Tri zahteva od kojih neće odustati: Trampov ultimatum Teheranu uz zvuke ratnih bubnjeva

U najnovijem baražu agresivnih izjava i promenljivih zahteva tokom prošlog meseca, američki predsednik Donald Tramp upozorio je Iran da sedne za pregovarački sto povodom svog nuklearnog programa, inače rizikuje napad i promenu režima.

Potezi američkog predsednika prete da otvore novo poglavlje u dugoj i burnoj vezi njegove zemlje sa Iranom, koja je u poslednjoj deceniji svedočila propalim sporazumima, pokušajima približavanja, ciljanim ubistvima i vazdušnim napadima bez presedana.

Samo u poslednjih mesec dana, Tramp se upustio u niz oštrih upozorenja Teheranu koja variraju u zavisnosti od okolnosti i kreću se od najava o zaštiti napadnutih demonstranata do upozorenja o nuklearnom sporazumu.

29. decembar: "Uništićemo ih"

Krajem decembra, Tramp je tvrdio, doduše bez pružanja relevantnih dokaza, da se Iran "ponovo naoružava", samo šest meseci nakon napada SAD i Izraela na nuklearna postrojenja te zemlje.

Govoreći pored izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na Floridi, Tramp je rekao da će ih, ukoliko Iran pokuša da ponovo razvije svoj arsenal, "uništiti". "Ali, nadam se da se to neće dogoditi“, rekao je i dodao da bi posledice takvog poteza bile "mnogo snažnije nego prošli put".

2. januar: "Spremni za akciju"

Masovni talas demonstracija u Iranu izazvao je brutalnu represiju teokratskog režima u Teheranu, pri čemu je Tramp upozorio da će, ukoliko demonstranti budu ubijani, SAD "pojuriti da ih spasu".

"Spremni smo za akciju", rekao je.

Neredi, izazvani kolapsom vrednosti nacionalne valute, doveli su do nove eskalacije tenzija između SAD i Irana.

6. januar: "Učinimo Iran ponovo velikim"

Tanjug/AP/UGC

Nekoliko dana nakon vojne operacije SAD u Venecueli i otmice njenog predsednika, Nikolasa Madura, Tramp se pojavio noseći kačket sa sloganom "Make Iran Great Again" (Učinimo Iran ponovo velikim).

Dok su se protesti u Iranu širili, a izveštaji govorili o desetinama mrtvih, Tramp je ponovio da će, ukoliko Teheran "ubije demonstrante koji mirno protestuju", SAD "pojuriti da ih spasu".

10. januar: "SAD spremne da pomognu"

Tanjug/AP/UGC

Kako je broj mrtvih demonstranata geometrijski rastao, Tramp se ponovo oglasio, razmatrajući mogućnost reakcije. "Iran traži slobodu, možda kao nikada pre. SAD su spremne da pomognu!!!", izjavio je predsednik SAD na platformi Truth Social.

Predsednik iranskog parlamenta upozorio je da će se, u slučaju američkog napada, ciljevi Izraela i SAD na Bliskom istoku smatrati "legitimnim".

13. januar: "Pomoć je na putu"

Fatemeh Bahrami / AFP / Profimedia

Tramp je najavio carine od 25 odsto za zemlje koje sarađuju sa Iranom, ali pošto nije bilo zvaničnih instrukcija iz Bele kuće, one nikada nisu primenjene.

Usred izveštaja o nasilnom gušenju demonstracija, Tramp je isprva tvrdio da Iran želi da pregovara, ali je potom obelodanio da je otkazao sve sastanke sa zvaničnicima.

"Iranski patriote, nastavite da demonstrirate – zauzmite svoje institucije!!! Pomoć je na putu", napisao je Tramp u objavi na Truth Social.

14. januar: "Ubistva u Iranu prestaju"

Uprkos izveštajima da se broj mrtvih bliži cifri od 3.500 i da predstoje pogubljenja kao kazna za uhapšene demonstrante, Tramp je izjavio da je obavešten kako "ubistva u Iranu prestaju... I da se ne planiraju pogubljenja".

Prema analitičarima i novinarima, Tramp je pribegao povlačenju, razmatrajući čitav spektar opcija, i to nakon pritisaka saveznika sa Bliskog istoka da ne preduzima vojne korake, iz straha od širenja sukoba.

U danima koji su usledili, masovni protestni pokret izgubio je na snazi pod teretom nasilne represije. Usledila su masovna hapšenja, a mnogi Iranci su izjavili da se osećaju izdanim i zbunjenim zbog iznenadne promene Trampovog stava.

22. januar: "Mnogo brodova u tom pravcu"

Nakon pauze od nekoliko dana tokom koje se Tramp bavio unutrašnjim pitanjima krvavih demonstracija u Mineapolisu i temom Grenlanda, vratio se pitanju Irana, rekavši: "Imamo mnogo brodova koji plove ka tom regionu, za svaki slučaj".

Dok je broj mrtvih demonstranata premašivao 5.000 – što je bilans koji mnogi izvori procenjuju kao mnogo veći, Trampova odluka da pošalje nosač aviona USS Abraham Lincoln i nekoliko razarača sa vođenim projektilima na Bliski istok shvaćena je kao odgovor SAD na nasilnu represiju Irana.

28. januar: "Vreme ističe"

Sa američkim brodovima koji su sada pozicionirani na Bliskom istoku, Tramp je uputio izuzetno preteću izjavu Iranu, pozivajući se na flotu i rekavši da je "kao i u slučaju Venecuele, spremna, voljna i sposobna da brzo ispuni svoju misiju, brzinom i silom, ako bude potrebno".

Upozoravajući da Iran mora da „napravi dogovor“, Tramp je rekao da zemlja neće imati "NIKAKVO NUKLEARNO ORUŽJE".

Ova poslednja izjava označila je promenu u retorici Vašingtona, koji je najavio prisustvo armade bez ikakvog pominjanja demonstranata, njihovih zahteva ili nasilne represije nad njima.

Šta Tramp traži?

AP Photo/Vahid Salemi

U svom članku, New York Times nabraja i komentariše tri osnovna zahteva američkog predsednika prema Teheranu:

Kako se ističe, prvi zahtev, odnosno da Iran napusti sve aktivnosti obogaćivanja uranijuma, bilo bi teško kontrolisati. Glavna postrojenja za obogaćivanje u Natanzu i Fordu pretrpela su ozbiljna oštećenja u junu i malo je verovatno da će se ponovo otvoriti. Ipak, moguće je da se obogaćivanje uranijuma nastavi u manjim, tajnim postrojenjima. Ako bi Iran mogao da dobije pristup uranijumu koji je već obogaćen do čistoće od 60 odsto  — malo ispod nivoa potrebnog za pravljenje bombe, a koji je zakopan tokom napada, mogao bi da proizvede dovoljno goriva za "šačicu" oružja.

Do sada, prema zvaničnicima američkih i evropskih obaveštajnih službi, nema naznaka da je Iran stekao pristup ovom gorivu, koje je zakopao na velikoj dubini iz bezbednosnih razloga.

Drugi zahtev, odnosno ograničavanje dometa i broja balističkih raketa, takođe je složeno pitanje, jer bi praktično onemogućilo Iranu da gađa izraelsku teritoriju. Ove rakete su poslednje sredstvo odvraćanja u iranskom arsenalu protiv novog napada Izraela. Takav razvoj događaja se ne nazire u neposrednom vremenskom horizontu, ali Netanjahu je zapretio novim napadima ako se Iran ponovo naoruža.

Treći zahtev, prekid podrške pro-iranskim snagama (proksijima), možda je najlakši za ispunjenje od strane Teherana, piše NYT. Iranska ekonomija je duboko oslabljena, njena valuta je pala na nove niske nivoe, a vlada ima ograničene resurse za svoje bivše saveznike, koji su znatno oslabljeni snažnim napadima Izraela.

Koje opcije ima Amerika?

AP Photo/Vahid Salemi

Prema Metjuu Savilu, direktoru vojnih nauka u istraživačkom centru (think tank) Rusi, sa trenutnom vojnom pozicijom u regionu, SAD bi "verovatno mogle da stignu bilo gde u Iranu i pogode gotovo bilo šta, osim najdublje zakopanih postrojenja" – ciljeve koji bi verovatno zahtevali bombardere B-2.

Prema njegovim rečima, SAD imaju niz opcija:

Prva bi mogla biti ciljanje vojnih kapaciteta Irana, "poput pretnje balističkim raketama". To bi, u najmanju ruku, moglo da oteža odmazdu Irana protiv SAD.

Iran i dalje poseduje značajne zalihe balističkih raketa kratkog dometa i bespilotnih letelica dugog dometa. To izaziva zabrinutost kod nekih saveznika SAD u Zalivu, pri čemu se neki sada drže na distanci od bilo kakve podrške SAD u slučaju vojne akcije.

Druga opcija, prema Savilu, bila bi ciljanje samog režima.

"Mogli bi da napadnu centre vojnih snaga, uključujući Korpus čuvara islamske revolucije i možda paravojne formacije odgovorne za gušenje demonstracija".

Međutim, pokušaj obezglavljivanja iranskog rukovodstva mogao bi se pokazati kao teži i opasniji poduhvat.

Pored toga, kao što je Izrael činio poslednjih meseci, SAD bi "verovatno mogle da lociraju i ubiju visoko rangirane zvaničnike", tvrdi Savil, iako izražava rezerve u pogledu ishoda takve akcije.

"Možda se nalazimo pred završnom fazom trenutnog režima, ali problem je što to može potrajati mesecima ili čak godinama", dodaje on.