Potreban je “NATO 3.0“: Kolbi — Evropa mora da preuzme odgovornost za sopstvenu odbranu
Komentari
12/02/2026
-20:50
Zamenik američkog ministra odbrane Elbridž Kolbi poručio je danas na sastanku ministara odbrane NATO-a da Evropa mora da preuzme primarnu odgovornost za sopstvenu konvencionalnu odbranu, ističući da je vreme za "NATO 3.0", model bliži pristupu Alijanse iz perioda Hladnog rata.
"Svet koji je oblikovao navike, pretpostavke i raspored snaga NATO-a tokom takozvanog 'unipolarnog trenutka' nakon Hladnog rata više ne postoji. Politika sile se vratila, a vojna sila se ponovo koristi u velikim razmerama", upozorio je Kolbi.
On je naveo da se svet nalazi u periodu "dubokih strateških promena" i da se politika moći vratila na globalnu scenu, zbog čega Sjedinjene Američke Države moraju da prioritet daju odbrani sopstvene teritorije, zapadne hemisfere i Indo-pacifičkog regiona, saopštio je Pentagon.
"Evropa mora da preuzme primarnu odgovornost za svoju konvencionalnu odbranu. To nije ideološka poruka, već zaključak zasnovan na realnoj proceni strateškog okruženja i raspoloživih kapaciteta", rekao je Kolbi.
On je ocenio da je model NATO-a nakon Hladnog rata, koji je podrazumevao dominantnu ulogu SAD u obezbeđivanju vojne moći za odbranu Evrope, postao neodrživ i da je potrebna preraspodela tereta unutar Alijanse.
"NATO 3.0" kao povratak "izvornom" NATO
"Ovo nije napuštanje NATO-a. Naprotiv, to je povratak i potvrda njegove osnovne svrhe. Alijansa je stvorena krajem 1940-ih da bi obezbedila snažnu, kredibilnu i pravednu odbranu severnoatlantskog područja. Tokom Hladnog rata, 'NATO 1.0', kako bismo ga mogli opisati, definisan je tvrdokornim, realističnim i jasnim pristupom odvraćanju i odbrani", naveo je Kolbi.
Prema njegovim rečima, od saveznika se od početka očekivalo da ponude svoj doprinos, što je dokazano već u Članu III Vašingtonskog ugovora i Lisabonskim obavezama iz 1951. godine.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Povezane vesti
"Teški razgovori o podeli tereta bili su norma, bilo pod predsednicima SAD poput Lindona Džonsona tokom krize platnog bilansa, Ričarda Niksona tokom Vijetnamskog rata i detanta, ili Džimija Kartera i Ronalda Regana tokom ere evroraketa. Sam predsednik Ajzenhauer - jedan od ljudi najzaslužnijih za pobedu saveznika u Drugom svetskom ratu - bio je veoma jasan da uspeh NATO-a zavisi od toga da li će naši saveznici preuzeti vođstvo u sopstvenoj odbrani", naveo je američki zvaničnik.
Kako je ocenio, ovaj model je bio izuzetno uspešan i osigurao je da SSSR "nikada nije razmatrao vojnu agresiju protiv Zapadne alijanse kao održivu strategiju".
NATO 2.0”: Preusmeravanje fokusa sa evropske odbrane na operacije van zone delovanja
"Međutim, kada se Sovjetski Savez raspao, NATO se transformisao u nešto drugo - možda ono što bi se moglo nazvati "NATO 2.0“. Ovu verziju Alijanse karakterisalo je pomeranje napora i fokusa sa evropske odbrane ka operacijama van zone delovanja i značajnom razoružanju na kontinentu, kao i promena okvira od tvrdog, fleksibilnog realizma hladnoratovskog 'NATO 1.0' ka mnogo liberalnijem internacionalističkom načinu razmišljanja međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima", istakao je Kolbi i dodao da pristup "NATO 2.0" više nije prikladan - "svakako ne za Sjedinjene Države, a rekli bismo ni za naše saveznike".
"Potreban je "NATO 3.0“ – nešto mnogo bliže 'NATO 1.0' nego pristup iz poslednjih trideset pet godina. Ovaj 'NATO 3.0' zahteva mnogo veće napore naših saveznika da se pojačaju i preuzmu primarnu odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope", naglasio je Kolbi.
Prema njegovim rečima, SAD će nastaviti da obezbeđuju prošireni nuklearni kišobran i određene konvencionalne kapacitete, ali uz jasnije ograničenje obima i uz očekivanje da evropski saveznici povećaju izdvajanja i operativne sposobnosti.
"Dozvolite mi da nešto naglasim: u ovoj viziji nema ničeg antievropskog. Naprotiv, ona odražava nadu i zapravo poverenje u sposobnost Evrope da deluje značajno i energično. To je poruka Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije nacionalne odbrane: Želimo, kao što je državni sekretar SAD Marko Rubio naveo, jake i samouverene saveznike u Evropi i šire. Želimo partnerstva, a ne zavisnosti", istakao je.
Kolbi je pozdravio odluke sa samita NATO u Hagu 2025. godine, uključujući obaveze saveznika o povećanju izdvajanja za odbranu na 3,5 odnosno 5 odsto BDP-a za ključne i šire odbrambene potrebe, ocenivši da je to "novi globalni standard".
Povezane vesti
"Partnerstvo podrazumeva zajedničko nošenje tereta. Sjedinjene Države će insistirati na ispunjavanju preuzetih obaveza", poručio je on.
Kolbi je zaključio da bi "NATO 3.0" trebalo da podrazumeva Evropu kao glavnog konvencionalnog branioca kontinenta, uz američku stratešku podršku, čime bi Alijansa postala "uravnoteženija, kredibilnija i otpornija" u suočavanju sa savremenim bezbednosnim izazovima.
Komentari (0)