Sat sudnjeg dana pomeren na samo 85 sekundi do ponoći: Šta on predstavlja i kako funkcioniše?
Komentari
28/01/2026
-20:30
Sat sudnjeg dana pomeren je bliže ponoći više nego ikada ranije. To su učinili naučnici, što se tumači kao znak da se približavamo kraju sveta, piše Sky News. Ovaj sat, koji je metafora za opasnosti koje prete čovečanstvu, ažurira se na osnovu procena koliko su ljudi blizu da unište svet – pri čemu ponoć simbolizuje taj trenutak.
Trenutno vreme na satu pomereno je na 85 sekundi do ponoći, sa prethodnih 89, što je ranije bio rekord za najbliže vreme ponoći.
"Svaka sekunda je važna, a vreme nam ističe. To je teška istina, ali to je naša realnost. Sada je 85 sekundi do ponoći", rekla je Aleksandra Bel, izvršna direktorka Bulletina atomskih naučnika, organizacije koja određuje vreme na ovom satu.
Zašto su naučnici promenili vreme na satu i šta to zapravo znači?
Nuklearne pretnje, rat i veštačka inteligencija među ključnim faktorima
Nuklearne zabrinutosti bile su na vrhu liste naučnika, koji su naveli agresivno ponašanje nuklearnih sila – Rusije, Kine i SAD.
"Što se tiče nuklearnih rizika, ništa u 2025. nije išlo u pravom smeru. Dugotrajni diplomatski okviri su pod pritiskom ili se raspadaju, pretnja eksplozivnim nuklearnim testiranjem se vratila, zabrinutost zbog širenja nuklearnog naoružanja raste, a odvijale su se tri vojne operacije pod senkom nuklearnog oružja i pripadajuće eskalacione pretnje. Rizik od upotrebe nuklearnog oružja je neodrživo i neprihvatljivo visok", rekla je Bel.
Poslednji nuklearni sporazum između SAD i Rusije, koji ograničava broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava u obe zemlje na 1.550, ističe 5. februara.
Povezane vesti
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u septembru predložio produženje sporazuma za još jednu godinu, ali predsednik SAD Donald Tramp nije formalno odgovorio, dok su zapadni bezbednosni analitičari podeljeni u mišljenju da li bi to bio pravi potez.
Naučnici su naveli da je opasnost uglavnom podstaknuta time što su Rusija, Kina, SAD i druge zemlje postale "sve agresivnije, protivnički nastrojene i nacionalističke".
"Naravno, Sat sudnjeg dana se odnosi na globalne rizike, a ono što vidimo jeste globalni neuspeh u liderstvu", rekla je gospođa Bel.
Tanjug/AP/Pablo Martinez Monsivais
Ona je takođe ukazala na nastavak rata Rusije u Ukrajini, bombardovanje Irana od strane SAD i Izraela, kao i granične sukobe između Indije i Pakistana.
Bel je dalje navela i stalne tenzije u Aziji, uključujući Korejsko poluostrvo i pretnje Kine prema Tajvanu, kao i rastuće tenzije na zapadnoj hemisferi od početka drugog mandata gospodina Trampa pre godinu dana.
Naučnici su takođe izrazili zabrinutost zbog pretnji koje dolaze od neregulisane integracije veštačke inteligencije u vojne sisteme i njenog potencijalnog zloupotrebljavanja u kreiranju bioloških pretnji, kao i njene uloge u širenju dezinformacija širom sveta.
Marija Resa, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2021. godine, učestvovala je u objavi.
Povezane vesti
"Živimo kroz informacioni armagedon – krizu ispod svih kriza – pokrenutu eksploatatorskom i predatorskom tehnologijom koja širi laži brže od činjenica i profitira na našim podelama", rekla je ona.
Kako smo se približili ponoći?
Naučnici su 2020. godine pomerili kazaljke Sata sudnjeg dana na 100 sekundi do ponoći nakon izbijanja pandemije kovida 19.
Vreme je ostalo na 100 sekundi tri godine, sve dok 2023. nije pomereno na 90 sekundi.
Naučnici su naveli da je razlog "rastuća opasnost rata u Ukrajini, povećanje nuklearnih pretnji, političke tenzije, klimatske promene i bolesti", zbog čega je 2023. proglašena "vremenom neviđenih opasnosti".
Vreme je ostalo isto i naredne godine, kada su naučnici rekli da i dalje postoji "neviđeno visok nivo rizika" zbog pretnji uključujući rat, klimatsku krizu i "dramatični napredak" veštačke inteligencije.
Prošle godine, naučnici su rekli da pomeranje sa 90 na 89 sekundi do ponoći treba da služi kao "upozorenje svim svetskim liderima".
Ove godine su rekli da je upozorenje ignorisano.
Zašto Sat sudnjeg dana postoji?
Odbrojavanje na Satu sudnjeg dana utvrđuju stručnjaci iz Bulletina atomskih naučnika, koji je osnovan 1945. godine od strane naučnika među kojima su bili Albert Ajnštajn i Dž. Robert Oppenhajmer.
Tanjug/AP/Pablo Martinez Monsivais
Nakon što su SAD bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki krajem Drugog svetskog rata, članovi Bulletina su videli potrebu da pomognu javnosti da razume obim nuklearne pretnje po postojanje čovečanstva.
Ideja za Sat potekla je od umetnice Martil Langsdorf, koja je želela da simbolizuje opasnosti nuklearnog sukoba.
Prva verzija sata pojavila se na naslovnoj strani časopisa Bulletina 1947. godine, kada su naučnici dogovorili da je vreme sedam minuta do ponoći.
Kazaljke sata se pomeraju bliže ili dalje od ponoći u zavisnosti od procene stručnjaka u odboru, akademskih saradnika i sponzora Bulletina – među kojima je 13 nobelovaca – o pretnjama svetu.
Sat "otkucava" tokom godina dok političke, nuklearne i klimatske promene nastavljaju da se dešavaju, a stručnjaci revidiraju vreme – uglavnom bliže ponoći, što je metafora za totalnu katastrofu.
Bilo je i godina kada je stanje delovalo ohrabrujuće. Godine 1995. sat je bio na 14 minuta do ponoći, što je najsigurnije očitavanje u njegovoj istoriji.
Takođe su postojali "pozitivni pomaci" u nekim godinama, poput Pariskog klimatskog sporazuma.
Međutim, od 1998. godine kazaljke Sata sudnjeg dana nalaze se na manje od 10 minuta do ponoći.
Komentari (0)