnih rezultata.
To je bio poslednji put da je Mačado viđena u javnosti sve do prošlog meseca, kada je izašla iz ilegale kako bi u Norveškoj primila svoju nagradu, nakon smelog bekstva iz Venecuele i izbegavanja hapšenja od strane Madurovih snaga.
Međutim, ovog meseca Mačado je ostala po strani dok su Sjedinjene Američke Države izvele presedansku operaciju u Venecueli s ciljem hapšenja Madura i njegove supruge i njihovog prebacivanja u Njujork, gde se suočavaju sa optužbama za narkoterorizam i trgovinu drogom.
Tokom čitavog tog perioda, Mačado je nastojala da zadobije naklonost Donalda Trampa - najpre nespretno podržavajući strategiju Bele kuće usmerenu na obračun sa navodnim narko-trgovcima na Karibima, među kojima je bilo mnogo Venecuelanaca, uprkos oskudnim javno dostupnim dokazima koji bi opravdali takve napade, a potom i izazivajući kontroverze time što je svoju Nobelovu nagradu posvetila upravo Trampu, koji godinama otvoreno vodi kampanju da i sam dobije to priznanje.
Uprkos javnim izlivima naklonosti i ponovljenim pohvalama na račun američkog predsednika, u presudnom trenutku svrgavanja Madura, Trampovu podršku za preuzimanje vlasti u Venecueli nije dobila Mačado, već predstavnica stare garde - Delsi Rodrigez, Madurova zamenica i dugogodišnja saveznica.
Tanjug AP/Ariana Cubillos, File
Na neki način, Mačado je postala žrtva sopstvenog uspeha. Nobelovu nagradu nije tražila, a njenu nominaciju u avgustu 2024. godine podneli su, između ostalih, upravo Trampov državni sekretar Marko Rubio. Ipak, nije tajna da je predsednik lično bio ogorčen tom odlukom, izjavivši još prošle nedelje da "niko u istoriji“ nije više zaslužio Nobelovu nagradu za mir od njega samog.
Povezane vesti
Može se samo nagađati kako Tramp gleda na Mačado, imajući u vidu da je osvojila nagradu za koju on veruje da je s pravom trebalo da pripadne njemu.
Izvori bliski Mačado rekli su za CNN da se, zaključno sa ponedeljkom uveče, njih dvoje nisu čuli još od oktobra, kada mu je posvetila svoje priznanje, gest koji je američki predsednik opisao kao "veoma lep“.
Jezik kojim Tramp govori
Ukoliko namerava da povrati Trampovu naklonost, Mačado je svesna da je čeka ozbiljan zaostatak koji mora da nadoknadi.
Liderka opozicije osudila je uspon Rodrigezove, ističući u intervjuu za CBS da se nova vršiteljka dužnosti predsednika nalazi pod američkim sankcijama zbog kršenja ljudskih prava još od 2017. godine, kao i da je bila duboko umešana u upravljanje ozloglašenim zatvorom El Helikoide - nekadašnjom robnom kućom koja se, prema navodima, smatra jednim od najvećih centara za mučenje venecuelanske vlasti.
Rodrigezova je više puta odbacila te optužbe i, po svemu sudeći, uverena je da je dokazala kako ume da govori jezikom koji Tramp razume.
Nedavne Trampove izjave pokazuju da on stabilnost i poslovne prilike povezane sa izvozom nafte vidi kao hitniji prioritet od slobode i demokratije u Venecueli.
Mačado, bar za sada, očigledno nije u stanju da Trampu ponudi ni jedno ni drugo. Bela kuća je procenila da ona ne bi imala dovoljnu podršku unutar oružanih snaga i bezbednosnog aparata da upravlja Venecuelom da je preuzela vlast nakon Madurovog pada, za razliku od Rodrigezove, koja je godinama unazad vredno radila na tome da američkom predsedniku dokaže da je pouzdan partner.
SAUL LOEB / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Godine 2017, na vrhuncu humanitarne krize u Venecueli, dok je Rodrigezova obavljala funkciju ministarke spoljnih poslova, Karakas je preko svoje naftne filijale CITGO uplatio pola miliona dolara Trampovom inauguracionom odboru.
Jedan od prvih poteza Rodrigezove na funkciji vršiteljke dužnosti predsednika bilo je imenovanje Kaliksta Ortege, bivšeg rukovodioca u CITGO-u i diplomca Univerziteta Kolumbija, za potpredsednika zaduženog za ekonomiju, sa zadatkom da istraži poslovne mogućnosti sa američkim kompanijama.
Konačnu potvrdu ovog novog približavanja donela je prošla nedelja, kada je Tramp otvoreno izjavio da se njegova administracija "izuzetno dobro slaže sa narodom Venecuele i sa onima koji danas vode Venecuelu“.
Povezane vesti
Sa Trampom se nikad ne zna
Mačado za sada ne može da ponudi ništa od toga: ne kontroliše sopstvenu zemlju, niti naftu za kojom Tramp otvoreno žudi, a nema ni mogućnost da milionima dolara plaća lobiste u Beloj kući kako bi gurali njenu poziciju.
Tanjug/AP
Ipak, ona računa na podršku mnogih u Vašingtonu, a pre svega Marka Rubija, s kojim godinama neguje i lični odnos.
Poznato je da Tramp donosi važne odluke uglavnom na osnovu ličnog utiska o karakteru ljudi, i činjenica da se Mačado sastala s njim licem u lice, dok je Rodrigezova dobila samo telefonski poziv, ide u njenu korist.
Neprekidna previranja oko rata u Ukrajini pokazuju da pod Trampom 2.0 ništa nije konačno rešeno, a Mačado će uživati u izazovu da pretvori svoju slabost u uspeh. Poslednji lider koji je potcenio njene veštine i volju sada sedi u zatvorskoj ćeliji u Bruklinu.
Komentari (0)