Zabrinjavajući rezultati nove ankete: Građani Zapada očekuju Treći svetski rat, ali ne žele da finansiraju vojsku

Građani zapadnih zemalja sve više veruju da planeta ide ka novom globalnom sukobu. Upravo su to rezultati ankete sprovedene za Politico, koji ukazuju na rastuću zabrinutost svetske javnosti zbog rizika nove ere sukoba.

Ogromna većina ispitanika u SAD, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Nemačkoj, odnosno u pet zemalja koje su učestvovale u istraživanju, smatra da svet postaje sve opasniji.

Štaviše, ispitanici veruju da je izbijanje Trećeg svetskog rata moguće u narednih pet godina. Procenat ispitanika koji predviđaju novi globalni sukob značajno je porastao od kada je nezavisna agencija za istraživanje javnog mnjenja Public First prvi put postavila ovo pitanje u martu 2025. godine. "Promena u stavu zapadne javnosti za manje od godinu dana odražava dramatičan prelazak ka nesigurnijem svetu, gde se rat smatra mogućim, a savezi nestabilnim", primećuje Seb Rajd, šef istraživanja javnog mnjenja u Public Firstu.

Međutim, anketa Politica istovremeno otkriva i nevoljnost zapadne javnosti da se "žrtvuje" za finansiranje nacionalne odbrane, pri čemu građani prioritet daju svakodnevnoj ekonomiji. Iako je u početku zabeležena široka podrška za povećanje budžeta za odbranu u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Nemačkoj i Kanadi, ta podrška je naglo opala kada su građani saznali da bi to moglo da podrazumeva povećanje javnog duga, smanjenje sredstava za druge usluge ili povećanje poreza.

"Naše istraživanje pokazuje da pojačana zabrinutost zbog rata ne daje liderima pravo da troše velike sume na odbranu", primećuje Rajd. "Štaviše, glasači su sada manje voljni da čine neophodne ustupke za poboljšanje vojne sigurnosti. Tako se evropski lideri nalaze u teškoj poziciji, jer ne mogu da se oslone na SAD, ne mogu to da iskoriste kao argument za ulaganje u domaće potrebe i pod većim su pritiskom da hitno reše ovo pitanje u svetu gde sukobi izgledaju bliže nego ikad"

Anketa, sprovedena između 6. i 9. februara na uzorku od 2.000 ljudi u svakoj zemlji, podvlači izazov sa kojim se suočavaju lideri NATO-a u nastojanju da ojačaju sigurnost, u trenutku kada su javne finansije ograničene. Ova kontradikcija će oblikovati okvir diskusije među liderima iz celog sveta na godišnjoj Bezbednosnoj konferenciji koja počinje danas u Minhenu. Bez naznake da će uskoro doći do kraja četvorogodišnjeg rata Rusije i Ukrajine i sa Trampovim potezima u Iranu, Siriji, Venecueli i Africi u pozadini, mnogi građani smatraju da je rizik od globalnog sukoba povećan.

AI generisana fotografija

Ovaj osećaj je posebno izražen u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde 43 odsto ispitanika veruje da je "verovatno" ili "vrlo verovatno" da će izbiti novi svetski rat do 2031. godine. U martu 2025. godine, ovaj procenat je bio 30 odsto.

Gotovo polovina američkih ispitanika (46 odsto) procenjuje da je novi svetski rat "verovatan" ili "vrlo verovatan" do 2031. godine – u poređenju sa 38 odsto prošle godine.

Među pet zemalja, samo Nemci veruju da Treći svetski rat nije verovatan u narednih pet godina.

Što se tiče pojedinačnog učešća zemalja u vojnim akcijama, američki ispitanici su bili oni koji su smatrali da je najverovatnije učešće njihove zemlje u ratu u narednih pet godina, a zatim ispitanici u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj. Prema Politicu, ovo ukazuje na to da bi nuklearne sile NATO-a mogle biti spremnije za sukob od drugih zemalja i da Trampov imidž kao "predsednika mira" nije ubedio glasače u njegovoj zemlji. Najmanje jedna od tri osobe u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Kanadi veruje da je verovatno ili vrlo verovatno da će nuklearno oružje biti upotrebljeno u ratu u narednih pet godina.

Ko je najveća pretnja?

east2west news/WillWest News/Profimedia, Zoonar/GRAZVYDAS JANUSKA, Zoonar GmbH/Alamy/Profimedia

Što se tiče toga koja se zemlja smatra najvećom pretnjom po mir, Rusija se smatra najvećom pretnjom u Evropi, dok Kanađani vide Trampovu Ameriku kao najveći rizik po bezbednost.

U Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, drugom najvećom pretnjom se smatra Amerika, koju su ispitanici spominjali mnogo češće od Kine.

Ko će platiti?

Većina ispitanika u Francuskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi izjavila je da njihova zemlja treba više da troši na odbranu, pri čemu je trend bio jači u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi. Ali ključno pitanje, naglašava Politico, jeste kako će se to platiti. Anketa je pokazala da je podrška većim izdacima za odbranu opala kada su ispitanici bili pozvani da razmotre da li bi se ovo finansiranje trebalo dobiti smanjenjem troškova u drugim sektorima, većim državnim zaduživanjem ili povećanjem poreza.

Francuzi i Nemci sada pokazuju manju spremnost da podrže veće izdatke za odbranu u odnosu na prošlu godinu, pod uslovom da to zahteva preusmeravanje sredstava iz drugih sektora, navodi anketa.U Nemačkoj su, zapravo, izdaci za odbranu jedna od najmanje popularnih opcija, ispred troškova za spoljnu pomoć.

Florian Gaertner / imago stock&people / Profimedia

Prošle godine je 40 odsto francuske javnosti i 37 odsto nemačke javnosti izjavilo da bi podržalo povećanje izdataka za odbranu. Ove godine, ta podrška je opala na samo 28 odsto u Francuskoj i 24 odsto u Nemačkoj. Verovatnije je da će se sada ove dve zemlje usprotiviti većem trošenju na odbranu, kada se postavi pitanje ko će i kako platiti račun, zaključuje Politico.

Konačno, anketa je pokazala da postoji snažan skepticizam građana u pogledu stvaranja zajedničke evropske vojske, ideje koju je izrazila Evropska komisija. Ovaj scenario podržava samo 22 odsto Nemaca i 17 odsto Francuza. Nasuprot tome, obavezna vojna služba ima znatno veću podršku u ove dve zemlje, okupljajući procenat od oko 50 odsto.