Igra bez pravila i granica: Šta je "siva flota“ i zašto je globalna hajka na stare tankere širom sveta u toku?

"Siva flota“ je neformalna flota od oko 1.000–1.400 starih tankera, većinom starosti između 15 i 25 godina, kojom zemlje poput Rusije zaobilaze sankcije G7 i EU, izvozeći naftu u druge zemlje. 

Francuska mornarica u Sredozemlju presrela je i zaplenila tanker "Grinch“, osumnjičen da pripada ruskoj "sivoj floti“ koja zaobilazi sankcije, dok je  poslednjih nekoliko nedelja administracija Donalda Trampa zaplenila je više tankera, uključujući one sa ruskom i venecuelanskom zastavom, u okviru operacija poput "Southern Spear“, sa čak sedam zaplena od decembra 2025. godine, čime je ova flota ponovo došla u fokus javnosti.

Politička pažnja usmerena prema "sivoj floti“ postepeno je rasla od juna 2024. godine, kada je Brisel prvi put označio ruske tankere i zabranio im pristup lukama i uslugama EU. Ipak, niz incidenata u Baltičkom moru – uključujući decembarski slučaj kada je Finska zaplenila tanker osumnjičen da je namerno presekao kritični podmorski kabl – izazvao je široku zabrinutost i ukazao na ozbiljne rizike koje "siva flota“ predstavlja po bezbednost i životnu sredinu EU.

Kako je nastala "siva flota" i zbog čega je postala globalna tema?

Prema pisanju "Euronews"-a, Kremlj je formirao svoju "sivu flotu“ kao odgovor na ograničenje cena ruske nafte koja se prevozi morem, koje su G7 i Australija uveli u decembru 2022. godine, nakon meseci intenzivnih pregovora. Ova zabranila onemogućila je zapadnim kompanijama da pružaju ključne usluge ruskim tankerima – poput osiguranja, finansiranja i registracije zastave – ako se sirova nafta prodaje iznad dogovorenog plafona od 60 dolara po barelu.

Sa međunarodnom pažnjom na najvišem nivou, Moskva se okrenula loše održavanim tankerima, od kojih su neki stari i po 20 godina ili više, kojima upravljaju složene mreže osmišljene da prikriju pravog vlasnika i operatera. Brodovi dobijaju osiguranje ispod standarda, van vodećih zapadnih grupa osiguravača, a dodeljene su im zastave zemalja koje nisu htele da slede zapadne restrikcije – poput Paname, Liberije, Maršalskih Ostrva, Gabona, Palaua, Komora, Esvatinija i drugih.

Handout / AFP / Profimedia

U međuvremenu, Moskva je proširila svoju flotu na više od 1.000 tankera kojima zaobilazi sankcije, koristeći različite taktike – od slanja lažnih podataka do isključivanja transpondera kako bi brodovi postali nevidljivi na radarima, piše "Euronews".

Istovremeno, Australija i Velika Britanija su uvele sankcije protiv novih brodova – u junu 2025. Australija je sankcionisala 60, a u julu Velika Britanija čak 135 tankera – čime su ciljana plovila koja se smatraju delom "sive flote“ i pripadaju povezanim brodarskim kompanijama, dok je glavni talas sankcija protiv cele flote počeo upravo 2025. godine.

Pored 14. paketa sankcija EU iz 2024. godine, siva flota se suočila sa ozbiljnim optužbama da su njena plovila učestvovala u incidentima u Baltičkom moru – uključujući oštećenja podmorskih kablova – te da služe kao deo ruske špijunske mreže za prikupljanje obaveštajnih podataka oko evropske kritične infrastrukture.

Tanjug/AP/Jussi Nukari/Lehtikuva

Međutim, dodatni udarac za sivu flotu bila je operacija "Southern Spear“ administracije Donalda Trampa, tokom koje je u približno isto vreme zaplenjeno više brodova, od kojih su neki bili na suprotnim stranama Atlantika.  Među zaplenjenima su tanker "Veronika", "Marinera", "Sofija"  i supertanker za naftu "Skipper".

Ko kupuje rusku naftu i kako ona ponovo završava u Evropi?

Pomorska ruska nafta skoro u potpunosti ide na azijska tržišta, a najveći kupci su Indija, Kina i Turska, piše "Euronews Bussines".

Ipak, velika količina nafte odlazi na neotkrivene destinacije, kako je 2023. godine objasnio Kristofer Vifer, izvršni direktor konsultantske kompanije Macro-Advisory Ltd.

"Oko 1,5 miliona barela dnevno napusti ruske luke, a odredišta nisu poznata", rekao je Vifer.

Kako je rekao potom onda završe možda u kineskim ili indijskim lukama, ili se ponekad prebace u drugi tanker usred okeana, da bi se na kraju utopile u globalno tržište.

Nakon toga, deo ruske nafte i naftnih derivata ponovo završava u Evropi, gde je njihov uvoz zabranjen.